Kompanija tvrdi da model otkriva propuste efikasnije od ljudi, ali bez podataka o stopi lažno pozitivnih nalaza

Kompanija Anthropic iz Silicijumske doline saopštila je da njen AI model Claude Mythos može da pronalazi bezbednosne propuste efikasnije od ljudskih stručnjaka, upozoravajući da bi, ukoliko se nađe u pogrešnim rukama, posledice po ekonomiju i nacionalnu bezbednost mogle biti ozbiljne. Ove tvrdnje izazvale su reakcije u industriji, posebno jer kompanija nije objavila ključne podatke kao što je stopa lažno pozitivnih nalaza, što je standard u sajber bezbednosti.

Prema dostupnim informacijama, model Claude Mythos nije upoređen sa postojećim alatima koje inženjeri koriste decenijama, a stručnjaci ističu da je bez tih podataka teško proceniti njegovu stvarnu efikasnost. Iako Anthropic tvrdi da njihova tehnologija može brzo analizirati ogromne količine koda i identifikovati ranjivosti, kritičari naglašavaju da ovakve izjave predstavljaju deo pažljivo građenog narativa straha, kojim se skreće pažnja sa postojećih problema kao što su ekološki uticaj i eksploatacija radne snage.

Još 2019. godine, direktor Dario Amodei iz kompanije OpenAI odlučio je da model GPT-2 ne bude javno objavljen zbog mogućih zloupotreba, ali je nekoliko meseci kasnije model ipak postao dostupan. Slična retorika o rizicima koristi se i danas za naprednije AI sisteme, dok lideri iz industrije, poput Bila Gejtsa i Demisa Hasabisa, upozoravaju da bi rizik od veštačke inteligencije mogao biti ravan nuklearnom ratu ili pandemijama.

U isto vreme, AI kompanije menjaju svoje interne principe. Google je ublažio ograničenja na razvoj AI za vojnu upotrebu, OpenAI je vodio pravne procese oko promene neprofitnog statusa, dok je Anthropic odustao od ranijih obećanja da neće razvijati modele bez garantovane bezbednosti. Istovremeno, problemi kao što su greške u medicinskim dijagnozama, povećanje emisije gasova iz data centara i širenje deepfake tehnologije ostaju aktuelni, dok javna debata često ostaje fokusirana na potencijalne scenarije “kraja sveta”.

Stručnjaci upozoravaju da preuveličavanje sposobnosti AI sistema bez konkretnih dokaza jača poziciju kompanija, jer sugeriše da su upravo one jedine sposobne da kontrolišu rizike. “Ako ove tehnologije predstavljate kao gotovo natprirodne, ljudi počinju da veruju da su nemoćni, a onda se okreću upravo tim kompanijama kao jedinim rešenjima”, navodi Šenon Valor sa Univerziteta u Edinburgu. Na kraju, ostaje pitanje koliko javnost veruje narativima koji dolaze iz industrije koja od tog straha direktno profitira.

Istraživanja pokazuju da 24 odsto australijskih sinesteta ima kreativna zanimanja, dok je u opštoj populaciji taj procenat manji od dva odsto

Sinestezija je neurološki fenomen koji pogađa između jedan i četiri odsto ljudi, omogućavajući im da osete ukus reči ili vide boje dok slušaju muziku. Ovo stanje, koje nije bolest niti poremećaj, karakteriše spontano preplitanje čula i često ostaje nepromenjeno tokom života, navodi se u relevantnim analizama.

Sinestete, kako se nazivaju osobe sa ovim fenomenom, mogu imati različite tipove sinestezije – od auditivno-vizuelnih reakcija, kada zvuci izazivaju vizuelne slike, do grafem-boja sinestezije, kod koje slova i brojevi izazivaju osećaj određene boje. Postoji i ogledalna sinestezija dodira, gde osoba oseća senzacije na svom telu kada vidi da je druga osoba dodirnuta.

