Zadržavanje daha prilikom čitanja imejlova i obaveštenja može izazvati hroničnu napetost i anksioznost

Zaposleni koji tokom rada na računaru ili telefonu nesvesno zadržavaju dah ili dišu plitko suočavaju se sa povećanim nivoom stresa, pokazuju najnovija zapažanja stručnjaka za mentalno zdravlje. Ova pojava, poznata kao „imejl apneja“, najčešća je kod ljudi koji se oslanjaju na elektronsku poštu za poslovnu komunikaciju, ali se javlja i tokom drugih aktivnosti na ekranu, poput slanja poruka ili pregledanja sadržaja, navode stručnjaci.

Fenomen „imejl apneje“ opisuje nesvesno zadržavanje daha ili plitko disanje tokom intenzivne koncentracije na ekranu, što je često praćeno stresom ili pritiskom zbog obaveza. Ovaj obrazac disanja nije vezan isključivo za elektronsku poštu, već se javlja i prilikom korišćenja drugih digitalnih servisa. Prema rečima kliničkih socijalnih radnika i trenera za anksioznost, ovakvo ponašanje često dovodi do toga da se telo nalazi u stanju „bori se ili beži“, što je tipičan fiziološki odgovor na stres.

Somatski terapeuti ističu da obaveštenja o novim imejlovima i porukama dodatno povećavaju osećaj iščekivanja i napetosti, što može pojačati plitko disanje. Osim toga, ubrzani rad srca, stezanje vilice i podizanje ramena su uobičajene telesne reakcije na ovaj oblik hroničnog stresa. Hronično zadržavanje daha može dovesti do umora, glavobolje i mišićne napetosti, kao i osećaja stalne tenzije.

Stručnjaci savetuju da zaposleni obrate pažnju na svoje disanje tokom provere elektronske pošte ili dobijanja obaveštenja na telefonu. Preporučuje se da pre otvaranja imejla izdahnu potpuno, spuste noge na pod i opuste vilicu, kako bi umanjili fiziološki odgovor na stres i omogućili telu povratak u normalan ritam disanja. Svesna pažnja i somatske vežbe preporučuju se kao efikasan način za prevazilaženje negativnih posledica „imejl apneje“, jer pomažu u smanjenju stresa i povećanju koncentracije na celokupno telo, a ne samo na trenutnu napetost.

Dugotrajno zanemarivanje ovih simptoma može dovesti do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja zaposlenih i smanjenja produktivnosti, upozoravaju stručnjaci za mentalno zdravlje.

Pre  123 godine Srbija je bila svedok jednog od najdramatičnijih i najkontroverznijih događaja u svojoj istoriji. U noći između 10. i 11. juna 1903. godine, u Starom dvoru u Beogradu, ubijeni su kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga kraljica Draga, čime je okončana vladavina dinastije Obrenović i zauvek promenjen politički put zemlje.

Zbog brojnih političkih sukoba, nezadovoljstva u vojsci i kontroverzi koje su pratile kraljevski par, grupa oficira odlučila je da izvrši državni udar.

Zaverenici su te noći upali u dvor tražeći kralja i kraljicu, koji su pokušali da se sakriju. Nakon višesatne potrage pronađeni su i brutalno ubijeni.

Njihova smrt označila je kraj jedne epohe. Već narednih dana na srpski presto stupio je Petar Karađorđević, a Srbija je ušla u novo političko razdoblje koje će značajno uticati na događaje koji su usledili početkom 20. veka.

Posebnu pažnju javnosti i danas izaziva ljubavna priča Aleksandra i Drage. Njihov brak bio je predmet oštrih kritika političkih protivnika, dela javnosti i vojnog vrha. Mnogi istoričari smatraju da je upravo taj odnos dodatno produbio političku krizu koja je na kraju kulminirala Majskim prevratom.

Povodom 123. godišnjice smrti kraljevskog para, danas su kod Crkve Svetog Marka u Beogradu položeni venci u znak sećanja na poslednjeg kralja iz dinastije Obrenović i njegovu suprugu. Obeležavanje ovog datuma ove godine prvi put je organizovano u okviru zvaničnog državnog programa obeležavanja značajnih istorijskih godišnjica.

I više od jednog veka kasnije, Majski prevrat ostaje tema brojnih rasprava među istoričarima. Za jedne, to je bio događaj koji je otvorio novo poglavlje srpske istorije, dok ga drugi smatraju jednim od najmračnijih političkih obračuna u modernoj Srbiji. Jedno je sigurno – krvava noć iz juna 1903. godine ostavila je trag koji ni posle 123 godine nije izbledeo.

Istraživanje instituta Ifo: 15 odsto anketiranih veruje da AI omogućava početnicima da obavljaju poslove iskusnih radnika

Prema rezultatima istraživanja minhenskog instituta Ifo, gotovo 20 odsto nemačkih kompanija veruje da veštačka inteligencija (AI) može delimično da zameni visokoobrazovane zaposlene. U anketi je učestvovalo oko 3.000 domaćih firmi koje već koriste AI u svom radu, a skoro petina njih ocenila je da AI omogućava nekvalifikovanim radnicima da lako ili veoma lako obavljaju poslove za koje je do sada bilo potrebno fakultetsko ili visoko stručno obrazovanje.

Dalje, 15 odsto ispitanih firmi smatra da AI može da omogući početnicima da na pojedinim poslovima zamene iskusne radnike. Prema rečima Ane Rufert iz instituta Ifo, „AI menja svet rada i na nekim poslovima već delimično može da zameni formalno kvalifikovane i iskusne ljude.”

Najveći udeo preduzeća koja već primenjuju AI nalazi se u sektoru trgovine – 28,6 odsto. Istraživanje je pokazalo i da većina nemačkih firmi i dalje smatra da je teško ili nemoguće da AI potpuno zameni visokokvalifikovanu radnu snagu ili da omogući nedovoljno kvalifikovanim zaposlenima da preuzmu poslove koji zahtevaju stručno znanje ili iskustvo. Ta većina iznosi 55,4 odsto, što, prema navodima Ifo, nije ubedljiva većina.

Institut Ifo svakog meseca anketira hiljade nemačkih preduzeća iz svih sektora i različitih veličina. Ovo je prvi put da je upitnik o zameni ljudi veštačkom inteligencijom poslat, pa za sada ne postoje podaci za poređenje iz ranijih godina.