Udruženje proizvođača mineralne vune osnovano 2022. godine, ističe značaj državnih subvencija i usklađivanja sa EU propisima

Udruženje proizvođača i distributera izolacionih materijala od mineralne vune MIVUS, aktivno od 2022. godine, predstavilo je javnosti svoje aktivnosti usmerene na unapređenje energetske efikasnosti i sigurnosti stanovanja u Srbiji. Tokom susreta sa medijima, naglašena je potreba za primenom evropskih propisa u građevinskom sektoru, kao i važnost državnih subvencija za energetsku sanaciju postojećih objekata.

Generalni sekretar MIVUS-a, Dušan Korunoski, istakao je da pravilna izolacija zgrada ima višestruke koristi, uključujući uštedu energenata za grejanje i hlađenje, povećanje vrednosti nekretnina i unapređenje kvaliteta života. Prema njegovim rečima, projekti podrške i subvencija države isplate se već za nekoliko godina kroz smanjene troškove za energente, dok istovremeno podstiču rast građevinske industrije i pratećih sektora privrede.

Na sastanku su otvorene teme o uticaju energetske krize na građevinarstvo, promenama regulative u Evropskoj uniji koje će se reflektovati i na Srbiju, kao i rizicima od upotrebe zapaljivih i nekvalitetnih izolacionih materijala. “Nepravilna sanacija i ugradnja gorivih, lošijih i jeftinijih izolacionih materijala može da proizvede dugoročne posledice – od požarne nebezbednosti i brzog širenja vatre do smanjenja vrednosti nekretnina i više cene osiguranja. Ključni su promena regulative, građevinskih propisa i mehanizmi kontrole izgrađenog”, rekao je Korunoski.

MIVUS je važan partner javnog sektora u procesu usaglašavanja regulative i približavanja Srbije evropskim i svetskim standardima, posebno u oblasti ekoloških materijala i zdravijeg stanovanja. Susretu su prisustvovali i predstavnici kompanija članica Udruženja: Knauf Insulation, URSA, Rockwool, Fibran i Thermowool, koji su podržali napore na edukaciji i informisanju stručne i opšte javnosti o značaju kvalitetne izolacije i savremenih rešenja u gradnji i obnovi objekata.

Nezaposlenost u EU prognozirana na šest odsto za 2026. i 2027. godinu, deficit raste na 3,6% BDP-a

Evropska komisija upozorila je da bi zbog rasta cena energije u 2026. godini moglo biti ugroženo čak 560.000 radnih mesta širom Evropske unije, prema poslednjim podacima iz paketa preporuka za države članice. Posebno su izloženi sektori građevinarstva, metalske, hemijske industrije i transporta.

Istovremeno, evropska automobilska industrija suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog prelaska na električna vozila i konkurencije iz Kine, pri čemu je u ovom sektoru pod rizikom oko 600.000 radnih mesta. U industriji proizvodnje baterija ugroženo je oko 85.000 radnih mesta, dok se u solarnoj industriji procenjuje da je pod pretnjom 59.000 poslova. Mere dekarbonizacije u čeličnoj industriji mogle bi dodatno da utiču na još 4.500 radnih mesta.

Komisija je pogoršala prognoze za tržište rada, procenjujući da će stopa nezaposlenosti iznositi šest odsto (6%) u 2026. i 2027. godini, dok je prethodno očekivala 5,9% za 2026. i 5,8% za 2027. godinu. Fiskalni pritisci takođe rastu, jer se zbirni budžetski deficit država članica očekuje da poraste sa 3,1% BDP-a u 2025. na 3,5% u 2026. i 3,6% u 2027. godini.

Izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine, zapošljavanje i socijalna prava Roksana Minzatu istakla je: „Evropska konkurentnost biće izgrađena kroz ljude, njihove veštine i prilike koje im stvaramo da u potpunosti doprinesu našim ekonomijama i društvima.“

Komisija najavljuje da će po prvi put u okviru Evropskog semestra posebno ocenjivati koliko članice ulažu u obrazovanje, stručno osposobljavanje i razvoj STEM znanja potrebnih za industrijsku transformaciju. U 2023. godini, 68% preduzeća srednje veličine prijavilo je manjak potrebnih veština, a godinu dana kasnije taj procenat porastao je na 77%. Svaki peti radnik u EU zaposlen je u niskoplaćenim sektorima sa slabim rastom produktivnosti, dok se jedan od dvanaest radnika suočava sa rizikom od siromaštva iako je zaposlen.

Evropska komisija zaključuje da će konkurentnost evropske privrede u narednim godinama zavisiti od ulaganja u ljudski kapital i prilagođavanja radne snage tehnološkim i industrijskim promenama.

Kineska AI kompanija cilja procenu do 59 milijardi dolara, investitori uključuju Tencent i CATL

Kineska tehnološka kompanija DeepSeek priprema se da u svojoj prvoj rundi finansiranja prikupi približno 50 milijardi juana (7,4 milijarde dolara), navode izvori upoznati sa procesom. Očekuje se da ova runda, čiji su glavni investitori Tencent i proizvođač baterija CATL, proceni vrednost DeepSeeka nakon ulaganja između 350 i 400 milijardi juana, što odgovara iznosu od 52 do 59 milijardi dolara.

DeepSeek, koji je tokom prošle godine stekao međunarodnu prepoznatljivost zahvaljujući modelima V3 i R1, pokazao je sposobnost da konkuriše vodećim američkim rešenjima u oblasti veštačke inteligencije. Ovi modeli su naišli na široke pohvale u Silicijumskoj dolini, posebno jer su doveli u pitanje ranije pretpostavke o inferiornosti kineskih AI rešenja u odnosu na američke konkurente.

Nova runda finansiranja predstavlja značajan zaokret u strategiji DeepSeeka, koji je do sada izbegavao eksterno finansiranje zahvaljujući podršci osnivača Lianga Venfenga i njegovog kvantnog hedž fonda High-Flyer. Međutim, ubrzani razvoj AI industrije i prelazak sa četbotova otvorenog koda na naprednije AI agente, koji zahtevaju veću računarsku snagu, motivisali su kompaniju na promenu pristupa.

Prema izvorima, Liang Venfeng je lično investirao 20 milijardi juana u ovu rundu, dok Tencent razmatra ulaganje od 10 milijardi juana, a CATL 5 milijardi juana. Pregovori su u toku i sa kineskim nacionalnim fondom za veštačku inteligenciju, kao i kompanijama NetEase i JD.com, uz napomenu da je planirani broj investitora manji od 10. Uz to, među potencijalnim investitorima su i IDG Capital i Monolith Management iz Hong Konga.

Iako je ova runda jedna od najvećih privatnih investicija u tehnološke projekte u Kini, ona je ipak manja u poređenju sa investicijama američkih rivala, poput 65 milijardi dolara koje je Anthropic prikupio prošlog meseca ili 122 milijarde dolara koje je OpenAI prikupio u martu. DeepSeek se istovremeno suočava sa geopolitičkim ograničenjima, jer američke zabrane izvoza tehnologije ograničavaju pristup najnaprednijem hardveru, što utiče na strategiju razvoja i finansiranja kompanije.

Kompanija planira da završetak runde finansiranja bude u narednih nekoliko nedelja, a finansijski detalji i konačan sastav investitora još uvek su predmet pregovora. DeepSeek do sada nije iznosio planove za izlazak na berzu, dok konkurenti OpenAI i Anthropic već razmatraju inicijalnu javnu ponudu.