Kineski rudarski gigant investirano ukupno 18 miliona australijskih dolara u Strickland Metals, dok procenjeni resursi zlata na Rogozni rastu na 267,4 tone

Kineska rudarska kompanija Zijin Mining je 8. aprila 2026. godine povećala svoj vlasnički udeo u australijskoj kompaniji Strickland Metals na 5,55 odsto, nakon što je investirala dodatnih 8 miliona australijskih dolara. Time je Zijin postao drugi najveći akcionar u Strickland Metals, učvrstivši svoju poziciju na projektu Rogozna kod Novog Pazara, koji se smatra jednim od najperspektivnijih nalazišta zlata i bakra na Balkanu.

Zijin je prvo u avgustu 2025. godine uložio 5 miliona dolara i tada stekao oko 3,3 odsto vlasništva u Strickland Metals, ubrzo nakon što je australijska kompanija preuzela projekat Rogozna. U februaru 2026. usledila je nova dokapitalizacija od 5 miliona dolara, a najnovijom kupovinom 40 miliona akcija u aprilu, Zijin je stekao status „substantial holder“ (značajnog akcionara) na australijskoj berzi, koji se dodeljuje vlasnicima više od 5 odsto akcija.

Prema izveštajima Strickland Metals, ukupni procenjeni resursi na lokalitetima Šanac, Gradina i Medenovac iznose 267,46 tona ekvivalenta zlata. Procena za projekat Rogozna je uoči posljednjeg ulaganja Zijina porasla sa 168 na 267,4 tone, dok je na lokalitetu Šanac procena povećana sa 143 na 166,4 tone ekvivalenta zlata, sa zvanično potvrđenih 39 tona u kategoriji indikovane rude.

Strickland Metals je nedavno objavio otkriće nove mineralizacije na lokaciji Obradov potok, koja će ući u zvanične procene resursa do kraja godine. Za 2026. kompanija je najavila obimno istraživanje sa planom da izbuši čak 70.000 metara na području Rogozne.

Pre aprilskog ulaganja, Strickland Metals je u februaru prikupio više od 33 miliona evra od investitora. Kompanija planira završetak Studije predizvodljivosti (PFS) do sredine 2027. godine, što predstavlja ključni korak ka dobijanju dozvola za eksploataciju.

Zijin Mining je već prisutan u Srbiji kroz rudarske projekte u Boru i Majdanpeku, a novo ulaganje potvrđuje strategiju širenja na jugozapadu zemlje, oslanjajući se na iskustvo i kapacitete u rudarskoj industriji.

Sektor beleži rast prihoda, ali pad zapošljavanja i rekordno nizak broj novih radnih mesta u 2026.

Srpska gejming industrija ostvarila je ukupni prihod od 222 miliona evra u 2025. godini, prema izveštaju Srpske gejming asocijacije (SGA) predstavljenom u Privrednoj komori Srbije. Iako sektor beleži rast prihoda, broj zaposlenih je smanjen na oko 4.200, što je za 300 manje nego prethodne godine, dok je broj planiranih novih pozicija za 2026. rekordno nizak i iznosi svega 113.

Prema podacima iz izveštaja, 15 najuspešnijih kompanija u industriji generisalo je ukupan prihod od 222 miliona evra. Tokom 2025. godine, u Srbiji je objavljeno 22 nova naslova, što je najmanji broj do sada, a broj igara u razvoju ostao je sličan prethodnoj godini i iznosi 75. Besplatne igre iz Srbije zabeležile su oko 307 miliona preuzimanja na raznim platformama, dok su premijum igre kupljene oko 613.000 puta.

Direktor Srpske gejming asocijacije Mihajlo Jovanović-Džaril izjavio je: „Objavljeno je i duplo manje igara nego u 2024, ali je vrlo sličan broj onih koje su u proizvodnji, što govori da se sve više radi na projektima koji zahtevaju veće vremensko ulaganje.“ On je istakao i da je prosečan broj godina koji zaposleni provodi u jednoj kompaniji porastao i sada iznosi pet i po godina.

Izveštaj navodi da je broj studija i timova ostao stabilan, procenjuje se na oko 100, dok 63 odsto timova radi na razvoju originalnih intelektualnih svojina, što je povećanje od osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. Mobilne igre donose najviše prihoda, iako se više projekata razvija za PC platforme. Žene čine 32 odsto zaposlenih u sektoru i vode 42 odsto timova. Najveća koncentracija zaposlenih je u Beogradu i Novom Sadu, dok se Niš izdvaja po broju stručnjaka u odnosu na broj kompanija.

Kao ključne prepreke za dalji razvoj industrije navedeni su visoki porezi i nedovoljno stimulativne poreske olakšice. Istaknuto je i da više od tri četvrtine studija koristi veštačku inteligenciju u razvoju igara, najčešće u programiranju, poslovnoj podršci, marketingu, 2D artu i animaciji.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović izjavio je: „Gejming industrija je prepoznata ne samo kao atraktivna i zanimljiva, već i kao tehnološki izuzetno dinamična oblast koja ima značajan domet i na srpskom tržištu. Sada je reč o zrelijoj fazi razvoja, na koju snažno utiču nove tehnologije poput veštačke inteligencije i igranja igara u virtuelnom okruženju gde hardver postaje sve manje presudan.“

Uprkos stagnaciji u zapošljavanju i manjem broju novih igara, srpska gejming industrija nastavlja da ostvaruje rast prihoda i jača tehnološki potencijal, a očekuje se da će razvoj originalnih naslova i upotreba AI alata biti ključni faktori za budući razvoj sektora.

Visokogradnja smanjena 8,1 odsto, dok je najveći rast zabeležen u Sloveniji od 24,1 odsto

Sezonski prilagođena proizvodnja u građevinskom sektoru evrozone pala je u februaru za 1,9 odsto na godišnjem nivou, dok je u Evropskoj uniji zabeležen pad od dva odsto, pokazuju preliminarni podaci Evrostata. Najveće smanjenje zabeleženo je u visokogradnji, sa padom od 8,1 odsto, dok je niskogradnja pala za 1,9 odsto, a specijalizovani građevinski radovi za 0,1 odsto.

Među državama članicama EU sa dostupnim podacima, Slovenija je ostvarila najveći godišnji rast proizvodnje u građevinarstvu od 24,1 odsto, zatim slede Rumunija sa 15,6 odsto i Slovačka sa 8,2 odsto. S druge strane, najveći pad zabeležen je u Poljskoj od 13,7 odsto, Španiji 10,2 odsto i Francuskoj 3,5 odsto.

Na mesečnom nivou, građevinska proizvodnja u evrozoni smanjena je za 0,2 odsto, dok je u EU zabeležen rast od 0,1 odsto. U evrozoni, visokogradnja i niskogradnja porasle su po 0,2 odsto mesečno, dok su specijalizovani građevinski radovi zabeležili pad od 0,3 odsto.

Najveći mesečni rast među zemljama koje su objavile podatke postignut je u Rumuniji (8,7 odsto), Sloveniji (5,5 odsto) i Slovačkoj (5,4 odsto). Najveće mesečno smanjenje registrovano je u Poljskoj (3,7 odsto), Belgiji i Francuskoj (po 1,4 odsto), kao i u Nemačkoj (1,2 odsto).

Ovi podaci ukazuju na nastavak promenljive dinamike u građevinskom sektoru Evrope, pri čemu pojedine članice beleže značajan rast, dok druge nastavljaju da se suočavaju sa padom proizvodnje.