Međunarodni centar ICSID presudio u korist Srbije, dosuđeno 3,5 miliona dolara za pravne troškove

Država Srbija ostvarila je pobedu u arbitražnom postupku protiv kompanija APG SGA iz Švajcarske i njenog zavisnog društva Alma Quattro, u sporu vrednom 175 miliona evra pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID). Odluka arbitražnog tribunala doneta je 13. aprila, a prema saopštenju APG SGA, Srbiji je dosuđeno 3,5 miliona dolara na ime pravnih troškova.

Spor je proistekao iz koncesije za bilborde u Beogradu, koju je Alma Quattro zaključila sa Gradom Beogradom 2017. godine na period od 25 godina. U arbitražnom postupku, tužioci su 2021. godine tvrdili da je Srbija prekršila klauzulu o ekskluzivnosti, nakon što je koncesiju za više od 250 digitalnih reklamnih panela dodelila drugoj kompaniji.

Arbitražni tribunal je odbacio sve tužbene zahteve, navodeći da ugovorom kompaniji Alma Quattro nisu dodeljena prava na postavljanje digitalnih bilborda, niti ekskluzivna prava. Odbijene su i tvrdnje tužilaca o povredi bilateralnog investicionog sporazuma, uključujući odredbe o pravičnom tretmanu, punoj zaštiti, sigurnosti, nediskriminaciji i eksproprijaciji.

Rasprava o nadležnosti, osnovanosti i visini odštete održana je u novembru 2023. godine u Parizu. Prema saopštenju APG SGA, sve lokalne pravne mere za ostvarivanje prava takođe nisu dale rezultate, dok Alma Quattro i dalje upravlja koncesijom za bilborde u Beogradu.

Industrijska proizvodnja porasla 5,7 procenata, maloprodaja slabija sa rastom od 1,7 odsto

Kineska ekonomija zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5 procenata u prvom kvartalu 2026. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju najnoviji zvanični podaci. U odnosu na prethodni kvartal, privreda je porasla 1,3 odsto, što predstavlja najbrži kvartalni rast u poslednjih godinu dana.

Prema objavljenim brojkama, industrijska proizvodnja u martu povećana je za 5,7 procenata na godišnjem nivou, što je rezultat snažne globalne tražnje za kineskom elektronikom, automobilima, poluprovodnicima i robotikom. S druge strane, maloprodaja je zabeležila rast od 1,7 odsto, što je ispod očekivanja i ukazuje na slabost domaće potrošnje.

Makroekonomski kontekst obeležava i rat SAD i Izraela protiv Irana, koji traje sedam nedelja i utiče na rast cena energenata, inflaciju i usporavanje globalnog ekonomskog rasta. Stručnjaci ocenjuju da bi dugotrajan sukob mogao negativno da utiče na kineske izvozne prihode u drugoj polovini godine.

Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu rasta za Kinu u 2026. godini na 4,4 odsto, dok su kineske vlasti zacrtale cilj rasta između 4,5 i 5 procenata, što je najniži planirani rast od 1991. godine. Analitičari upozoravaju da trajna kriza na tržištu nekretnina i dalje negativno utiče na poverenje potrošača i investitora.

Kina je u 2025. godini ostvarila ciljani rast od oko 5 procenata, uz rekordni trgovinski suficit od skoro 1.200 milijardi dolara, i pored viših carina koje je uvela administracija Donalda Trampa. U martu 2026. izvoz je povećan za 2,5 procenata na godišnjem nivou, ali je taj tempo znatno sporiji nego u prva dva meseca godine, što se delom pripisuje sezonskim faktorima.

Ekonomisti smatraju da bi povećanje javnih investicija bez rasta domaće potrošnje moglo dodatno da poveća zavisnost Kine od izvoza i produbi deflatorne pritiske. Iako se očekuje da Kina stimulativnim merama može da dostigne godišnji cilj rasta, globalni izazovi ostaju ključni faktor neizvesnosti.

Kompanija zabeležila prvi rast obima hrane u Severnoj Americi posle godinu dana, zahvaljujući nižim cenama na brendovima Lay’s i Doritos

Američka kompanija Pepsiko smanjila je cene slanih grickalica do 15 odsto na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, što je dovelo do rasta obima hrane za 2 odsto u poslednjem tromesečju. Ovo je prvi rast obima u kategoriji hrane u Severnoj Americi u poslednjih godinu dana, dok je u prethodnom kvartalu zabeležen pad od 1 odsto.

Kako je saopšteno, sniženja su uvedena na proizvode kao što su Lay’s i Doritos, kao odgovor na žalbe potrošača posle višestrukih povećanja cena i radi povratka prostora na policama u maloprodaji. Kompanija je na ovaj način uspela da prevaziđe procene analitičara i zaštiti se od rastuće makroekonomske neizvesnosti.

U prethodnim godinama Pepsiko se suočavao sa padom prodaje, jer su potrošači sa ograničenim budžetom birali jeftinije robne marke ili zdravije alternative. Stabilna potražnja za dijetalnim gaziranim pićima takođe je doprinela boljem rezultatu u kvartalu.

Generalni direktor Ramon Laguarta pokrenuo je mere za smanjenje troškova, uključujući smanjenje broja proizvoda i zatvaranje određenih proizvodnih centara, sa ciljem pojednostavljivanja lanca snabdevanja u Severnoj Americi. Ove aktivnosti, zajedno sa korekcijom cena, omogućile su Pepsiku da poboljša poziciju na tržištu i odgovori na promene u potrošačkom ponašanju.