Puštanje u rad najdužeg železničkog tunela na svetu ubrzaće teretni saobraćaj kroz Alpe, a nova pruga otvara prilike i za Srbiju

Brenerski tunel, infrastrukturni projekat vredan oko 8,5 milijardi evra (ukupno 10,5 milijardi sa pratećim radovima), spojio je 28. jula 2026. godine Austriju i Italiju. Ovo je najduži železnički tunel na svetu, sa osnovnom deonicom od 55 kilometara, a uključujući insbrušku obilaznicu ukupna dužina je 64 kilometra. Kada bude završen 2032. godine, tunel će omogućiti da se teretni saobraćaj preko Alpa preseli sa kamiona na šine, što je strateški cilj Evropske unije. Ovaj tunel menja pravila igre za tranzit robe između severne i južne Evrope, a otvara i pitanje kako će Srbija iskoristiti ove nove transportne veze.

Brenerski tunel ubrzava evropski železnički saobraćaj

Projekat je započet početkom 2000-ih godina, a radovi na pilot-tunelu krenuli su 2007. godine. Iako je bilo više odlaganja, poslednji proboj stena na dubini od oko 1.400 metara zabeležen je krajem jula 2026. godine. Do sada je iskopano približno 95 odsto tunelskog sistema, prema podacima kompanije BBT SE koja upravlja projektom. Dve glavne cevi prečnika 8,1 metar razmaknute su između 40 i 70 metara, a ispod njih se nalazi istražni tunel za geološka ispitivanja i održavanje. Kada bude pušten u saobraćaj, vreme putovanja između Insbruka i Forceze smanjiće se sa oko 80 na samo 25 minuta. Na taj način nestaje jedno od najvećih uskih grla evropske železničke mreže.

Uticaj na region i Srbiju

Brenerski tunel je deo Skandinavsko-mediteranskog koridora Transevropske transportne mreže (TEN-T), koji povezuje severne i južne luke Evrope. Pre svega, cilj je da se smanji teretni drumskog transporta i poveća železnički, što doprinosi smanjenju zagađenja i logističkih troškova. Takođe, tunel rasterećuje putnu infrastrukturu i poboljšava bezbednost. Revizijom TEN-T mreže uveden je novi koridor „Zapadni Balkan – istočni Mediteran“, koji spaja centralnu Evropu sa regionom, pa je značaj projekta direktno vezan i za Srbiju. Osim toga, od početka 2026. godine proširuje se i teretni železnički koridor Alpe – Zapadni Balkan (RFC 10), u kojem učestvuju Austrija, Slovenija, Hrvatska, Srbija i Bugarska. To omogućava bolje povezivanje balkanskog regiona sa zapadnoevropskim tržištima.

Strateški značaj za evropsku privredu

Projekat Brenerskog tunela finansiran je delom iz budžeta Evropske unije, uz učešće austrijskih i italijanskih kompanija. Kroz rad na ovom tunelu, Evropska unija testira svoju sposobnost da realizuje velike prekogranične investicije u okviru planiranih rokova i budžeta. Kao rezultat, otvara se mogućnost za nova ulaganja u Zapadni Balkan, posebno kroz TEN-T mrežu. Za Srbiju, koja se nalazi na Koridoru X, ubrzanje železničkog saobraćaja znači jeftiniji i pouzdaniji pristup evropskim tržištima, što može pozitivno uticati na izvoz i privredni rast.

Buduće prilike i izazovi

Završetak Brenerskog tunela planiran je za 2032. godinu. Do tada, region Zapadnog Balkana ima priliku da modernizuje svoju železničku infrastrukturu i poveća konkurentnost na tržištu transporta. Ipak, tempom izgradnje i administrativnim izazovima u EU, ovaj projekat pokazuje koliko je zahtevno realizovati velike infrastrukturne poduhvate. S druge strane, benefiti za privredu, ekologiju i regionalnu integraciju biće višestruki. Na taj način, Srbija i zemlje Balkana dobijaju šansu da se još snažnije uključe u evropske tokove robe i kapitala.

