Connect with us

Domaće

OMV Petrom i Romgaz investiraju četiri milijarde evra u Neptun Deep projekat

Projekat u Crnom moru doneće osam milijardi kubnih metara gasa godišnje od 2027. godine

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pixabay / 12019

Projekat u Crnom moru doneće osam milijardi kubnih metara gasa godišnje od 2027. godine

Kompanije OMV Petrom i Romgaz započele su bušenje prve bušotine u okviru Neptun Deep projekta, najvećeg novog gasnog poduhvata u Evropi, objavljeno je. Ovaj projekat, vredan četiri milijarde evra, nalazi se 160 kilometara od rumunske obale Crnog mora, a proizvodnja gasa planirana je za 2027. godinu. Maksimalni kapacitet dostizaće oko osam milijardi kubnih metara gasa godišnje, što bi gotovo udvostručilo trenutnu proizvodnju Rumunije i pozicioniralo je kao najvećeg proizvođača prirodnog gasa u Evropskoj uniji, kao i neto izvoznika prema Moldaviji i Mađarskoj.

Neptun Deep pokriva površinu od oko 7.500 kvadratnih kilometara u dubokovodnom delu Crnog mora, na dubinama od 100 do 1.000 metara. OMV Petrom i Romgaz poseduju po 50 odsto vlasništva, a od avgusta 2022. godine OMV Petrom je operator nalazišta. Planovi predviđaju izgradnju deset bušotina, tri podmorska proizvodna sistema, mrežu cevovoda, platformu na moru, glavni gasovod do Tuzle i stanicu za merenje. Platforma će imati sopstvenu proizvodnju električne energije i primenjivaće najviše standarde bezbednosti i zaštite životne sredine.

Za realizaciju ovog složenog projekta angažovane su međunarodne kompanije specijalizovane za dubokovodne energetske radove, kao što su Saipem, Transocean i Halliburton. Istraživanja na bloku Neptun Deep traju od 2008. godine, obuhvatajući dve 3D seizmičke kampanje i osam istražnih i procenskih bušotina. Prvo veće otkriće gasa u ovom regionu potvrđeno je 2012. godine, kada je bušotina Domino-1, prva dubokovodna istražna bušotina u Rumuniji, pokazala značajne rezerve.

Konačna investiciona odluka doneta je u junu 2023. godine, čime je odobren kompletan plan razvoja nalazišta Domino i Pelican South. Kako je istaknuto, projekat Neptun Deep ima strateški značaj za energetsku bezbednost i tranziciju Rumunije i regiona, u trenutku kada Evropska unija nastoji da smanji zavisnost od ruskog gasa.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Nemci planiraju da ograniče potrošnju, 79 odsto zabrinuto za finansijsku budućnost

U velikom istraživanju 51 odsto građana Nemačke odlučuje se za štednju, a 28 odsto očekuje pogoršanje finansijskog stanja

Published

23 minutes ago

on

July 9, 2026

By

U velikom istraživanju 51 odsto građana Nemačke odlučuje se za štednju, a 28 odsto očekuje pogoršanje finansijskog stanja

Većina građana Nemačke planira da ograniči svakodnevnu potrošnju i okrene se štednji zbog neizvesnosti izazvane inflacijom i nizom ekonomskih kriza, pokazuju najnoviji rezultati istraživanja. U anketi sprovedenoj među 5.000 osoba, uključujući 1.000 ispitanika iz Nemačke, čak 79 odsto Nemaca izrazilo je zabrinutost za svoju finansijsku budućnost, što je nešto više u odnosu na prosek od 78 odsto u Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji.

Među ispitanim Nemcima, 28 odsto očekuje da će im se finansijska situacija pogoršati u narednih 12 meseci, dok 38 odsto smatra da će na kraju meseca imati manje novca na raspolaganju. Takođe, 18 odsto navodi da možda neće moći da plati sve račune na vreme, a 7 odsto da neće biti u mogućnosti da izmiri kiriju ili ratu stambenog kredita. Ovi podaci ukazuju da prvi znaci ekonomske stabilizacije još nisu smanjili osećaj finansijskog pritiska među građanima.

“Godine serije kriza i neizvesnosti mnogima su erodirale osećaj sigurnosti. Neprekidno suočavanje sa novim faktorima opterećenje ljudima je finansijski oprez pretvorilo u normalno stanje”, izjavio je direktor kompanije Crif Frank Šlajn. On je dodao da su indikatori ekonomske stabilizacije do sada imali ograničen uticaj na svakodnevni život građana.

