U Crnoj Gori super 95 poskupeo na 1,65 evra, dizel na 1,69 evra po litru, akcize smanjene na 20%

U Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori danas su zabeležena nova poskupljenja svih vrsta goriva, dok su u pojedinim zemljama regiona cene ostale nepromenjene ili su čak snižene. Litar benzina od 95 oktana u Makedoniji poskupeo je za dva denara (3,2 evrocenta), dok su dizel i benzin od 98 oktana skuplji za 2,5 denara (4,1 cent). Maksimalna maloprodajna cena litra eurodizela na pumpama u Makedoniji od ponoći je 92 denara (1,49 evra), eurosuper 95 košta 87 denara (1,41 evra), a eurosuper 98 je 89 denara (1,44 evra). Vlada Severne Makedonije produžila je do 1. juna umanjene akcize na goriva i naplatu povlašćene stope PDV-a od 10% za benzin.

U Crnoj Gori su od ponoći takođe povećane cene svih vrsta goriva. Litar super benzina 95 sada košta pet centi više, odnosno 1,65 evra, dok je dizel poskupeo za dva centa na 1,69 evra po litru. Ove cene važe do 26. maja. Vlada Crne Gore gotovo nedeljno menja iznos akcize na gorivo: umanjenje akcize na dizel prvo je bilo 50% (dozvoljeni maksimum), potom 35%, zatim 30%, a ove nedelje je smanjeno na 20%.

U Srbiji su cene goriva ostale nepromenjene, pa litar BMB95 košta 198 dinara (1,63 evra), a evrodizela 223 dinara (1,9 evra). Vlada Srbije vratila je smanjenje akcize sa 25% na 20%, što će važiti do 31. maja.

U Hrvatskoj je cena benzina 95 oktana ostala nepromenjena na 1,64 evra, dok je cena dizela smanjena na 1,66 evra, a te cene važe do 1. juna.

Godišnje školarine za studente izvan EU u Francuskoj dostižu 2.895 evra za osnovne i 3.941 evra za master studije

Francuska vlada najavila je promenu u načinu naplate školarina za strane studente, čime će troškovi za one izvan Evropske unije porasti i do 16 puta u odnosu na prethodne cene. Novi sistem, koji stupa na snagu u akademskoj 2026/27. godini, predviđa godišnje školarine od 2.895 evra za osnovne i 3.941 evra za master studije. Očekuje se da će ova mera univerzitetima doneti dodatnih 250 miliona evra svake godine.

Prema saopštenju Evropske studentske unije i Federacije studentskih organizacija u Francuskoj, ovakav potez rizikuje da ograniči pristup visokom obrazovanju za studente izvan EU, naglašavajući zabrinutost da će finansijska sposobnost postati ključni faktor za upis. Istovremeno, profesor Kristijan Golije sa Škole ekonomije u Tuluzu ističe da su ovakve promene nužne zbog pritiska na javne finansije i konkurentnosti plata univerzitetskog osoblja, navodeći da mladi predavači u Francuskoj primaju bruto godišnju platu od oko 30.000 evra, dok su plate na najboljim svetskim univerzitetima pet do deset puta više.

Slične rasprave vode se i u Holandiji, gde studenti iz EU plaćaju oko 2.500 evra za osnovne studije, dok troškovi za internacionalne studente variraju od 13.000 do 32.000 evra godišnje, u zavisnosti od programa. Prema izveštaju, 57% međunarodnih studenata ostaje u Holandiji godinu dana nakon diplomiranja, ali taj broj pada na oko 25% posle pet godina. U ovoj akademskoj godini (2025–26), broj međunarodnih studenata u Holandiji smanjen je za gotovo 5%.

Velika Britanija, koja naplaćuje školarine od 1981. godine, i dalje privlači veliki broj studenata iz inostranstva zahvaljujući globalnoj rasprostranjenosti engleskog jezika. Ekonomsku korist procenjuju na 43 milijarde evra, dok strani studenti čine 23 odsto studentske populacije. Njihove školarine dostižu 44.000 evra godišnje, dok su za domaće ograničene na oko 11.300 evra.

