Danski proizvođač igračaka beleži rast operativne dobiti, rekordan broj novih setova i širenje maloprodaje

Lego grupa zabeležila je rekordni prihod od 41,9 milijardi danskih kruna, odnosno 5,6 milijardi evra u prvih šest meseci 2026. godine. To predstavlja rast od 21 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema zvaničnim podacima kompanije. Operativna dobit dostigla je 10,9 milijardi danskih kruna ili 1,46 milijardi evra, što je povećanje od 22 odsto međugodišnje.

Kompanija je nastavila da ostvaruje snažne rezultate na globalnom tržištu igračaka. Prodaja je rasla na oba segmenta cenovnog raspona, što pokazuje stabilnu potražnju za pristupačnim, ali i za skupljim, složenijim proizvodima. Lego je u prvom polugodištu lansirao 332 nova seta, što predstavlja polugodišnji rekord. Pored toga, kompanija je proširila saradnju sa poznatim brendovima kao što su Pokemon, Formula 1 i FIFA.

Prihodi i širenje maloprodajne mreže

Snažan rast prihoda dolazi uporedo sa otvaranjem dodatnih brendiranih prodavnica. Na kraju juna 2026. godine, Lego grupa je imala ukupno 1.106 maloprodajnih objekata širom sveta. Kompanija je takođe nastavila prelazak sa plastične na papirnu ambalažu, sa ciljem potpune zamene do 2027. godine. Uporedo sa tim, povećava se udeo obnovljivih i recikliranih materijala u proizvodnji kockica.

U izveštaju se ističe da su novi proizvodi, naročito botanička kolekcija, privukli i odraslu publiku. To dodatno doprinosi rastu prodaje, jer Lego sada uspešno dopire do novih segmenata potrošača. Takođe, partnerstvo sa kompanijom Epic Games kroz igru Fortnite omogućava Legu prisustvo i u digitalnoj zabavi.

Izjave rukovodstva i implikacije za poslovanje

Generalni direktor Nils Kristijansen izjavio je: „Veoma smo zadovoljni snažnim početkom 2026. godine i uzbuđenjem koje prati Lego brend. Naš uspeh nam omogućava da nastavimo sa visokim nivoom ulaganja u dalji rast i održivost.“

Kristijansen je dodao da kompanija beleži priliv novih kupaca koji ranije nisu bili zainteresovani za Lego, dok istovremeno uspeva da zadrži postojeće mušterije i poveća prodaju po korisniku. Kao rezultat, Lego jača tržišnu poziciju i u tradicionalnim i u digitalnim kanalima prodaje.

Pored toga, kompanija u izveštaju naglašava važnost inovacija i partnerstava za dalji rast. Prelazak na održivije materijale i ambalažu deo je dugoročne strategije, što može pozitivno uticati na percepciju brenda i ekološku odgovornost. Lego ostaje lider na tržištu igračaka, zahvaljujući kombinaciji inovacija, širenja maloprodaje i razvoju novih proizvoda koji privlače širu bazu potrošača.

Najviše poreskih i doprinosa dospeva 15. septembra, dok su ostali rokovi 7, 10. i 30. septembar u poreskom kalendaru

Poreska uprava Srbije objavila je poreski kalendar za septembar 2026. godine. Poreski obveznici treba da obrate pažnju na četiri ključna datuma – 7, 10, 15. i 30. septembar, kada dospevaju različite poreske obaveze. Najopterećeniji dan je 15. septembar, kada je potrebno izmiriti najveći broj poreskih i doprinosa, saopštila je Poreska uprava Srbije.

Rokovi i vrste poreskih obaveza u septembru

Prvi rok u poreskom kalendaru je 7. septembar. Do tada je neophodno podneti obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih i drugih zabavnih programa za avgust na Obrascu OZU. Takođe, ističe rok za dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Obrascu IOSI i uplatu pripadajućih sredstava.

Drugi važan datum je 10. septembar, kada se podnosi poreska prijava za porez na premije neživotnih osiguranja na Obrascu PP-PPNO i plaća porez za avgust. Istog dana, poreski dužnici iz člana 10. Zakona o porezu na dodatu vrednost treba da podnesu poresku prijavu za PDV na Obrascu PPPDV i izmire obaveze za avgust.

Najviše obaveza na sredini meseca

Poreski obveznici moraju posebno obratiti pažnju na 15. septembar, jer tada dospevaju akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za avgust. Preduzetnici i lica sa samostalnom delatnošću dužni su da izmire ove obaveze u propisanom roku. Istog dana dospeva i uplata doprinosa za sveštenike, verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu i strane penzionere za avgust.

Do 15. septembra, osnivači i članovi privrednih društava treba da podnesu prijavu o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na Obrascu PP OD-O i plate doprinose za avgust. Pravni subjekti istog dana treba da plate akontaciju poreza na dobit za avgust.

Obaveze PDV-a i akciza tokom septembra

Poreska prijava za PDV na Obrascu PPPDV i uplata za avgust takođe dospevaju 15. septembra. Uz to, do tog roka podnosi se obrazac PID PDV 1, ukoliko je ispunjen jedan od uslova za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvu.

Akcizni obveznici do 15. septembra podnose prijavu za obračun akcize za period od 16. do 31. avgusta na Obrascu PP OA i plaćaju pripadajuću akcizu. Takođe, podnosi se prijava o obračunu akcize na električnu energiju i/ili komprimovani prirodni gas na Obrascu PP OAELKPG, sa uplatom obračunate akcize.