Švajcarska banka ostvarila rast prihoda na 13,7 milijardi dolara, dok Danon i Kering beleže pozitivan kvartalni trend

UBS, švajcarska investiciona banka, objavila je da je neto dobit u drugom kvartalu 2026. godine porasla za 17 odsto, dostigavši 2,8 milijardi dolara. Neto rezultat za ovaj period premašio je očekivanja analitičara, zahvaljujući rastu prihoda i nastavku integracije nekadašnje banke Kredi Svis. Prihodi banke porasli su 13 odsto na 13,7 milijardi dolara, dok su troškovi rasli sporije, 2,4 odsto i sada iznose 9,99 milijardi dolara.

Prihodi UBS banke i efikasnost poslovanja

Dobit pre oporezivanja iznosila je 3,59 milijardi dolara, što predstavlja rast od 64 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prilagođena dobit pre poreza, bez troškova restrukturiranja, iznosila je 3,89 milijardi dolara. Odnos troškova i prihoda, važan pokazatelj efikasnosti banke, iznosi 72,9 odsto, odnosno 70 odsto na prilagođenoj osnovi. Kao rezultat toga, UBS potvrđuje vodeću poziciju među evropskim bankama po profitabilnosti i optimizaciji resursa. Najvažniji segment poslovanja, globalno upravljanje imovinom, beleži snažan rast. U ovom segmentu banka je privukla 35,5 milijardi dolara novih sredstava klijenata, čime je ukupna imovina pod upravljanjem sredinom godine dostigla 7,3 biliona dolara (bilion je hiljadu milijardi).

Rast prihoda kod Danona i povratak Keringa na rast

Danon, francuska prehrambena kompanija, zabeležila je rast prihoda od 4,2 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Prihodi su dostigli 7,2 milijarde evra zahvaljujući rastu prodaje i blagom povećanju cena. Posmatrano po regionima, prodaja je u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi porasla 3,6 odsto, dok je najbrži rast ostvaren u Azijsko-pacifičkom regionu, 5,2 odsto, pre svega zbog dobre prodaje adaptiranog mleka za bebe u Kini i flaširane vode. Prihodi Danona za prvih šest meseci 2026. godine iznose 13,94 milijarde evra, što je organski rast od 3,5 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Operativna marža povećana je na 13,3 odsto.

Pozitivan trend kod Keringa i implikacije za tržište

Kering, francuski konglomerat luksuzne robe, ostvario je povratak rastu u drugom kvartalu 2026. godine. Prihod je porastao za 1 odsto na 3,65 milijardi evra, što predstavlja organski rast od 2 odsto na uporedivoj osnovi. Ovaj rezultat je nadmašio očekivanja analitičara koji su prognozirali organski rast od 1,4 odsto. Kering je zabeležio prvi rast uporedive prodaje u poslednje tri godine. Ključni brend kompanije, Guči, smanjio je pad organske prodaje na 2 odsto, što je bolje od pada od 8 odsto u prethodnom kvartalu i povoljnije od procena analitičara. Kompanija je u prvoj polovini godine zatvorila 84 neprofitabilne prodavnice, u okviru plana za optimizaciju mreže. Rukovodstvo Keringa potvrdilo je godišnje ciljeve za 2026. godinu, koji predviđaju povratak rastu i unapređenje profitabilnosti. Izvršni direktor Luka de Meo upozorio je da oporavak neće biti pravolinijski i da bi treći kvartal mogao biti na istom nivou kao prethodni. Kao rezultat, vodeće evropske kompanije iz finansijskog, prehrambenog i luksuznog sektora pokazuju otpornost na izazove globalnog tržišta, potvrđujući pozitivne trendove za investitore i akcionare.

