Inflacija premašuje 4,5 odsto, evroobveznice od 2,9 milijardi evra unapred finansirale potrebe Srbije

Austrijska finansijska institucija Erste grupa podigla je prognozu privrednog rasta Srbije za 2026. godinu na 2,9 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodnu procenu iz marta. Prognoza rasta BDP za 2027. godinu ostala je nepromenjena i iznosi 4 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju analitičara ove banke.

Kako se navodi, revizija naviše posledica je dobrih rezultata u prvom kvartalu 2026. godine, snažnog rasta zarada i zategnutog tržišta rada, što zajedno podstiče domaću potrošnju. Dodatni impuls daju infrastrukturni i građevinski projekti vezani za Ekspo 2027, kao i solidan izvoz zahvaljujući stabilnoj proizvodnji automobila u fabrici Stelantis. Analitičari očekuju i pozitivan preokret kod zaliha u drugoj polovini godine, kada se razreši kompleksna situacija oko kompanije NIS.

Erste grupa upozorava na izvesno ubrzanje inflacije, koju pogone rast cena energenata i produženi sukobi na Bliskom istoku, dok cene sirove nafte tipa Brent ostaju za trećinu iznad predratnog nivoa. Prosečna inflacija u Srbiji za ovu godinu procenjuje se na oko 4 odsto, ali se očekuje da u drugoj polovini 2026. godine privremeno pređe gornju granicu cilja Narodne banke Srbije, koja iznosi 4,5 odsto. Na skok inflacije uticaće i efekat niske baze iz prethodne jeseni, kada su državne uredbe ograničile marže na hranu. Prema procenama, inflacija će se od septembra kretati između pet i šest odsto i zadržaće se na tom nivou do sredine 2027.

Javne finansije Srbije trenutno su stabilne, a uspešno izdavanje evroobveznica u iznosu od 2,9 milijardi evra krajem aprila unapred je obezbedilo finansiranje spoljnih potreba za 2026. godinu. Ovim je izbegnut rizik od novog zaduživanja na međunarodnom tržištu u drugoj polovini godine, u periodu mogućih predizbornih rizika i rasta troškova zaduživanja.

U izveštaju se navodi da će prema baznom scenariju Narodna banka Srbije zadržati referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto sve do kraja 2027. godine, a da se prvo smanjenje očekuje tek 2028. godine, pod uslovom stabilizacije cena energenata. Budžetski deficit Srbije biće na nivou oko tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, uz stabilan javni dug, zaključuju analitičari Erste grupe.

Novo poskupljenje obuhvata sve kategorije karata, dok online kupovina omogućava popust od 5 odsto na ukupnu cenu

Državno železničko preduzeće Srbijavoz najavilo je da će od 15. jula doći do povećanja cena voznih karata u unutrašnjem železničkom saobraćaju u proseku za oko 10 odsto. Prema zvaničnom saopštenju, ova promena će omogućiti nastavak unapređenja usluga, modernizaciju prodajne mreže i nabavku novih vozova, kao i radove na izgradnji tehničko-putničkih stanica. I pored ovog povećanja, putovanje železnicom i dalje ostaje znatno jeftinije u odnosu na većinu drumskih prevoznika, a zadržan je i princip degresije, što znači da su cene po kilometru povoljnije za putnike na dužim relacijama.

Redovna cena putničkog kilometra po zonama od 15. jula iznosiće: za udaljenosti od 1 do 120 km, 5,1 dinara po kilometru za 2. razred i 7,6 dinara za 1. razred; od 121 do 320 km, 4,4 dinara za 2. razred i 6,6 dinara za 1. razred; dok za razdaljine od 321 km i više, cena iznosi 4,1 dinara za 2. razred i 6,2 dinara za 1. razred. Kupovina karata putem interneta, bilo preko mobilne aplikacije ili veb-sajta, omogućava putnicima popust od 5 odsto na iznos vozne cene.

Za putnike koji karte kupe u pretprodaji do 15. jula 2026. godine, primenjivaće se postojeće cene, čak i za putovanja nakon tog datuma. Poskupljenje obuhvata pojedinačne karte, kao i sve kategorije pretplatnih karata – sedmodnevne, polumesečne i mesečne. Cene godišnjih karata, rezervacije mesta, kao i karata za prevoz prtljaga i bicikala ostaju nepromenjene.

Zadržava se i naknada od 500 dinara za putnike koji su putovanje započeli na stanici sa blagajnom ili kartomatom, a nisu kupili kartu pre ulaska u voz. Ista naknada važi i za putnike sa povratnim kartama ako se utvrdi da su ušli u voz koji ne odgovara broju voza i datumu sa karte. Prema navodima iz Srbijavoza, kupovina karata u vozu otežava upravljanje kapacitetima i rad osoblja, a ističe se da kondukteri prvenstveno proveravaju karte i sprovode saobraćajne propise.