Švajcarska, nakon sporazuma sa EU iz decembra 2024. godine, izjednačava školarine za domaće i strane studente na oko 800 evra po semestru. U Španiji školarine za EU studente iznose od 2.100 do 5.000 evra, dok strani studenti plaćaju nešto više. U Portugalu, studenti iz EU plaćaju 500–700 evra godišnje, dok se za strane školarina kreće od 2.500 evra naviše. Nemačka univerzitetima naplaćuje između 200 i 500 evra po semestru, bez obzira na poreklo studenta. U Austriji školarine su oko 700 evra po semestru, dok u Švedskoj i Irskoj za strane studente često prelaze 10.000 evra godišnje.

Ove razlike u visini školarina širom Evrope pokazuju odsustvo jedinstvene politike i rastuće pritiske na nacionalne obrazovne sisteme, a posledice novih mera ostaju predmet javne i stručne debate.

Brazil i Vijetnam beleže smanjenje prinosa zbog suša i nestabilnih padavina, dok rast cena goriva i logistike utiče na globalne cene

Promene na svetskom tržištu kafe sve više zavise od poremećaja u logistici i klimatskim uslovima, a ne samo od prinosa glavnih proizvođača. Krajem prošle godine, teretni brodovi počeli su da izbegavaju rute kroz Crveno more, produžavajući vreme transporta između Azije i Evrope, što je dovelo do povećanja troškova isporuke, skupljeg osiguranja i kašnjenja u dostavi robe. Ove promene nisu ostale ograničene na logistički sektor već su se prelile i na tržište kafe, koje je pod snažnim pritiskom globalnih ekonomskih i političkih faktora.

Klimatske promene su jedan od ključnih uzroka nestabilnosti. Brazil i Vijetnam, koji su među najvećim svetskim proizvođačima kafe, poslednjih godina suočavaju se sa ekstremnim vremenskim uslovima, uključujući dugotrajne suše, niske temperature i nestabilne padavine. Ove okolnosti direktno utiču na količinu i predvidivost proizvodnje, pa svaki poremećaj u ovim regionima odmah ima odjek na globalnom tržištu i berzanske cene kafe.

Transport i logistika postali su među najvažnijim faktorima u formiranju krajnjih cena, ne samo za kafu, već i za druge robe. Geopolitičke tenzije i poremećaji na ključnim pomorskim rutama produžavaju vreme isporuke i povećavaju troškove distribucije. Pored toga, rast cena goriva i osiguranja značajno utiče na ukupne troškove, nezavisno od same cene sirovine na berzi.

Zbog sve veće povezanosti globalnih tržišta, poremećaji iz jednog sektora ili regiona brzo se prenose i na druge industrije. Tržišna nestabilnost više nije lokalizovana, već je deo šireg ekonomskog okruženja gde energenti, logistika, međunarodna trgovina i klimatski faktori funkcionišu kao međusobno zavisni elementi.

Analitičari upozoravaju da globalna ekonomija ulazi u period duže neizvesnosti, sa kontinuiranim pritiscima na lance snabdevanja i volatilnošću cena sirovina. U takvoj situaciji, tržište kafe deli sudbinu brojnih drugih industrija koje zavise od međunarodnih tokova robe i energenata.

Krajnja cena kafe na tržištu danas zavisi od mnogo više faktora nego ranije – pored proizvodnje sirovine, presudnu ulogu imaju troškovi energenata, logistike, transporta, osiguranja, dostupnosti pomorskih ruta i stabilnosti globalnih lanaca snabdevanja. Zbog toga analiza tržišta kafe zahteva širi ekonomski kontekst i razumevanje globalnih procesa koji određuju poslovni ambijent u svim industrijama.