Hrvatska farmaceutska kompanija ostvarila rast prihoda od 26 odsto, broj zaposlenih smanjen za 440 u prošloj godini

Farmaceutska kompanija Pliva Hrvatska, deo izraelske Teva grupe, ostvarila je tokom 2025. godine istorijski visoke prihode od 1,13 milijardi evra, što predstavlja rast od 26 odsto u poređenju sa 2024. godinom, pokazuju zvanični finansijski podaci. Neto dobit iznosila je 148 miliona evra, dok je dobit bez jednokratnih stavki bila veća za deset miliona evra u odnosu na prethodnu godinu. Kada se uključe jednokratne stavke, neto dobit je premašila 199 miliona evra, što je godišnji rast od 39 odsto.

Kompanija je tokom 2025. godine zapošljavala oko 2.490 radnika, što je za 440 zaposlenih manje nego u 2023. godini. Smanjenje broja zaposlenih posledica je otpuštanja i prelaska dela radne snage u novoosnovanu firmu TAPI Croatia, specijalizovanu za razvoj aktivnih farmaceutskih sastojaka. U istom periodu zatvoren je i Plivin istraživački institut u Zagrebu, koji je bio u funkciji od 1952. godine.

Prema dostupnim informacijama, u oktobru prošle godine Pliva je bez prethodne najave uručila otkaze za oko 100 zaposlenih u odeljenju ulaznih računa, koji su bili zaduženi za sve Tevine kompanije u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Ovaj segment poslovanja preseljen je u indijski grad Bangalore, što je uticalo na dalje smanjenje broja radnika u Hrvatskoj.

Za zaposlene koji su ostali u kompaniji, prosečna neto plata tokom 2025. godine iznosila je oko 2.300 evra, što je povećanje od približno 500 evra u odnosu na prethodnu godinu, prema statističkim podacima Finansijske agencije Hrvatske. Ovaj rast zarada dolazi u trenutku kada se kompanija suočava sa restrukturiranjem i značajnim promenama u organizaciji poslovanja.

Pliva je, kao deo globalne farmaceutske industrije, tokom 2025. godine bila izložena promenama na tržištu rada i restrukturiranju poslovnih procesa, što se reflektovalo kroz optimizaciju troškova i povećanje operativne efikasnosti. Kompanija nastavlja da investira u razvoj novih proizvoda kroz povezane firme, dok se deo istraživačkih kapaciteta preusmerava na globalni nivo u okviru grupacije.

Saobraćaj kod Preljine izmenjen od 16. do 26. juna, obustava i na putu Bogojevići od 14. do 15. juna

Preduzeće Putevi Srbije najavilo je da će zbog radova na povezivanju auto-puta ‘Miloš Veliki’ sa Moravskim koridorom deo autoputa kod denivelisane raskrsnice ‘Preljina’ (Čačak – Sever) biti zatvoren za saobraćaj od 16. juna u 06 časova do 26. juna, ukoliko vremenski uslovi to dozvole. Tokom ovog perioda, naplatna stanica Preljina neće biti u funkciji, što znači da neće biti moguće isključenje i uključenje na auto-put ‘Miloš Veliki’ na toj lokaciji.

Za vreme zatvaranja, saobraćaj ka Čačku i Kraljevu biće preusmeren na alternative: iz pravca Beograda vozači će koristiti državni put I A reda broj 2, isključenje na raskrsnici ‘Takovo’, zatim državni put II A reda broj 177, kao i državni put I B reda broj 22 i broj 23. Iz pravca Požege, vozači će se isključivati na raskrsnici ‘Pakovraće’ i koristiti državni put I B reda broj 23 i broj 22. Na svim karakterističnim lokacijama biće postavljena odgovarajuća putokazna signalizacija.

Pored ovog zatvaranja, Putevi Srbije su obavestili da će na državnom putu Atilje – Prilike, u mestu Bogojevići, doći do obustave saobraćaja zbog asfaltiranja, i to od 14. juna od 8.00 časova do 15. juna do 6.00 časova. Radovi su planirani od marketa Livade do firme Agro-Grk, a alternativni pravac je preko Arilja, Guče, Kotraže, Ivanjice i Prilika. I na ovom pravcu biće postavljena adekvatna saobraćajna signalizacija i oprema.

Putevi Srbije su takođe saopštili da nema zadržavanja vozila na naplatnim stanicama na autoputevima i apelovali na sve učesnike u saobraćaju da poštuju propise i prilagode brzinu kretanja uslovima na putu radi bezbednosti.

Pre  123 godine Srbija je bila svedok jednog od najdramatičnijih i najkontroverznijih događaja u svojoj istoriji. U noći između 10. i 11. juna 1903. godine, u Starom dvoru u Beogradu, ubijeni su kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga kraljica Draga, čime je okončana vladavina dinastije Obrenović i zauvek promenjen politički put zemlje.

Zbog brojnih političkih sukoba, nezadovoljstva u vojsci i kontroverzi koje su pratile kraljevski par, grupa oficira odlučila je da izvrši državni udar.

Zaverenici su te noći upali u dvor tražeći kralja i kraljicu, koji su pokušali da se sakriju. Nakon višesatne potrage pronađeni su i brutalno ubijeni.

Njihova smrt označila je kraj jedne epohe. Već narednih dana na srpski presto stupio je Petar Karađorđević, a Srbija je ušla u novo političko razdoblje koje će značajno uticati na događaje koji su usledili početkom 20. veka.

Posebnu pažnju javnosti i danas izaziva ljubavna priča Aleksandra i Drage. Njihov brak bio je predmet oštrih kritika političkih protivnika, dela javnosti i vojnog vrha. Mnogi istoričari smatraju da je upravo taj odnos dodatno produbio političku krizu koja je na kraju kulminirala Majskim prevratom.

Povodom 123. godišnjice smrti kraljevskog para, danas su kod Crkve Svetog Marka u Beogradu položeni venci u znak sećanja na poslednjeg kralja iz dinastije Obrenović i njegovu suprugu. Obeležavanje ovog datuma ove godine prvi put je organizovano u okviru zvaničnog državnog programa obeležavanja značajnih istorijskih godišnjica.

I više od jednog veka kasnije, Majski prevrat ostaje tema brojnih rasprava među istoričarima. Za jedne, to je bio događaj koji je otvorio novo poglavlje srpske istorije, dok ga drugi smatraju jednim od najmračnijih političkih obračuna u modernoj Srbiji. Jedno je sigurno – krvava noć iz juna 1903. godine ostavila je trag koji ni posle 123 godine nije izbledeo.