Inflacija u evrozoni dostigla 3%, očekuje se rast na 4% do kraja godine, što će uticati na euribor i kredite u Srbiji

Evropska centralna banka (ECB) planira da već u junu poveća kamatne stope, kao odgovor na rast inflacije i produženi energetski šok izazvan sukobom na Bliskom istoku. Ovu informaciju potvrdila je članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel, navodeći da je rast cena energenata premašio nivoe predviđene u martovskim projekcijama banke.

“Ignorisanje šoka više nije opcija. Iz današnje perspektive, potrebno je povećati kamatne stope sledećeg meseca”, izjavila je Šnabel. Povećanje kamata dovešće i do rasta euribora, što će direktno uticati na kredite u Srbiji indeksirane u evrima.

Inflacija u evrozoni već je dostigla 3 odsto, a tržišta očekuju dodatni rast do 4 odsto do kraja godine. Prema rečima Šnabel, trenutni energetski šok je “veoma veliki po istorijskim standardima”, a nada za brzo rešavanje sukoba na Bliskom istoku se raspršila, što je produžilo trajanje visokih cena nafte.

Šnabel je upozorila da rast troškova energije sve više utiče na širu ekonomiju, uključujući povećanje cena robe i usluga, kao i inflaciona očekivanja potrošača i kompanija. Ankete pokazuju da kompanije planiraju veći rast cena u narednim mesecima, čak brže nego tokom energetske krize 2022. godine. Dugotrajan rat povećava rizike po privredni rast i inflaciju, sa mogućim nestašicama goriva, đubriva i petrohemijskih proizvoda, kao i dodatnim poremećajima u globalnim lancima snabdevanja.

Nemačka ekonomija takođe trpi posledice rasta cena nafte, ali fiskalna potrošnja za sada sprečava ulazak zemlje u recesiju. Na finansijskim tržištima, rast prinosa na evropske obveznice uglavnom odražava povećana inflaciona očekivanja, a ne zabrinutost za stabilnost državnog duga evrozone.

Na pitanje o mogućnosti da postane predsednica ECB, Šnabel je izjavila da bi bila spremna da prihvati tu funkciju ukoliko joj bude ponuđena.

Albanija postaje druga zemlja regiona koja zatvara uvodnu fazu pregovora, dok Srbija ima 22 otvorena i 2 privremeno zatvorena poglavlja

Albanija će 26. maja na Osmoj konferenciji o pristupanju EU zvanično potvrditi ispunjavanje privremenih uslova za Klaster 1, poznat kao „Osnove”, čime ulazi u završnu fazu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Ovim korakom, Albanija postaje druga zemlja kandidat u regionu, odmah posle Crne Gore, koja je dostigla ovu fazu prema revidiranoj metodologiji pristupanja. Premijer Edi Rama istakao je da odluka o održavanju konferencije označava uspešan završetak uvodne faze i otvara vrata ka finalizaciji pregovora sa EU.

Za razliku od Albanije, Srbija u procesu približavanja Evropskoj uniji beleži stagnaciju. Srbija je pregovore o pristupanju započela 2014. godine, do danas je otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a privremeno su zatvorena samo dva poglavlja. Evropska unija je u međuvremenu uvela sistem „klastera”, koji podrazumeva grupisanje više poglavlja u tematske celine. Srbija je otvorila nekoliko klastera, uključujući Klaster 2 (unutrašnje tržište) i 3 (konkurentnost), dok više oblasti još čeka napredak.

Kao ključne oblasti u kojima je neophodan napredak za Srbiju navode se vladavina prava, sloboda medija, nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i usklađivanje spoljne politike sa EU. Prema poslednjim analizama, u pojedinim segmentima situacija se trenutno pogoršava, što dodatno usporava proces evropskih integracija.

Stočari ističu visok kvalitet domaće hrane, a nova pravila zahtevaće dodatne sertifikate i nadzor nad upotrebom antibiotika

Evropska unija usvojiće od septembra naredne godine stroža pravila za izvoz proizvoda životinjskog porekla iz Srbije, posebno u segmentu kontrole upotrebe antibiotika u stočarstvu. Proizvođači iz Srbije moraće da ispune dodatne uslove i pribave nove sertifikate kako bi nastavili izvoz na tržište EU, prenosi se u zvaničnim najavama.

Predstavnici stočarskog sektora navode da domaći proizvođači već rade po visokim standardima i ne očekuju značajne prepreke. Nataša Jankov, proizvođač iz oblasti govedarstva, izjavila je: “Redovno kontrolišemo stoku i spremni smo za nova pravila. Važno je da proizvodi budu zdravi i pri uvozu i pri izvozu.” Slično mišljenje deli i Sofija Plavšić, koja takođe ističe kvalitet domaće hrane i navodi da njena farma proizvodi mleko za kompanije čiji proizvodi završavaju na evropskom tržištu.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić podvukao je da Srbija mora pratiti promene regulativa iz Evropske unije i da se domaća proizvodnja godinama prilagođava evropskim standardima. “Što se tiče promena regulativa u Evropi, svaki dan se nešto novo dešava. Mi moramo biti spremni na to. Srbija se drastično promenila u odnosu na prošlost, idemo u korak sa svetom i novim promenama. Mi smo zemlja koja mnogo više izvozi nego što uvozi proizvoda, a Evropska unija je tržište na koje najviše izvozimo”, izjavio je Glamočić.

Nova pravila Evropske unije deo su šire borbe protiv prekomerne upotrebe antibiotika u stočarskoj proizvodnji, sa ciljem da se obezbedi viši nivo bezbednosti hrane i usklađenost sa aktuelnim standardima na evropskom tržištu.

Domaći stočari smatraju da će primena novih regulativa proteći bez većih poteškoća, zahvaljujući već postojećim kontrolama i standardima koji se primenjuju u Srbiji.