Kompanija potpisala ugovor na 25 godina, izgrađeno postrojenje snage 103 MV i sanirana stara deponija

Kompanija Beo Čista Energija, koju čine Veolia (Francuska), Itochu (Japan) i fond Marguerite, dobila je nagradu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za izuzetnu primenu mera zaštite životne sredine i društvene odgovornosti u okviru javno-privatnog partnerstva sa Gradom Beogradom. Nagrada je uručena tokom godišnjeg sastanka EBRD-a u Rigi, saopštila je kompanija. Projekat javno-privatnog partnerstva potpisan je u septembru 2017. godine i obuhvata usluge prerade i odlaganja komunalnog i građevinskog otpada na period od 25 godina.

U okviru projekta, izgrađeno je postrojenje za proizvodnju energije iz otpada snage 103 MV koje koristi komunalni otpad za dobijanje električne i toplotne energije kao zamene za fosilna goriva. Takođe su izgrađeni sanitarna deponija sa iskorišćenjem deponijskog gasa i prečišćavanjem procednih voda, kao i postrojenje za reciklažu otpada od građenja i rušenja koje obezbeđuje materijal za izgradnju puteva.

Direktorka za životnu sredinu i održivost EBRD-a, Maja Henerkes, naglasila je da se ovaj projekat izdvaja po primeni visokih standarda u oblasti zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, uz ostvarivanje merljivih rezultata. “Ovaj projekat predstavlja izuzetan primer kako inovativna struktura projekta i snažna posvećenost svih uključenih strana mogu da prevaziđu složene ekološke i društvene izazove”, izjavila je Henerkes.

Projekat je prvi u Srbiji koji je uspostavio integrisani sistem upravljanja otpadom, uključujući i sanaciju stare zatvorene nesanitarne deponije. Realizuje se uz finansijsku podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB).

Trošak za EXPO i povezane projekte 3,4 milijarde evra, izdvajanja za puteve porasla 80 odsto u odnosu na ugovorene iznose

Fiskalni savet ocenio je da nova Fiskalna strategija Srbije obezbeđuje stabilnost javnih finansija kroz održive budžetske deficite i postepeno smanjenje javnog duga, ali upozorava na nedostatak jasnog plana za rešavanje ključnih razvojnih problema. Prema nacrtu strategije za 2027. godinu, sa projekcijama do 2029, deficit budžeta planiran je na nivou od tri odsto BDP-a za 2026. i 2027. godinu, dok se za 2028. i 2029. predviđa smanjenje na 2,5 odsto. Javni dug bi trebalo da opadne sa 44,7 na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. godine, što Fiskalni savet smatra realnim i u skladu sa fiskalnim pravilima.

Iako Strategija formalno navodi prioritete kao što su energetika, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivreda, Fiskalni savet ističe da dokument ne sadrži dovoljno detalja o konkretnim merama, troškovima i očekivanim efektima na budžet i privredu. Posebno su istaknuti izazovi poput usporavanja rasta zaposlenosti, pada konkurentnosti pojedinih grana, smanjenog priliva stranih direktnih investicija u odnosu na deficit tekućeg računa, kao i nejasne strategije za prilagođavanje energetskog sektora evropskom CBAM mehanizmu, što može povećati troškove elektroprivrede.

Savet upozorava i da Strategija prikazuje stanje javnih finansija povoljnijim nego što zapravo jeste. Kao rizike navode moguće novo zaduživanje EPS-a sa državnim garancijama, potencijalne troškove rešavanja statusa NIS-a i činjenicu da, iako je javni dug relativno nizak, Srbija plaća znatno više kamate od proseka Evropske unije.

Kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima, procenjuje se da će troškovi za EXPO i povezane projekte dostići oko 3,4 milijarde evra, dok su izdvajanja za osam velikih putnih pravaca povećana za 80 odsto u odnosu na prvobitne ugovore. Fiskalni savet kritikuje nedovoljnu transparentnost javnih investicija i nedostatak jasnog prioritizovanja ulaganja.

Poljoprivreda je istaknuta kao sektor u kojem budžetska izdvajanja kontinuirano rastu, dok proizvodnja stagnira, zbog čega je, prema Savetu, neophodna reforma sistema subvencija, a ne samo povećanje sredstava.

Zaključak Fiskalnog saveta je da strategija postavlja dobar okvir za makroekonomsku stabilnost, ali ostaje slabija kao razvojni plan koji bi trebalo da unapredi konkurentnost i dugoročni rast domaće privrede.

Radna grupa Evropske komisije održala četiri sastanka, ali i dalje bez dogovora za 90/180 dana pravilo

Prevoznici iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana i dalje se suočavaju sa ograničenjem od 90 dana boravka u Šengenskoj zoni u periodu od 180 dana, što je izazvalo velike gubitke za privredu, potvrdio je šef Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji Danijel Apostolović. On je izjavio da je sa Evropskom komisijom (EK) formirana radna grupa koja se redovno sastaje, a do sada su održana četiri sastanka, ali još nema pomaka ka rešenju ovog problema.

Apostolović je nakon konferencije Američke privredne komore u Srbiji naveo da je Hrvatska već usvojila izmene i dopune zakona o strancima, što je olakšalo boravak profesionalnih vozača, dok se sa drugim članicama Šengena traže bilateralna prelazna rešenja do usvajanja dugoročne vizne strategije EU. Istakao je da je problem dužine boravka vozača iz regiona u Šengen zoni otvoren još pre više od dve godine i da je pritisak dodatno pojačan uvođenjem novog Sistema ulaska i izlaska (EES), koji predviđa uzimanje biometrijskih podataka na granicama.

“Formirana je radna grupa sa EK koja se redovno sastaje. Imali smo već četiri sastanka. Dugoročno rešenje vidimo kroz usvajanje vizne strategije EU, ali to je nešto što je na dugom štapu. Sada sa EK i državama članicama pokušavamo da rešimo to kratkoročno”, izjavio je Apostolović. On je dodao da je EK u početku imala malo razumevanja za ovaj problem, ali je sada uočena važnost njegovog rešavanja za privredu.

Dušan Nikolić, član Upravnog odbora poslovnog udruženja Međunarodni transport Srbije, rekao je da na sastancima Radne grupe EK 1. i 2. juna nije bilo pomaka ka rešenju pitanja dužine boravka profesionalnih vozača. Istakao je da se na sastancima sa EK “ista priča vrti u krug” i podsetio da su prevoznici iz regiona krajem januara blokirali prelaze zbog strogog viznog režima EU i pravila 90/180 dana.

Prema pravilima EU, vozači iz zemalja koje nisu članice mogu provesti najviše 90 dana u periodu od 180 dana unutar Šengenske zone. Uvođenje EES sistema dodatno je otežalo situaciju, jer podrazumeva uzimanje biometrijskih podataka prilikom prelaska granice. Apostolović je poručio da se intenzivno radi na iznalaženju rešenja i da su stalno u kontaktu sa EK i državama članicama, ali da trenutno ne može da precizira kada će prelazno rešenje biti dogovoreno.