Naučna istraživanja sugerišu da je sinestezija češća među ženama, ali i da genetika može igrati značajnu ulogu. Iako sinesteti nemaju kontrolu nad ovim iskustvima, većina ih ne doživljava kao ometajuća za svakodnevni život. Međutim, kod pojedinaca koji osete bol kada vide tuđu patnju, određene situacije, poput odlaska u bioskop, mogu biti emotivno zahtevne.

Uzroci sinestezije još nisu potpuno razjašnjeni, ali postoje dve glavne teorije. Prva, poznata kao teorija unakrsne aktivacije, pretpostavlja da sinestete imaju više veza između različitih delova mozga, što može biti rezultat nedovoljno izraženog sinaptičkog orezivanja tokom razvoja. Druga teorija navodi da su neuronske veze kod sinesteta iste kao kod ostalih ljudi, ali su određeni putevi jači ili aktivniji.

Povezanost sinestezije i kreativnosti potvrđuju podaci iz australijske studije: 24 odsto sinesteta radi kao umetnik, muzičar, arhitekta ili grafički dizajner, dok je u opštoj populaciji u takvim zanimanjima manje od dva odsto ljudi. Mada nije sasvim jasno šta uzrokuje ovu razliku, istraživači navode da neobično povezivanje ideja i senzacija može doprineti kreativnijem razmišljanju i jačim sećanjima kod određenih vrsta sinestezije.

Sistem već prebacio 76,7 milijardi kubnih metara vode, koristi ga 185 miliona stanovnika severne Kine

Najveća veštačka reka na svetu, izgrađena u Kini, koštala je 79 milijardi američkih dolara (oko 8.540 milijardi dinara) i prostire se na 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukta. Ovaj gigantski sistem do sada je prebacio 76,7 milijardi kubnih metara vode sa vlažnog juga Kine na sušni sever, čime je transformisana vodna mapa zemlje.

Prema zvaničnim podacima, projekat koristi oko 185 miliona ljudi u gusto naseljenim i industrijalizovanim regionima severne Kine. Severna Kina se suočavala sa ozbiljnom krizom vodosnabdevanja, dok su reke poput Žute reke i reke Hai beležile značajan pad protoka tokom godine. Realizacijom ovog projekta, Kina je implementirala do sada najveći svetski poduhvat u oblasti bezbednosti vode.

Sistem se sastoji iz tri glavne rečne rute: istočne, centralne i zapadne. Ukupni godišnji kapacitet sistema, kada sve rute budu završene, iznosiće 44,8 milijardi kubnih metara vode. Istočna ruta zahvata 1.112 kilometara kanala i tunela, koristi drevni Veliki kanal Peking-Hangdžou i u funkciji je od 2013. godine sa godišnjim kapacitetom od 14,8 milijardi kubnih metara. Na ovoj trasi instalirano je 13 crpnih stanica sa više od 100 kompleta motornih pumpi, ukupne snage koja na pojedinim deonicama prelazi 454 megavata.

Centralna ruta se prostire između 1.264 i 1.400 kilometara od rezervoara Danđiangkou do Pekinga, a protok vode se uglavnom odvija gravitaciono, bez potrebe za pumpanjem. Ova linija prelazi ispod Žute reke kroz dva velika podzemna tunela i obezbeđuje 70% sve vode koja dolazi iz slavina u Pekingu. Zapadna ruta se još uvek nalazi u fazi planiranja i, po završetku, predviđeno je da prenosi 17 milijardi kubnih metara vode godišnje, ali nailazi na tehničke i ekološke izazove.

Đuzepe Vijeira, brazilski nacionalni sekretar za bezbednost vode, tokom tehničke posete izjavio je: „Imali smo priliku da posetimo neke crpne stanice, koje imaju više od 13 instaliranih stanica samo na istočnom kraku. Ukupno, ovih 13 ima više od 100 kompleta motornih pumpi instaliranih i u radu.“

Prema ekonomskim analizama, izgradnja ovog sistema predstavlja najveći infrastrukturni projekat za vodosnabdevanje u svetu, sa jasnim ciljem da obezbedi dovoljnu količinu vode za stanovništvo i industriju severne Kine.