Do 2050. godine očekuje se rast populacije na gotovo 10 milijardi ljudi, što nameće potrebu za održivijom proizvodnjom hrane

Erste Banka Srbija i Privredna komora Srbije organizovale su 19. maja 2026. godine konferenciju „Klimatski lonac – jesmo li blizu tačke ključanja?“, fokusiranu na uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane i održivost prehrambenih sistema. Na događaju su učestvovali predstavnici privrede, naučne zajednice, poljoprivrede, zdravstvenih stručnjaka, industrije, osiguravajućih kuća, reciklažnog sektora i finansijskih institucija, uz cilj pokretanja šireg dijaloga o izazovima u vezi sa budućnošću hrane i održivog sistema ishrane.

Na konferenciji je istaknuto da su proizvodnja i dostupnost hrane već danas ugroženi zbog suša, poplava, degradacije zemljišta i ekstremnih vremenskih uslova, što utiče na prinose i povećava troškove proizvodnje. Dodatno, ukazano je na problem gubitka i bacanja značajnog dela proizvedene hrane na globalnom nivou, dok istovremeno veliki broj ljudi nema pristup nutritivno adekvatnoj ishrani.

Učesnici su naglasili potrebu za snažnijom međusektorskom saradnjom i dugoročnim pristupom održivosti, posebno imajući u vidu procene da će do 2050. godine globalna populacija dostići gotovo 10 milijardi ljudi. Poseban akcenat stavljen je na značaj održive poljoprivrede, racionalnog upravljanja resursima i smanjenja otpada od hrane, kao i na ulogu finansijskog sektora u podršci zelenoj tranziciji i održivim poslovnim praksama.

Tokom konferencije poseban deo bio je posvećen edukaciji i podizanju svesti o održivim modelima proizvodnje i potrošnje te potrebi zajedničke odgovornosti za bezbednost hrane između institucija, privrede i pojedinaca. Istaknuto je da ni problemi ni rešenja ne pripadaju samo jednom sektoru, što čini saradnju između industrije, finansijskog sektora, nauke i institucija ključnom.

„Kao ESG tim Erste Banke, verujemo da je naša uloga upravo u tome da povezujemo – zato smo na ovoj konferenciji okupili naše klijente, partnere i stručnjake iz različitih oblasti, kako bismo čuli vrlo konkretne probleme sa terena, ali i razgovarali o rešenjima koja već postoje ili tek nastaju. Ovakve inicijative deo su naših kontinuiranih ESG aktivnosti, kroz koje želimo da podstaknemo edukaciju, povezivanje i konkretne korake ka održivijem i otpornijem sistemu“, izjavile su Katarina Majić i Sanja Prvulović, specijalistkinje za ESG iz Erste Banke.

Konferencija je organizovana u skladu sa opredeljenjem Erste Banke Srbija za primenu ESG principa i podršku inicijativama koje doprinose održivom razvoju, dekarbonizaciji i jačanju otpornosti zajednice na klimatske izazove. Erste Banka Srbija nastavlja da podržava projekte i inicijative koje podstiču odgovorno upravljanje resursima i razvoj održivih poslovnih modela, kao i otvoren dijalog o pitanjima važnim za dugoročnu stabilnost društva i privrede.

Konsolidovana dobit nakon oporezivanja 177 milijardi forinti, ROE 23,5%, krediti i depoziti porasli za 3% u prvom kvartalu

OTP Grupa započela je 2026. godinu sa snažnim finansijskim rezultatima, ostvarivši neto dobit nakon oporezivanja od 324 milijarde forinti (845 miliona evra) u prvom kvartalu, što predstavlja rast od 9% na godišnjem nivou. Prijavljena konsolidovana dobit nakon oporezivanja iznosila je 177 milijardi forinti (461 milion evra), dok je povraćaj na kapital (ROE) dostigao 23,5%.

Dobit pre oporezivanja porasla je za 12% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je operativna dobit uvećana za 7% u forintama, odnosno 10% kada se uračunaju kursne razlike. Ukupni prihodi povećani su za 9%, pre svega zahvaljujući kontinuiranom rastu neto kamatnih prihoda i poboljšanju neto kamatne marže, što je delimično rezultat pozitivnih promena na ključnim tržištima, uključujući evrozonu i Uzbekistan.

Operativni troškovi porasli su za 13% u odnosu na prošlu godinu, ili 17% uz prilagođavanje za kursne razlike. Ovaj rast je uglavnom posledica povećanja plata usled inflacije, većih ulaganja u IT infrastrukturu i rastućih troškova softvera i marketinga. Uprkos tome, odnos troškova i prihoda ostao je umeren i iznosi 42,3%.

