Smrt člana porodice često, pored tuge, otvara i neprijatna pitanja – pre svega ono najčešće: da li dugovi preminulog prelaze na naslednike? Odgovor je jednostavniji nego što deluje, ali zavisi od nekoliko ključnih okolnosti.

U skladu sa Zakon o nasleđivanju, dugovi se ne prenose automatski – oni „prate“ imovinu. Drugim rečima, ako nema šta da se nasledi, nema ni obaveze prema banci.

Kada NE vraćate dug

Ako preminula osoba nije imala nikakvu imovinu (ni stan, ni ušteđevinu, ni pokretnu imovinu), javni beležnik obustavlja ostavinski postupak. U tom slučaju:

• nema nasledstva
• nema naslednika u pravnom smislu
• dug praktično prestaje da postoji za porodicu

Banka tada snosi rizik, naročito ako kredit nije bio osiguran.

Kada ipak vraćate kredit

Postoje tri tipične situacije u kojima obaveza može pasti na vas:

1. Nasledili ste imovinu
Ako dobijete deo imovine, odgovarate za dug – ali samo do visine njene vrednosti. Na primer, ako nasledite 100.000 dinara, a dug je 500.000, vraćate samo tih 100.000.

2. Bili ste sudužnik ili žirant
U ovom slučaju obaveza nema veze sa nasledstvom – vi ste ugovorom već prihvatili odgovornost. Smrt glavnog dužnika ne menja vašu obavezu prema banci.

3. Raspolagali ste novcem nakon smrti
Ako ste koristili sredstva sa računa preminulog (npr. podigli penziju), banka to može tumačiti kao prihvatanje nasledstva, što povlači i odgovornost za dug.

Šta zakon jasno kaže

Ključna odredba (član 222) glasi: naslednik odgovara za dugove samo do vrednosti onoga što je nasledio. To znači da lična primanja, plata ili imovina koju ste ranije stekli – ne mogu biti predmet naplate tuđeg kredita.

Šta uraditi u praksi

Ako se nađete u ovakvoj situaciji:

• preuzmite rešenje javnog beležnika o (ne)postojanju imovine
• obratite se banci sa tim dokumentom
• ne ignorišite pozive, ali ne prihvatajte obaveze bez pravnog osnova

Zaključak je jasan: dug se ne nasleđuje „po automatizmu“. Ako nema imovine – nema ni obaveze. Međutim, čim postoji bilo kakva pravna ili finansijska veza sa kreditom, situacija se menja i važno je reagovati na vreme.

Press.rs

Generalni konzulat Srbije u Solunu potvrdio privremenu obustavu EES sistema, dogovor o olakšicama za srpske turiste

Novi digitalni sistem ulaska u Evropsku uniju, poznat kao EES (Entry/Exit System), biće delimično suspendovan za građane Srbije na granicama sa Grčkom tokom letnje turističke sezone, od 1. juna do 30. avgusta, potvrdila je generalna konzulka Srbije u Solunu Jelena Vujić Obradović. Ova mera odnosiće se pretežno na dnevne sate, dok će sistem biti primenjivan uglavnom noću, sa ciljem da se izbegnu gužve na graničnim prelazima.

Prema rečima konzulke, iako zvanična dokumentacija o suspenziji EES sistema između dve zemlje neće biti objavljena, postoje usmena obećanja i uveravanja na osnovu dobrih bilateralnih odnosa. “Od 1. juna do 30. avgusta biće suspendovan za građane Srbije. Primenjivaće se u noćnim satima, ali neće uticati na dodatne gužve”, navela je Obradović.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić izjavio je da je grčka strana srpskoj delegaciji na sastanku obećala da tokom letnje sezone neće doći do potpune primene EES sistema na graničnim prelazima za državljane Srbije. “Preduzeli smo konkretne korake, imali smo sastanke sa grčkim zvaničnicima, i krajem maja ćemo imati sastanak na visokom nivou u Atini. Prethodno ćemo u Solunu razgovarati sa direktorom granične policije, gde očekujemo dogovor o otvaranju maksimalnog broja prelaza i proširenju traka sa šest na deset, uz dodatne trake za autobuse, kako bi se ubrzao protok putnika u špicu sezone”, izjavio je Seničić.

EES je novi digitalni sistem kontrole ulaska u šengensku zonu, koji podrazumeva uzimanje biometrijskih podataka putnika, poput otisaka prstiju i fotografisanja, čime se zamenjuje dosadašnje pečatiranje pasoša. Nadležni ističu da privremena obustava tokom letnjih meseci treba da omogući neometan ulazak srpskih turista i spreči stvaranje velikih zastoja na prelazima.

Zvaničnici najavljuju nastavak pregovora sa grčkim vlastima i dalju koordinaciju kako bi se olakšao protok putnika tokom predstojeće turističke sezone.

Mitrović se obratio pratiocima uz ironičnu pesmu, navodeći da je inspiraciju pronašao u objavama na mrežama

Željko Mitrović, vlasnik i direktor jedne od vodećih medijskih grupacija, objavio je pesmu o sebi kao odgovor na komentare i kritike koje su mu upućene na društvenim mrežama. Pesma je predstavljena na njegovom zvaničnom nalogu, a Mitrović je istakao da je inspiraciju pronašao u objavama takozvanih ‘botova’ i političkih protivnika iz regiona.

U objavi, Mitrović navodi da je često meta raznih komentara i lažnih informacija, ali da je odlučio da na njih odgovori pesmom, koristeći ironiju i humor. Prema njegovim rečima, pesma predstavlja obradu zasnovanu na ‘katarzičnim, lažljivim i nevaljalim tvrdnjama i snovima’ koje su o njemu iznošene na društvenim mrežama.

Mitrović je u svojoj izjavi naveo: “Stalno na društvenim mrežama razni botovi i politički protivnici iz regiona pišu razne gluposti i laži o meni. Kada preteraju, ja ih malo potimarim češagijom i idem dalje. Pesmu sam napravio kao odgovor na sve te tvrdnje.”

Dodao je i da će, ukoliko ostvari prihode veće od 400.000 evra od izvođačkih prava do Nove godine, prestati da se ljuti na komentatore na društvenim mrežama. Mitrović je pesmu objavio u formi remix-cover izdanja, uz napomenu da inspiraciju vidi svuda oko sebe.

“Inspiracija je svuda oko nas, samo treba da je iskoristimo”, zaključio je Mitrović u svojoj objavi.