Model ST50F donosi točkiće i teleskopsku ručku, dok oba uređaja nude otpornost na prskanje i Party Lights funkciju

Kompanija Samsung predstavila je svoje Sound Tower zvučnike ST40F i ST50F, dizajnirane za korišćenje tokom letnjih okupljanja na otvorenom i zatvorenom, saopšteno je 27. aprila 2026. godine. Ovi uređaji omogućavaju do 18 sati neprekidne reprodukcije muzike po jednom punjenju, uz otpornost na prskanje, što ih čini pogodnim za spontane događaje na terasi, dvorištu ili pikniku.

Model Samsung Sound Tower ST50F opremljen je dodatno točkićima i teleskopskom ručkom, čime se olakšava prenosivost i prelazak iz jednog prostora u drugi. Integrisane Party Lights svetlosne funkcije sinhronizuju se sa muzikom, obezbeđujući dinamičnu atmosferu na svakom okupljanju. Uređaji podržavaju i opcije karaoka i DJ kontrole, što omogućava gostima da preuzmu aktivnu ulogu u zabavi.

Fleksibilnost ovih zvučnika omogućava korisnicima da ih koriste kako u dnevnoj sobi, tako i na otvorenom prostoru, dok dugotrajna baterija garantuje muzičku podlogu tokom celog dana i noći. Sa prenosivim dizajnom i integrisanim ručkama, Sound Tower uređaji su prilagođeni savremenom načinu života i potrebama za mobilnošću.

Prema zvaničnim podacima, model ST50F omogućava korisnicima do 18 sati neprekidne reprodukcije, dok otpornost na prskanje čini uređaje izdržljivim u raznim uslovima. Party Lights funkcija dodatno doprinosi ugođaju, prilagođavajući osvetljenje ritmu muzike tokom cele večeri.

Letnji događaji često su neplanirani i spontanog karaktera, pa Samsung Sound Tower serija omogućava brzo i jednostavno kreiranje festivalske atmosfere u sopstvenom domu ili na otvorenom, bez potrebe za komplikovanom pripremom ili dodatnom opremom.

Prvi hrvatski single-malt viski „Nebo“ spreman za tržišta Velike Britanije, Švajcarske, Kanade i Singapura

Hrvatska pivara Medvedgrad i kraft destilerija Duh u boci predstavile su prvi zajednički single-malt viski pod nazivom „Nebo“, proizveden u seriji do 2.000 flaša. Projekat obuhvata saradnju dva segmenta proizvodnje: pivara je preuzela ukomljavanje i fermentaciju koristeći pivarske kvasce i slad, dok je destilerija bila zadužena za destilaciju i višegodišnje odležavanje u bačvama od slavonskog i američkog hrasta.

Ovaj proizvod namenjen je izvozu na tržišta poput Velike Britanije, Švajcarske, Kanade i Singapura, što pokazuje ambiciju proizvođača da se plasiraju i van regionalnog okvira. Serija „Nebo“ dolazi u ograničenom broju flaša, do 2.000 komada, čime se ističe ekskluzivnost i premijum karakter proizvoda.

Evropska industrija piva trenutno se suočava sa rastućim troškovima i promenama u potrošačkom ponašanju, što podstiče kompanije da diverzifikuju svoju ponudu od premijum linija do bezalkoholnih proizvoda. Na tržištu piva u Hrvatskoj i regionu evidentne su promene u strukturi potrošnje, gde ukupni volumeni ostaju stabilni, ali se vrednosni rast sve više oslanja na premijum i kraft segment.

Analitičari navode da, iako industrijski proizvođači i dalje drže dominantan udeo, tržište se postepeno pomera ka proizvodima sa izraženim identitetom, višim kvalitetom i ograničenim serijama. Single-malt viski, alkohol destilovan iz 100% ječmenog slada u jednoj destileriji, prema škotskoj praksi mora odležati najmanje tri godine u hrastovim bačvama, što mu daje specifične ukuse i regionalnu prepoznatljivost.

U Hrvatskoj već postoji nekoliko destilerija koje proizvode single-malt viski, među kojima su Old Hills (Karlovac), Rossi (Istra), PepelCo, Harambašić i Bošnjkak (Slavonija), te Brigljević (Velika Gorica). Proizvodnja viskija „Nebo“ potvrđuje rastući trend premijum i kraft alkoholnih pića u regionu i otvara vrata za širi plasman domaćih brendova na međunarodnom tržištu.

Rast cena osnovnih namirnica i usluga prevazilazi rast prihoda, dok prosečna neto zarada iznosi 116.127 dinara

Ekonomija Srbije suočava se sa izazovima inflacije i volatilnosti na globalnim tržištima, što direktno utiče na štedne navike građana. Više od 70 odsto ukupne štednje domaćeg stanovništva plasira se u nekretnine, dok prosečna neto zarada u februaru 2026. godine iznosi 116.127 dinara. Prema ekonomskim analizama, kontinuirani rast cena osnovnih životnih namirnica i usluga dovodi do opadanja kupovne moći, jer rast zarada i prinosi na standardnu bankarsku štednju ne prate inflaciju.

Centralne banke širom sveta odgovorile su višestrukim podizanjem referentnih kamatnih stopa, što je dovelo do poskupljenja kredita i usporavanja privrednog rasta. Tradicionalni načini štednje, poput držanja gotovine ili oročenih depozita, pokazuju slabosti u ovakvom restriktivnom ambijentu. Inflatorni pritisci utiču ne samo na svakodnevnu potrošnju, već i na finansijska tržišta, uključujući tržišta državnih i korporativnih obveznica, kao i akcija, koja beleže visoku volatilnost.

Rast cena industrijskih sirovina, repromaterijala i energenata prenosi se direktno na krajnje proizvode na domaćem tržištu. Pasivno držanje kapitala na računima bez adekvatnog prinosa predstavlja rizik za dugoročnu finansijsku stabilnost, pa se diverzifikacija imovine nameće kao ključna strategija. Investitori sve češće analiziraju istorijske podatke u potrazi za oblicima imovine koji mogu očuvati vrednost tokom kriza, pri čemu zlato često ima prioritet zbog univerzalne prihvaćenosti i ograničene ponude.

Stručnjaci ističu da je za uspešno upravljanje ličnim finansijama presudno dugoročno planiranje i kontinuirana edukacija. Razumevanje razlike između nominalne i realne vrednosti novca, kao i poznavanje prednosti i mana investicionih instrumenata, od suštinskog su značaja za očuvanje kapitala u uslovima nestabilnosti.