Kraj meseca donosi nove rokove i fleksibilnost u slučaju neradnih dana

Poslednji važan rok u mesecu je 30. septembar. Do tada treba podneti prijavu na Obrascu PPP-PD i platiti doprinose za obavezno socijalno osiguranje obračunate na najnižu osnovicu za neisplaćene zarade za avgust. Istog dana podnosi se prijava za obračun akcize za period od 1. do 15. septembra na Obrascu PP OA i plaća obračunata akciza.

Poreska uprava Srbije podseća da, ukoliko rok za izmirenje poreske obaveze padne na neradni dan, obaveza se prenosi na prvi naredni radni dan. Izuzetak su akcize obračunate za period od 1. do 15. u mesecu, kada se rok pomera na poslednji radni dan tog meseca. Kao rezultat, poreski obveznici imaju jasno definisane rokove za ispunjavanje svojih obaveza i izbegavanje sankcija zbog kašnjenja. Ova praksa doprinosi većoj predvidivosti i stabilnosti poslovanja u Srbiji.

Iznos od 2,8 milijardi evra iznosi trećinu BDP-a Crne Gore, a javni dug bi porastao na 92,6 odsto BDP-a

Crna Gora se suočava sa izazovom obezbeđivanja 2,8 milijardi evra za izgradnju Jadransko-jonskog autoputa kroz svoju teritoriju, što je iznos približno jednak trećini godišnjeg BDP-a te zemlje. Projekat predviđa izgradnju 127 kilometara autoputa, a aktuelni međuvladin sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama otvara mogućnost učešća američkih kompanija i finansijskih institucija, ali ne garantuje sredstva za realizaciju.

Finansijski izazovi i održivost projekta

Računica pokazuje da bi, ukoliko bi Crna Gora celokupnih 2,8 milijardi evra obezbedila novim zaduživanjem, njen bruto javni dug dostigao oko 92,6 odsto BDP-a. Ovaj nivo zaduženosti značajno bi opteretio javne finansije, jer iznos od 2,8 milijardi evra premašuje polovinu trenutnog javnog duga i odgovara vrednosti više od devet godišnjih kapitalnih budžeta države. Kao rezultat, finansiranje celokupnog projekta isključivo državnim kreditom ocenjuje se kao teško održivo rešenje.

Procena troškova i dodatne komponente koridora

Navedenih 2,8 milijardi evra odnosi se samo na gradnju autoputa, dok integrisani koridor uključuje još 94 kilometra gasovoda i telekomunikacionu infrastrukturu. Zbog toga, ukupni troškovi mogu premašiti početnu procenu, jer nisu precizirani dodatni izdaci za eksproprijaciju, projektovanje, nadzor i eventualne kamate tokom gradnje. Takođe, prosek od 22 miliona evra po kilometru nije konačna ugovorena cena, jer zavisi od trase, broja tunela i mostova, kao i geoloških uslova.

Mogući modeli finansiranja Jadransko-jonskog autoputa

Za finansiranje Jadransko-jonskog autoputa, postoje četiri modela: državno zaduživanje, koncesija ili javno-privatno partnerstvo, krediti i garancije američkih razvojnih i izvoznih institucija, te kombinacija evropskih grantova, međunarodnih kredita i privatnog kapitala. Državno zaduživanje nosi najveći rizik po javne finansije. Koncesioni model bi uključio privatnog partnera koji finansira i gradi put, ali bi država mogla biti obavezana na garantovane prihode ili godišnja plaćanja ako putarina ne pokrije troškove. Krediti američkih institucija zavise od njihovih internih procena i procedura, a dosad nije poznato da li će projekat biti podržan. Najrealnija opcija, prema dosadašnjoj praksi, uključuje kombinaciju grantova EU, kredita međunarodnih institucija i ograničenog državnog učešća, uz faznu izgradnju po deonicama.

Iskustva sa prethodnim infrastrukturnim projektima

Iskustvo izgradnje deonice Smokovac–Mateševo pokazuje koliko veliki infrastrukturni projekti utiču na javne finansije Crne Gore. Tada je vrednost ugovorenih radova iznosila 23 odsto tadašnjeg BDP-a, što je povećalo pritisak na javni dug i ograničilo ulaganja u druge sektore. Međunarodni monetarni fond (MMF) ukazao je na kašnjenja, dodatne radove, valutni rizik i netransparentne budžetske obaveze, kao i na činjenicu da nisu sve analize opravdanosti bile javno dostupne.

Prihod od putarine i održivost investicije

Podaci sa deonice Smokovac–Mateševo pokazuju da je za tri godine registrovano više od 7,7 miliona vozila, uz prihod od 30,75 miliona evra. Međutim, taj iznos nije dovoljan da opravda investiciju od više milijardi evra na novom koridoru. Do sada nije objavljena javna procena broja vozila, buduće cene putarine i troškova održavanja za Jadransko-jonski autoput. Zbog toga, prihod od putarine ne može biti zamena za celovit finansijski plan.

Značaj nezavisne analize i sledeći koraci

Najvažnija lekcija iz dosadašnjih iskustava je da odluku o novom autoputu treba doneti tek nakon kompletne i nezavisno proverene studije opravdanosti. Takođe, izbor modela finansiranja mora uzeti u obzir dugoročnu fiskalnu održivost i uticaj na druge investicije države. Pored toga, otvaranje projekta prema američkim i evropskim institucijama može doprineti formiranju održive finansijske konstrukcije, ali konačna odluka zavisiće od konkretnih uslova i dostupnosti sredstava.