Povećanje minimalca sa 550 na 600 evra predviđeno je u okviru plana rasta plata i penzija, uz dodatno poresko rasterećenje poslodavaca

Vlada Srbije predložila je povećanje minimalne zarade na 600 evra počev od 2027. godine. Ova inicijativa deo je šire strategije za povećanje životnog standarda i usklađena je sa ranijim najavama o rastu prosečnih plata i penzija, potvrdio je Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija. Predlog je iznet na sastanku sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, uz napomenu da je trenutni minimalac 550 evra.

Povećanje minimalne zarade i poreska politika

Povećanje minimalca na 600 evra predstavlja prelaznu fazu ka cilju da minimalna zarada do kraja sledeće godine dostigne 650 evra. Ministar finansija naglasio je da Vlada planira da najveći deo tereta ovog povećanja preuzme na sebe, kroz podizanje neoporezivog dela dohotka za 9,2 odsto. Na taj način država želi da olakša poslodavcima prelazak na viši minimalac, istovremeno podižući sigurnost radnika. Ova mera je deo fiskalne politike koja balansira između zaštite radničkih prava i stimulisanja privredne aktivnosti.

Socijalno-ekonomski kontekst i očekivani efekti

Pored povećanja minimalne zarade, plan Vlade uključuje i rast prosečne plate na 1.400 evra i prosečne penzije na 650 evra tokom sledeće godine. Kao rezultat, očekuje se da će povećanje minimalca pozitivno uticati na potrošnju domaćinstava i ukupnu ekonomsku aktivnost. S druge strane, poslovna zajednica očekuje dodatne olakšice kako bi se rasteretili troškovi rada. Socijalno-ekonomski savet će na sledećoj sednici odlučivati o konačnoj visini minimalne zarade za narednu godinu.

Izjave zvaničnika i dalji koraci

„Mi ono što obećamo, to i uradimo. U okviru toga smo izašli sa današnjim predlogom, da se minimalna zarada sa 550 evra, poveća na 600 evra, što je korak do obećane cifre, i da do kraja naredne godine ona bude 650 evra“, izjavio je Siniša Mali. Odluka o minimalcu za 2027. godinu biće doneta na sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Vlada ističe da je ovaj predlog deo kontinuiranih napora da se unapredi ekonomski položaj zaposlenih.

Širi ekonomski značaj povećanja minimalca

Povećanje minimalne zarade na 600 evra pozicionira Srbiju među zemljama regiona sa višim nivoom zaštite najnižih primanja. Ova politika može doprineti smanjenju siromaštva i povećanju motivacije na tržištu rada. Istovremeno, poresko rasterećenje poslodavaca ima za cilj očuvanje konkurentnosti privrede. Uporedo sa tim, Vlada očekuje da će rast minimalca imati pozitivan uticaj na ukupnu fiskalnu stabilnost i ekonomski rast.

Kreativna reciklaža stakla dobija na značaju u Srbiji i EU, dok tradicionalni modeli pokrivaju samo deo otpada

Industrija stakla u Evropskoj uniji godišnje proizvodi čak 37,5 miliona tona raznih vrsta stakla, od čega je najviše ravnog i ambalažnog, sa ukupnom vrednošću od 75 milijardi evra. Pored toga, EU uvozi još 18 miliona tona staklenih materijala, uglavnom iz Nemačke, Francuske i Italije, sa tržišnom vrednošću od oko 30 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju da kreativna reciklaža stakla postaje sve značajnija tema, posebno u kontekstu sve većih količina otpada.

Razlike u stopama reciklaže stakla i tržišna struktura

Pojedine zemlje EU značajno se razlikuju po stepenu reciklaže stakla. Portugal reciklira čak 112% ambalažnog stakla, dok Grčka reciklira samo 23%. U proseku, po stanovniku nastaje 37 kilograma staklenog otpada godišnje, a ukupno se generiše oko 16 miliona tona ambalažnog stakla koje završava kao otpad. Veći deo te količine se reciklira, ali procenat zavisi od razvijenosti sistema sortiranja i logistike.
U Srbiji ne postoje precizni podaci o veličini tržišta stakla. Poznato je da se u Paraćinu proizvodi šuplje staklo, dok još tridesetak firmi izrađuje građevinsko staklo, vunu i druge proizvode. Srbija godišnje uveze približno 140.000 tona stakla, najviše iz Hrvatske, Kine, Austrije i Bugarske, a trećinu čini ambalažno staklo vredno preko 300 miliona evra. Prema proceni, u Srbiji se proizvede oko 51 kilogram staklenog otpada po stanovniku godišnje, što je više od 280 miliona tona ukupno, dok se reciklira oko 40%.

