Proizvodni gubici dostigli 134 milijarde evra, a troškovi naknada za bolovanje porasli na 72,3 milijarde evra u 2024.
Nemačke kompanije suočavaju se sa značajnim rastom troškova zbog bolovanja zaposlenih, a prema podacima vlade, tokom 2024. godine ostvareno je 881,5 miliona dana odsustva sa posla. Proizvodni gubici izazvani ovim odsustvima dostigli su 134 milijarde evra, dok su troškovi naknada za zarade tokom bolovanja porasli na 72,3 milijarde evra, što ukupno premašuje 200 milijardi evra godišnje.
Prema izveštaju nemačke vlade, svaki zaposleni u Nemačkoj tokom 2024. godine bio je prosečno odsutan sa posla 20,8 dana, što je gotovo četiri dana više nego 2020. godine. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda rasta bolovanja i opterećenje po privredu zemlje, posebno u kontekstu smanjenog industrijskog rasta i rastuće međunarodne konkurencije.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je: “Više ne možemo da prihvatamo izuzetno visok nivo bolovanja u našim kompanijama. Ukidamo mogućnost otvaranja bolovanja telefonom i uvodimo obavezu dostavljanja lekarskog uverenja već od prvog dana bolesti. Znamo da je ovo teška odluka. Ali više ne možemo da priuštimo konkurentski hendikep koji nastaje zbog dugotrajnih odsustava sa posla.”
U 2020. godini, proizvodni gubici su iznosili 87 milijardi evra, što znači da su za nekoliko godina povećani za gotovo 50 milijardi. Istovremeno, izdaci za isplatu zarada zaposlenima na bolovanju porasli su za više od 15 milijardi evra, odnosno za 26,4 odsto. Svaki izgubljeni radni dan poslodavce je prošle godine koštao prosečno 152 evra, što je 28 evra više nego pre pet godina.
Pitanje bolovanja postalo je centralna tema i u srpskoj privredi, gde je prema anketi PKS, u 133 kompanije evidentirano povećano korišćenje prava na bolovanje, naročito u metalskoj, elektroindustriji, tekstilnoj i prehrambenoj delatnosti. Zloupotrebe su dovele do toga da su tokom letnjih meseci čitavi pogoni morali da obustave rad. Predložena rešenja uključuju skraćenje perioda obavezne isplate naknade od strane poslodavca i efikasnije mehanizme provere privremene sprečenosti za rad.
U Nemačkoj je tokom pandemije uvedena praksa “telefonische Krankschreibung”, koja je omogućila otvaranje bolovanja telefonom za lakše bolesti. Od decembra 2023. ovo je postalo trajno pravilo, ali sa ograničenjem da se može koristiti samo ako je pacijent već registrovan kod lekara i samo za bolesti poput prehlade ili gripa, maksimalno pet dana. Vlada razmatra potpuno ukidanje ili značajno ograničenje ove mogućnosti zbog potencijalnih zloupotreba.
Analize zdravstvenog osiguranja AOK pokazuju da su najviši nivo bolovanja zabeležili zaposleni u sektoru zdravstva, socijalne zaštite, metalne industrije i javne uprave, dok su finansijski sektor i ugostiteljstvo imali niže stope. Najčešći uzroci su problemi sa mišićno-koštanim sistemom, pre svega bolovi u leđima, koji čine 19,4 odsto svih bolovanja.
