Visokogradnja smanjena 8,1 odsto, dok je najveći rast zabeležen u Sloveniji od 24,1 odsto

Sezonski prilagođena proizvodnja u građevinskom sektoru evrozone pala je u februaru za 1,9 odsto na godišnjem nivou, dok je u Evropskoj uniji zabeležen pad od dva odsto, pokazuju preliminarni podaci Evrostata. Najveće smanjenje zabeleženo je u visokogradnji, sa padom od 8,1 odsto, dok je niskogradnja pala za 1,9 odsto, a specijalizovani građevinski radovi za 0,1 odsto.

Među državama članicama EU sa dostupnim podacima, Slovenija je ostvarila najveći godišnji rast proizvodnje u građevinarstvu od 24,1 odsto, zatim slede Rumunija sa 15,6 odsto i Slovačka sa 8,2 odsto. S druge strane, najveći pad zabeležen je u Poljskoj od 13,7 odsto, Španiji 10,2 odsto i Francuskoj 3,5 odsto.

Na mesečnom nivou, građevinska proizvodnja u evrozoni smanjena je za 0,2 odsto, dok je u EU zabeležen rast od 0,1 odsto. U evrozoni, visokogradnja i niskogradnja porasle su po 0,2 odsto mesečno, dok su specijalizovani građevinski radovi zabeležili pad od 0,3 odsto.

Najveći mesečni rast među zemljama koje su objavile podatke postignut je u Rumuniji (8,7 odsto), Sloveniji (5,5 odsto) i Slovačkoj (5,4 odsto). Najveće mesečno smanjenje registrovano je u Poljskoj (3,7 odsto), Belgiji i Francuskoj (po 1,4 odsto), kao i u Nemačkoj (1,2 odsto).

Ovi podaci ukazuju na nastavak promenljive dinamike u građevinskom sektoru Evrope, pri čemu pojedine članice beleže značajan rast, dok druge nastavljaju da se suočavaju sa padom proizvodnje.

Operativni profit iznosio 1,3 milijarde evra, a tržišno učešće u Srbiji premašilo 60 odsto

Kompanija Telekom Srbija zabeležila je u prethodnoj godini ukupne prihode od 2,3 milijarde evra, dok je operativni profit iznosio 1,3 milijarde evra, saopštio je generalni direktor Vladimir Lučić. Najveći deo prihoda ostvaren je na tržištu Srbije, gde su prihodi iznosili 1,65 milijardi evra, a operativni profit 960 miliona evra. Prema finalnom revizorskom izveštaju, neto dobit kompanije u 2025. godini premašila je 200 miliona evra, dok se na osnovu rezultata iz prvog kvartala 2026. godine očekuje da će ovogodišnji neto profit preći 300 miliona evra.

Lučić je istakao da je prioritet kompanije potpuno ukidanje rominga sa Evropskom unijom od 2027. godine, što bi, prema njegovim rečima, značajno koristilo građanima regiona. “Moramo da intenzivno radimo sa Evropskom komisijom da Zapadni Balkan i EU postanu jedinstveno telekomunikaciono tržište i da se ukine roming. Roming dodaci za EU već sada su značajno jeftiniji, ali idemo ka potpunom ukidanju. Očekujemo odluku EK, nadam se, u toku sledeće godine. Telekom Srbija se snažno zalaže za to”, rekao je Lučić.

Kompanija trenutno drži više od 60% tržišnog učešća u Srbiji i jedini je operater koji se bavi i proizvodnjom medijskog sadržaja. Konkurentski operateri koriste sadržaj i optičku infrastrukturu Telekom Srbija uz nadoknadu. Takođe, akvizicijom platforme NetTV od Junajted grupe, Telekom je postao jedini legalni operater televizijskih kanala iz regiona u inostranstvu, sa više od 300 kanala u ponudi.

Poseban fokus biće na razvoju veštačke inteligencije, gde Telekom Srbija vidi priliku za pozicioniranje kao regionalni partner američkog tehnološkog ekosistema. Lučić je naveo i da je fond za finansiranje startapova završio 2025. godinu sa višemilionskim dobitkom, dok je vrednost ulaganja u startap kompanije skoro deset puta veća od uloženog kapitala. Kompanija nema plan da prodaje vlasničke udele u startap firmama, očekujući dalji rast vrednosti. Kao primer uspeha naveo je švedski startap koji je razvio robota za rukovanje bobičastim voćem i koji je već primenjen u skandinavskim zemljama.

Više od milijardu evra i 57 miliona evra za tehničku podršku namenjeno malim i srednjim preduzećima u okviru EU nedelje mogućnosti 2026

Treće izdanje EU nedelje mogućnosti zvanično je otvoreno 20. aprila 2026. u Evropskoj kući u Beogradu, gde su predstavnici Evropske unije i Vlade Srbije istakli značajne rezultate saradnje. Tokom naredna četiri dana, građani, preduzetnici, mladi i predstavnici civilnog društva imaće priliku da se informišu o aktuelnim programima i fondovima EU, uključujući Evropski institut za inovacije i tehnologije (EIT), Open4business, Digital Europe i Horizon Europe. Događaj je svečano otvorio ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat, koji je naglasio da je Evropska unija najveći donator, trgovinski partner i izvor stranih direktnih investicija za Srbiju. Kako je izjavio fon Bekerat: „EU nedelja mogućnosti je dokaz za to: tokom četiri dana, u tri grada, približavamo programe EU građanima, uz jednu jasnu poruku – prilike su stvarne, one su ovde i namenjene su vama. Svaki fond, svaki program i svaka inicijativa koje predstavljamo ove nedelje postoje zato što Evropska unija vidi Srbiju kao buduću članicu.”

Posebno je istaknuta podrška malim i srednjim preduzećima, za koje je kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan Srbiji do sada odobreno više od milijardu evra bespovratnih sredstva, uz dodatnih 57 miliona evra za tehničku podršku. Miroslav Gačević, pomoćnik ministra za evropske integracije, naglasio je da proces evropskih integracija već donosi konkretne koristi građanima Srbije i „posebno važna oblast o kojoj će danas biti reči jeste podrška malim i srednjim preduzećima, koji predstavljaju okosnicu srpske privrede.”

Na prvom danu događaja, fokus je bio na inovacijama i biznisu, sa temama kao što su finansijska podrška, lična iskustva korisnika evropskih fondova i aktuelni pozivi za projekte. Dr Auvo Kajkonen iz Evropske investicione banke, glavni savetnik i vodeći sektorski inženjer, govorio je o značaju dubokih tehnologija i veštačke inteligencije za konkurentnost i inovacije u Evropi: „Mnogi ljudi misle da će duboke tehnologije postati važne tek u budućnosti, za 10 ili 20 godina, međutim to nije tako. Već sada, veštačka inteligencija oblikuje konkurentnost u Evropi”, istakao je Kajkonen.

EU nedelja mogućnosti prvi put je organizovana 2023. godine, a dosadašnja dva izdanja privukla su na hiljade građana, preduzetnika i kulturnih radnika. Evropska unija ostaje najveći donator, trgovinski partner i izvor stranih direktnih investicija u Republici Srbiji, sa snažnim fokusom na modernizaciju, zelenu tranziciju i podršku inovativnoj privredi.