Budžetski deficit dostigao 70,5 milijardi dinara, izvoz automobila 827,9 miliona evra

Srpska privreda zabeležila je rast realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,9 odsto u prva dva meseca 2026. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, navodi se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Ovaj rezultat predstavlja povećanje od 0,9 procentnih poena u odnosu na početak 2025. godine, dok su glavni pokretači rasta bili sektori usluga, građevinarstva i neto poreza, dok je industrijska proizvodnja zabeležila negativan doprinos.

Prema podacima MAT-a, industrijska proizvodnja u februaru je pala za 0,3 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 1,2 odsto, dok su rudarstvo i sektor energetike zabeležili pad od devet odsto, odnosno 1,6 odsto. Na slabije rezultate industrije uticali su geopolitički faktori, problemi u radu pančevačke rafinerije i manji broj radnih dana u odnosu na isti mesec prošle godine.

Kumulativni podaci za prva dva meseca 2026. pokazuju pad industrije u svim ključnim segmentima: rudarstvo je zabeležilo pad od 5,7 odsto, prerađivačka industrija 5,6 odsto, a energetika 1,2 odsto. S druge strane, promet u maloprodaji u februaru bio je realno veći za 4,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, a prosečna neto zarada u januaru porasla je nominalno za 10,2 odsto, odnosno realno za 7,6 odsto.

Spoljnotrgovinska razmena pokazala je blago poboljšanje – izvoz robe porastao je za 1,6 odsto, dok je uvoz smanjen za 3,5 odsto, čime je pokrivenost uvoza izvozom porasla na oko 85 odsto, u odnosu na 80,7 odsto godinu dana ranije. Najveći udeo u izvozu prerađivačke industrije imaju motorna vozila i prikolice, sa izvozom od 827,9 miliona evra i učešćem od 15,6 odsto, a slede osnovni metali (490,5 miliona evra) i prehrambeni proizvodi (459,4 miliona evra). Glavna tržišta za automobilski sektor su Italija sa 67 odsto izvoza i Nemačka sa 12 odsto.

Inflacija u februaru iznosila je 2,5 odsto i ostala relativno stabilna. U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija se nalazi među državama sa nižim rastom cena, pošto je sedam od 27 članica imalo veću inflaciju, uključujući Rumuniju, Slovačku i Hrvatsku.

Fiskalni pokazatelji ukazuju na pogoršanje – budžetski deficit u prva dva meseca iznosio je 70,5 milijardi dinara, što je za 44,8 milijardi više nego u istom periodu prethodne godine. Struktura izvoza pokazuje fleksibilnost domaće privrede, ali i izvesnu zavisnost od spoljne tražnje.

Elektronska prijava za dodelu PIB, izmenu i brisanje podataka sada dostupna državnim organima, sindikatima i nerezidentima

Poreska uprava je omogućila elektronsku registraciju, izmenu podataka i brisanje poreskih obveznika koji nisu registrovani u Agenciji za privredne registre (APR), saopšteno je 9. aprila 2026. godine. Ova usluga, dostupna na portalu ePorezi, namenjena je državnim organima i organizacijama, sindikatima, obrazovnim ustanovama, verskim organizacijama, fondovima, advokatima, javnim beležnicima, kao i nerezidentnim fizičkim i pravnim licima.

Prema zvaničnim informacijama, korisnici koji nisu u APR-u sada mogu elektronski podnositi registracione prijave za dodelu poreskog identifikacionog broja (PIB), kao i zahteve za promenu podataka i brisanje iz evidencije poreskih obveznika. Na internet stranici Poreske uprave, u sekcijama Pravna lica, Preduzetnici, Fizička lica i Nerezidenti, kao i u delu ePorezi/Uputstva i obrasci, dostupno je detaljno korisničko uputstvo za podnošenje prijava za registraciju, promenu podataka i brisanje poreskih obveznika van APR-a.

Poreska uprava ističe da elektronske usluge omogućavaju jednostavnije, brže i efikasnije izvršavanje poreskih obaveza, te poziva sve obveznike koji nisu registrovani u APR-u da koriste ove digitalne mogućnosti kako bi unapredili svoju poresku administraciju.

Proizvodnja putničkih automobila porasla 22 odsto, dok komercijalna vozila beleže pad od 5,8 odsto na 46.525 jedinica

Kompanija Stelantis zabeležila je rast proizvodnje u Italiji od 9,5 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, čime je prekinut negativan trend iz ranijih godina, saopštio je sindikat Fim-Cisl. Ukupno je od januara do marta proizvedeno 120.366 vozila, dok je proizvodnja putničkih automobila porasla za 22 odsto zahvaljujući novim modelima kao što su “fijat 500 hibrid” i “džip kompas”.

Proizvodnja lakih komercijalnih vozila pala je za 5,8 odsto i dostigla 46.525 jedinica, što ukazuje na nejednako kretanje u okviru sektora. Najveći pad zabeležen je u fabrici u Kasinu, gde je proizvodnja smanjena za 37,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Nasuprot tome, u pogonima u Melfiju rast proizvodnje iznosio je 92,5 odsto, u Torinu Mirafjori 42,4 odsto, a u Modeni čak 583 odsto.

Sindikat Fim-Cisl upozorava da je oporavak proizvodnje i dalje nesiguran, dok je ukupni obim proizvodnje poslednjih godina skoro prepolovljen u odnosu na 2023. godinu, kada je u Italiji proizvedeno više od 750.000 vozila. Takođe, značajan deo zaposlenih i dalje zavisi od državnih mera podrške.

Za 2026. godinu najavljen je dalji rast proizvodnje sa novim modelima kao što su “DS 8”, “DS 7” i “lančia gama”, ali sindikati ističu da je neophodan novi industrijski plan za očuvanje dugoročne proizvodnje i zaposlenosti u Italiji. Predstavljanje plana očekuje se 21. maja, kada bi menadžment kompanije trebalo da iznese strategiju za naredni period.