Rizični profil Grupe ostaje stabilan: udeo kredita u Fazi 3 smanjen je za 0,1 procentni poen u odnosu na prethodni kvartal i iznosi 3,5% na kraju marta, dok je odnos troška kreditnog rizika u kvartalu iznosio 47 baznih poena.

Kreditna aktivnost je ostala snažna – konsolidovani krediti klijenata u Fazi 1 i 2 porasli su za više od 3% u prvom kvartalu i za 16% na godišnjem nivou (uz prilagođavanje za kursne razlike). Posebno se ističu stambeni krediti sa rastom od 6% kvartalno na nivou grupe i 10% u OTP Core, uz podršku Home Start programa u Mađarskoj. Porast beleže i potrošački i krediti privredi.

Depoziti klijenata porasli su za 3% u odnosu na prethodni kvartal i za 11% godišnje (uz prilagođavanje za kursne razlike), dok je odnos kredita i depozita ostao stabilan na 77%, pokazujući uravnoteženu strukturu finansiranja otp Grupe.

Na kraju marta 2026. godine, CET1 pokazatelj iznosio je 17,6%, dok je ukupni pokazatelj adekvatnosti kapitala bio 19,2%. Uz proporcionalno priznavanje godišnjih posebnih stavki, CET1 bi iznosio 17,9%.

Rukovodstvo OTP Grupe ne planira promene poslovnih smernica za 2026. godinu. Očekuje se da organski rast kredita sa urednom otplatom, prilagođen deviznim razlikama, ostane na oko 15% nivoa iz 2025. godine, dok bi neto kamatna marža mogla ostati blizu prošlogodišnjih 4,34%. Odnos troškova i prihoda mogao bi biti nešto viši nego u 2025, dok se predviđa sličan profil kreditnog rizika.

Lažne ChatGPT aplikacije činile 49% incidenata, dok su Claude i Gemini svaka imale udeo od 18% u globalnim napadima

Kompanija Kaspersky otkrila je više od 92.000 napada malvera i potencijalno neželjenih aplikacija koje su od januara do početka maja 2026. bile maskirane kao popularni AI servisi i agenti, pokazuju najnoviji podaci predstavljeni na godišnjoj evropskoj konferenciji Kaspersky HORIZONS u Rimu 19. maja. Najveći procenat napada, čak 49%, detektovan je putem lažnih ChatGPT aplikacija, dok su malveri maskirani kao Claude i Gemini činili po 18% ukupnih napada širom sveta.

U istom periodu, istraživači kompanije Kaspersky identifikovali su više od 15.000 uzoraka malvera koji se predstavljaju kao AI softver, među kojima su i lažne verzije alata kao što je OpenClaw. Ovi uzorci uključuju bankarske trojance, špijunski softver, kradljivce bankarskih kredencijala, eksploite i download malvere, koji omogućavaju instalaciju dodatnog zlonamernog sadržaja na uređajima korisnika.

U maju 2026. godine, Global Research and Analysis Team (GReAT) kompanije Kaspersky otkrio je novu kampanju povezanu sa APT grupom Silver Fox, u kojoj su napadači distribuirali lažne Claude AI aplikacije za Windows, macOS i Linux. Ciljana grupa bili su korisnici zainteresovani za pristup AI alatima, a zlonamerni instaleri omogućavali su dugoročan pristup kompromitovanim sistemima i osetljivim informacijama.

Dalje analize otkrile su da su infostealeri, maskirani kao Claude Code, OpenClaw i drugi AI alati, deo šireg trenda zloupotrebe poverenja u poznate AI platforme i servise. Prema izveštaju, 99% kompanija planira da koristi AI u bezbednosnim procesima, dok su lanci snabdevanja, open-source AI alati i pouzdani AI brendovi sve češće mete napadača.

Jedan od zapaženih incidenata uključuje kompromitaciju popularne Python biblioteke LiteLLM, koja ima oko 97 miliona mesečnih preuzimanja širom sveta. Zlonamerni kod u ovoj biblioteci bio je sposoban da krade kredencijale baza podataka, fajlove kripto novčanika i druge poverljive informacije.

Stručnjaci kompanije Kaspersky upozoravaju i na rastuće rizike koje donosi automatizacija AI sistema. Prema istraživanju, 57% kompanija očekuje bolje mogućnosti detekcije pretnji kroz AI, dok 49% očekuje automatizovane mogućnosti reagovanja. Ipak, greške u AI sistemima mogu se brzo proširiti, a preterano oslanjanje na automatizaciju i dalje predstavlja značajan bezbednosni izazov, posebno u uslovima nedostatka kvalifikovanog kadra i izazova u kvalitetu podataka.

Iz kompanije Kaspersky preporučuju organizacijama usvajanje standardizovanih procedura i sistematičan pristup implementaciji AI automatizacije, kako bi se izgradila otpornost na sajber pretnje koje prate rastuću upotrebu veštačke inteligencije u poslovnim procesima.