Automobilska fabrika uvodi letnji prekid rada od 3. do 17. avgusta, među zaposlenima do 1.000 stranih radnika

Stelantis fabrika automobila u Kragujevcu obustaviće proizvodnju zbog dvonedeljnog kolektivnog godišnjeg odmora počev od 3. avgusta. Svi radnici, njih više od 4.500, uključujući između 500 i 1.000 zaposlenih iz inostranstva, privremeno će pauzirati rad do 17. avgusta, što potvrđuje tradiciju ferragosto odmora u automobilskoj industriji. Ovu informaciju potvrdio je predsednik Samostalnog sindikata fabrike Ivan Ristić, uz napomenu da je zapošljavanje trenutno zaustavljeno, ali postoji mogućnost kasnijeg popunjavanja kadrova.

Rad u fabrici odvija se u tri smene, a tokom vikenda angažovani su radnici na određeno vreme, koji rade po 12 sati. Ovaj model omogućava fleksibilno prilagođavanje proizvodnim potrebama i održavanje kontinuiteta, posebno u periodima povećane tražnje. U kragujevačkoj fabrici proizvode se modeli „grande panda“ u električnoj, hibridnoj i benzinskoj verziji, kao i električni „citroen C3“.

Ferragosto odmor i organizacija rada

Letnji kolektivni odmor u Stelantisovoj fabrici prati italijansku tradiciju ferragosto praznika, koji se svake godine obeležava oko 15. avgusta. Ovaj period označava vreme kada većina industrijskih pogona u Italiji privremeno obustavlja rad, a radnici odlaze na godišnji odmor. Na taj način, fabrika u Kragujevcu prilagođava se korporativnoj kulturi i globalnim standardima, što doprinosi kvalitetu radne klime i produktivnosti tokom ostatka godine.

Prema rečima Ivana Ristića, broj stranih radnika u fabrici varira, ali se redovno kreće između 500 i 1.000, što ukazuje na internacionalizaciju proizvodnog procesa i potražnju za dodatnom radnom snagom. Proizvodnja tokom godine obuhvata više smena, uključujući i produžene vikend smene za privremeno angažovane radnike, što omogućava veću izlaznu proizvodnju i fleksibilnu raspodelu radnog vremena.

Proizvodni portfolio i značaj za sektor

U kragujevačkoj fabrici Stelantis proizvodi „grande panda“ u električnoj, hibridnoj i benzinskoj verziji, kao i električni „citroen C3“. Ovi modeli predstavljaju deo strategije elektrifikacije i diverzifikacije portfolija, što je u skladu sa globalnim trendovima u automobilskoj industriji. Tokom letnjeg odmora, proizvodni procesi su privremeno zaustavljeni, ali se očekuje nastavak aktivnosti odmah nakon povratka radnika na posao.

Odluka o kolektivnom odmoru ima važan uticaj na planiranje proizvodnje, logistiku i održavanje opreme. Na taj način, fabrika koristi ovaj period za servisiranje mašina i pripremu za naredni ciklus rada. Uporedo sa tim, radnici imaju priliku za odmor, što doprinosi dugoročnoj efikasnosti i smanjenju stresa na radnom mestu.

Tržišni kontekst i implikacije

Kragujevačka fabrika, deo Stelantis grupacije, prati praksu svoje matične kompanije iz Italije, čime se dodatno pozicionira kao značajan akter u regionalnoj automobilskoj industriji. Kolektivni odmor tokom ferragosta može kratkoročno uticati na tok isporuka, ali je uobičajen deo industrijskog kalendara.

Zapošljavanje velikog broja radnika iz inostranstva ukazuje na rastuću potražnju za kvalifikovanom radnom snagom i internacionalizaciju poslovanja. Zbog toga, ovakav model rada i organizacije odmora ima dugoročne pozitivne efekte na produktivnost i konkurentnost fabrike na evropskom tržištu.