Kao odgovor na neizvesnost, 51 odsto Nemaca odlučilo je da reši svoju situaciju kroz štednju – od toga 32 odsto planira umereno da smanji potrošnju, a 19 odsto značajno. Prilikom svakodnevnih kupovina, četvrtina ispitanika aktivno traži popuste i akcije, dok je 15 odsto već moralo da koristi ušteđevinu za pokrivanje tekućih troškova.

Pročitaj još

Domaće

Zarade u Holandiji povećane na 70,6 odsto udela u BDP-u tokom 2025. godine

Udeo prihoda od rada porastao sa 70,4 na 70,6 odsto, dok su profiti kompanija rasli sporije prema podacima holandskog Zavoda za statistiku

Published

27 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Udeo prihoda od rada porastao sa 70,4 na 70,6 odsto, dok su profiti kompanija rasli sporije prema podacima holandskog Zavoda za statistiku

Zarade zaposlenih i samozaposlenih u Holandiji porasle su brže od profita kompanija tokom 2025. godine, što je dovelo do povećanja udela prihoda od rada u ukupno stvorenoj vrednosti privrede sa 70,4 na 70,6 odsto, prema podacima holandskog Zavoda za statistiku (CBS). Statistički zavod navodi da je ovaj rast rezultat činjenice da su plate rasle bržim tempom od profita preduzeća, što je dovelo do veće zastupljenosti zarada u ukupnim prihodima privrede.

Iako je udeo rada u ukupnom dohotku zabeležio rast u protekloj godini, dugoročna analiza pokazuje da je i dalje ispod nivoa iz 1995. godine, kada je iznosio 81,4 odsto. Najveći rast udela prihoda od rada tokom 2025. godine ostvaren je u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija, dok je pad zabeležen u trgovini, energetici, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Statističari objašnjavaju da su kapitalno intenzivne delatnosti, koje više investiraju u opremu nego u radnu snagu, u pravilu ostvarivale veći profit, zbog čega je u tim sektorima udeo zarada u ukupnom prihodu bio niži.

Analiza perioda od 1995. do 2025. godine pokazuje da je najveći rast udela rada zabeležen u hemijskoj industriji, dok su turističke agencije i turoperatori imali najveći pad, budući da su u ovom sektoru operativni profiti rasli znatno brže od troškova rada.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte brent porasla na 77,263 dolara, evropski indeksi neujednačeni

Američka nafta WTI pala na 73,102 dolara, evro ojačao na 1,14376 dolara, zlato dostiglo 4.106,49 dolara

Published

43 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Američka nafta WTI pala na 73,102 dolara, evro ojačao na 1,14376 dolara, zlato dostiglo 4.106,49 dolara

Na međunarodnim tržištima danas je zabeležen rast cene nafte brent na 77,263 dolara za barel, dok su evropski berzanski indeksi ostali neujednačeni usled procene rizika od dalje eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i mogućih posledica po snabdevanje kroz Ormuski moreuz. Prema podacima sa tržišta u 9.30 časova, američka sirova nafta WTI zabeležila je pad od 0,57 odsto na 73,102 dolara po barelu, dok je evropski brent pao za 0,71 odsto, ali se cena zadržala na 77,263 dolara. Pre obnove raketiranja, brent je zabeležio pad na 72 dolara.

Na evropskim berzama, nemački DAX je porastao za 0,71 odsto, francuski CAC 40 za 0,52 odsto, dok je britanski FTSE 100 pao za 0,41 odsto, a moskovski MOEX za 0,82 odsto. Danas se očekuje objava zapisnika sa junskog sastanka Evropske centralne banke, što bi moglo dati indikacije o tome da li će 23. jula biti zadržane kamatne stope na istom nivou.

Na valutnom tržištu, evro je ojačao i njegova vrednost iznosi 1,14376 dolara. Cena zlata porasla je na 4.106,49 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica pala na 5,9633 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kilograma).

Na američkim berzama, indeks Dau Džons pao je za 1,09 odsto na 52.348,39 poena, S&P 500 je izgubio 0,28 odsto i iznosi 7.482,71 poen, dok je Nasdak porastao za 0,2 odsto na 25.870,65 poena.

Pročitaj još

U Trendu