Inflacija u martu 2,8 odsto, kreditna aktivnost ubrzala na blizu 17 odsto međugodišnje, globalni rizici utiču na odluke NBS
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je 7. maja 2026. da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale na 4,5 odsto, odnosno sedam odsto. Odluka je doneta uzimajući u obzir ostvarene i očekivane pokazatelje inflacije i međunarodne ekonomske rizike koji mogu uticati na domaće tržište.
Prema saopštenju NBS, međugodišnja inflacija u prvom tromesečju kretala se ispod centralne vrednosti cilja, a u martu je iznosila 2,8 odsto. Izvršni odbor očekuje umereni rast inflacije u narednom periodu, što se povezuje sa rastom svetskih cena nafte i povećanjem cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Dodatno, krajem godine na inflaciju će uticati i niska baza zbog primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu robu, jer je prethodne godine inflacija znatno smanjena.
“Inflacija će, prema našim očekivanjima, zabeležiti vrhunac krajem ove i početkom naredne godine, ali će rast biti vremenski ograničen”, navodi se u saopštenju NBS. Takođe, prestanak važenja uredbe u februaru nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži, što potvrđuju cene hrane koje su u martu bile niže nego u istom periodu prošle godine.
NBS upozorava da trenutna globalna dešavanja, posebno situacija na Bliskom istoku, mogu uticati na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja i poverenje investitora i potrošača. Kako Srbija predstavlja neto uvoznika energenata, rast svetskih cena nafte direktno utiče na rast cena naftnih derivata, a posredno i na cene hrane, industrijskih proizvoda i usluga. Viši troškovi i smanjen raspoloživ dohodak stanovništva negativno utiču na izglede privrednog rasta, dok su konačni efekti energetskog šoka teško procenljivi i zavise od trajanja i intenziteta sukoba.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije, prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, ostvario je u prvom tromesečju 2026. godine međugodišnji realni rast od tri odsto. Posle izazova u januaru u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru i martu zabeležen je rast prerađivačke industrije i izvoza. Najveći doprinos ukupnom privrednom rastu dao je sektor usluga, prvenstveno maloprodaja i turizam. U narednom periodu očekuje se pozitivan doprinos BDP-u kroz potrošnju i investicije, uz realizaciju investicionih projekata u okviru programa Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, dok će se tokom 2027. godine očekivati i doprinos neto izvoza tokom specijalizovane izložbe Ekspo.
Rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu ubrzao je u martu na blizu 17 odsto međugodišnje, što je omogućeno povoljnim kreditnim uslovima i dodatno podstiče privredni rast. Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti, geopolitičkih tenzija i rasta cena energenata, što može uticati na investiciono i potrošačko poverenje i kretanje kapitala.
NBS nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku i održava relativnu stabilnost deviznog kursa. Ukoliko se proceni da rast svetskih cena nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene kroz inflaciona očekivanja, NBS će reagovati raspoloživim instrumentima. Na sednici je usvojen majski Izveštaj o inflaciji sa novim makroekonomskim projekcijama, koje uzimaju u obzir aktuelni energetski šok. Detalji izveštaja biće predstavljeni javnosti 13. maja na konferenciji za novinare. Sledeća sednica Izvršnog odbora o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 11. jun 2026. godine.
