Sve veće suše utiču na rod kukuruza i soje, a stručnjaci predlažu navodnjavanje, nove hibride i ulaganja u domaće sorte kao ključne mere
Poljoprivreda u Srbiji trpi značajne gubitke zbog klimatskih promena, sa procenama da svaka sušna sezona domaćem prehrambenom sektoru odnosi najmanje 1,5 milijardi evra. Suše su u poslednjih 26 godina pogodile Srbiju čak 12 puta, dok su najnovije klimatske promene najviše ugrozile rod kukuruza i soje. Stručnjaci ističu da su sve toplija leta i manjak padavina nova realnost, što zahteva inovacije u proizvodnji hrane.
Suše smanjuju rod i menjaju strukturu proizvodnje
Za razliku od pšenice i voća, koje su ove godine dale dobre prinose, rod kukuruza i soje je ozbiljno ugrožen. Suncokret, prema mišljenju stručnjaka, i dalje izgleda dobro, ali se očekuje pad prinosa od 10 do 20 odsto. Branislav Terzić, poljoprivrednik iz Štitara kod Šapca, naglašava da je talas visokih temperatura drastično oštetio useve, dok Nebojša Petrović iz Donje Jajine kod Leskovca navodi da su rani hibridi posebno pogođeni. Kao rezultat, proizvođači očekuju velike gubitke i smanjenje stočne hrane, što dodatno opterećuje poljoprivredni sektor.
Ključne mere: navodnjavanje i ulaganja u domaće hibride
Stručnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu smatraju da su neophodne tri osnovne mere: širenje sistema za navodnjavanje, korišćenje novih sorti i hibrida otpornih na sušu, kao i ulaganja u domaću proizvodnju semena. Dr Goran Bekavac ističe važnost prelaska na domaće sorte, jer one sadrže gene prilagođene lokalnim klimatskim uslovima. On dodaje da je ulaganje u nauku i razvoj novih hibrida ključno za održivost. “Strateško opredeljenje Srbije treba da bude da se opredelimo na domaće sorte jer one sadrže gene iz ovih krajeva. Naravno potrebno je ulagati u nauku”, navodi Bekavac.
Promena sortimenta i uticaj na tržište mesa
Prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ocenjuje da je vreme za prelazak na hibride iz FAO grupa 300 i 400, koji su srednje rani do srednje kasni. S obzirom na pad prinosa ratarskih kultura, smanjuje se i dostupnost stočne hrane, što može dovesti do daljeg pada stočnog fonda i povećanja uvoza mesa. Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije napominje da efekti ovakvih promena ne dolaze odmah, već se reflektuju kroz lanac snabdevanja i tržište. “Mi ne zavisimo od našeg tržišta, već smo deo jedne veće globalne slike. Kada se skine rod i kada se taj lanac pokrene, videćemo (kakva je situacija na tržištu), ali ne očekujemo dramatične posledice kada vidimo protekle godine”, izjavio je Jovanović.
Dugoročne posledice i potreba za inovacijama
Klimatske promene i česte suše zahtevaju brzu adaptaciju poljoprivrednog sektora. Ulaganja u modernizaciju, preciznu poljoprivredu i naučna istraživanja postaju neophodna za održavanje proizvodnje hrane i stabilnosti domaće ekonomije. Kao rezultat, stručnjaci očekuju da će inovacije i državna podrška biti presudni za opstanak i konkurentnost srpske poljoprivrede u narednim godinama.