Kreativna reciklaža stakla kao alternativni model

Međutim, slabost tradicionalnih poslovnih modela reciklaže stakla je što fabrike proces smatraju isplativim samo za obično, pretežno ambalažno staklo, i to kada postoji organizovan sistem prikupljanja i sortiranja. S druge strane, deo staklenog otpada, posebno specijalnih vrsta poput borosilikatnog ili optičkog stakla, ne ulazi u industrijsku reciklažu.
Kao rezultat toga, kreativna reciklaža stakla dobija na značaju kroz alternativne modele prerade. Kako ističe Hristina Mikić, direktorka inicijative Kreativno staklo Srbije, umetnici i preduzetnici koriste inovativne tehnike za obradu otpada, dajući mu novu funkciju. Na primer, kroz radionice se odbačene staklene tegle pretvaraju u skladišta, dekorativne predmete ili saksije. Kreativna ekonomija uglavnom prerađuje male serije, ali eksperimenti sa specijalnim vrstama stakla mogu dovesti do komercijalnih rešenja.

Primeri uspeha i ekonomske implikacije

Jedan od zapaženih primera jeste danska dizajnerka Pernila Bulov, koja u saradnji sa kompanijom Novo Nordisk godišnje reciklira oko 200 tona borosilikatnih epruveta iz farmaceutske proizvodnje. Nakon što su postojeći sistemi reciklaže odbacili ove materijale, Bulov je razvila novi proizvod – viseću lampu u obliku mehura, koristeći specifična svojstva materijala. Novo Nordisk je isporučio tone epruveta, a proizvedeno je 16.500 lampi kao korporativni pokloni.
Takvi primeri pokazuju da kreativna reciklaža stakla može postati značajan segment u cirkularnoj ekonomiji, posebno kada tradicionalna industrija nije ekonomski motivisana da ulaže u posebne linije za specijalne vrste stakla. Uvođenje inovativnih pristupa može smanjiti količinu otpada na deponijama i doneti dodatnu vrednost sektoru, dok šira primena ovih modela zavisi od logističkih i regulatornih rešenja u lancu prikupljanja i prerade.

Broj građevinskih dozvola u junu dostigao 2.673, Beograd prednjači sa 46,6 odsto vrednosti novogradnje

Republički zavod za statistiku objavio je da je u junu 2026. godine u Srbiji izdato 2.673 građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 11,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ove dozvole ukazuju na nastavak oporavka građevinskog sektora i povećanu aktivnost na tržištu stanogradnje i infrastrukture. Većinu dozvola, tačno 81,3 odsto, odnosilo se na zgrade, dok je 18,7 odsto izdato za ostale vrste građevina.

Detaljna struktura građevinskih dozvola

Unutar segmenta zgrada, 81,8 odsto dozvola izdato je za stambene objekte, dok 18,2 odsto otpada na nestambene zgrade. Kod ostalih građevina, najveći deo dozvola, odnosno 69,2 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove. Ovakva struktura jasno pokazuje da stanogradnja ostaje glavni pokretač građevinskog sektora u Srbiji, ali i da infrastrukturni radovi imaju značajan udeo.

Rast broja stanova i regionalne razlike

Prema izdatim dozvolama, u junu je prijavljena izgradnja 3.873 stana sa prosečnom površinom od 72,6 kvadratnih metara. Od ukupnog broja novih stanova, 11,3 odsto biće građeno u zgradama sa jednim stanom, gde prosečna površina iznosi 138,6 kvadratnih metara, dok 87,6 odsto stanova pripada zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 62,8 kvadratnih metara. Ovi podaci ukazuju na trend smanjenja površine stanova u višestambenim zgradama, što može biti odgovor na potrebe tržišta i priuštivost kupaca. Predviđena vrednost radova novogradnje u junu iznosila je 84,8 odsto ukupno planirane vrednosti radova, što potvrđuje značajnu koncentraciju aktivnosti upravo na novim objektima.

Beograd kao lider građevinske aktivnosti

Najveća građevinska aktivnost, merena učešćem u predviđenoj vrednosti novogradnje, zabeležena je u Beogradskoj oblasti sa 46,6 odsto. Slede Južnobačka oblast sa 6,0 odsto, Južnobanatska sa 5,9 odsto, Zlatiborska sa 5,8 odsto i Podunavska oblast sa 4,8 odsto. Učešće ostalih oblasti kreće se između 0,1 i 3,4 odsto. Ovakva regionalna raspodela potvrđuje da je glavni grad i dalje centralna tačka investicija i razvoja građevinskog sektora u Srbiji. S druge strane, rast broja građevinskih dozvola može doprineti povećanju ponude stanova i uticati na stabilizaciju cena nekretnina, posebno u urbanim sredinama.

Implikacije za građevinsku industriju

Povećanje broja građevinskih dozvola ukazuje na pozitivan sentiment investitora i građevinskih kompanija, ali i na povoljno regulatorno okruženje koje podstiče nove projekte. U narednom periodu, može se očekivati dalji rast aktivnosti u sektorima stanogradnje i infrastrukture, što je važno za ukupni ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta. Izdavanje većeg broja dozvola, kao rezultat, doprinosi i većem obimu radova i angažovanju domaće građevinske operative.