Nove cene karata po relacijama od 15. jula:
– Beograd – Valjevo: Regio karta u jednom pravcu raste sa 632 na 702 dinara, Inter Regio sa 712 na 792 dinara, mesečna Regio karta 9.906 dinara umesto 9.005.
– Beograd – Užice: Regio karta sa 960 na 1.058 dinara, Inter Regio sa 1.040 na 1.148 dinara.
– Beograd – Petrovaradin (Novi Sad): Regio karta sa 494 na 549 dinara, IC karta sa 614 na 679 dinara (uz rezervaciju), mesečna IC karta 13.200 dinara umesto 12.000.
– Beograd – Subotica: Regio karta sa 880 na 970 dinara, IC karta sa 1.100 na 1.210 dinara (uz rezervaciju), mesečna IC karta sa 23.731 na 26.104 dinara.
– Petrovaradin – Subotica: Regio karta sa 632 na 702 dinara, IC karta sa 852 na 942 dinara (uz rezervaciju).
– Beograd – Niš: Regio karta sa 1.200 na 1.322 dinara, Inter Regio sa 1.280 na 1.412 dinara.
– Beograd – Vršac: Regio karta sa 540 na 600 dinara, Inter Regio sa 620 na 690 dinara, mesečna Regio karta 8.342 dinara umesto 7.584.

Dodatne informacije o novim tarifama i redu vožnje dostupne su na zvaničnom sajtu Srbijavoza www.srbijavoz.rs ili putem Kol centra na broj +381 11 360-28-99.

EU planira standardizaciju elektronskog identiteta za firme, uz digitalnu razmenu dokumenata i brže administrativne procedure

Evropski savet usvojio je pregovaračku poziciju za uvođenje poslovnih digitalnih novčanika, koji predstavljaju elektronski identitet za kompanije na nivou cele Evropske unije. Novi sistem, poznat kao eIDAS2, omogućiće firmama razmenu dokumenata, elektronsko potpisivanje ugovora i komunikaciju sa državnim organima bez fizičkog prisustva. Planirano je da zakon bude usvojen do kraja 2026. godine, kao deo strategije za stvaranje jedinstvenog tržišta sa manje birokratskih prepreka.

Najveća prednost digitalnog poslovnog novčanika biće to što će kompanije iz jedne članice moći odmah da posluju u drugoj koristeći isti elektronski identitet. Poslovni novčanik će omogućiti čuvanje i deljenje licenci, dozvola i sertifikata, kao i elektronsko potpisivanje i overu dokumenata. Osim toga, firme će moći da prenose ovlašćenja na zastupnike i bezbedno komuniciraju sa drugim kompanijama ili državnim institucijama.

Cilj ove reforme je smanjenje troškova, ubrzanje administracije i olakšanje prekograničnog poslovanja, naročito za mala i srednja preduzeća koja se danas suočavaju sa različitim nacionalnim procedurama, navodi se u saopštenju Saveta EU. Pristalice projekta naglašavaju da bi ovo mogla biti jedna od najvećih digitalnih promena na evropskom tržištu u poslednjih deset godina, jer bi standardizacija procesa na nivou EU smanjila troškove, ubrzala investicije i povećala konkurentnost evropskih firmi u odnosu na američke i kineske konkurente.

Tokom pregovora, države članice su istakle važnost da evropski poslovni novčanici ne zamene nacionalne sisteme, već ih dopune. Digitalni dokumenti imaće istu pravnu snagu kao papirni, ali će kompanije i dalje morati da poštuju nacionalne administrativne i proceduralne propise. Novčanik je zamišljen da pojednostavi procedure, a ne da ukine nadležnosti država članica.

Kritičari upozoravaju na moguće rizike, među kojima su bezbednost velikih količina poslovnih podataka u digitalnom sistemu i zavisnost od centralizovane evropske infrastrukture. Takođe postoji zabrinutost zbog troškova prilagođavanja za manje firme, kao i mogućih tehničkih kvarova koji bi mogli privremeno da ometaju poslovanje.

Zbog toga je Savet EU pooštrio uslove za kompanije koje će pružati usluge poslovnih novčanika, a nacionalni regulatori dobijaju veću ulogu u nadzoru sistema. Rokovi za proveru i odobravanje pružalaca usluga su produženi radi detaljnije provere bezbednosti i pouzdanosti.

U narednom periodu sledi nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom, nakon čega će biti poznato hoće li evropske firme dobiti jedinstveni digitalni identitet, što bi znatno uticalo na način poslovanja na tržištu EU.