Indija pregovara o tranzitu još šest brodova, dok je EU zabeležila rast uvoznog računa za energente za šest milijardi evra
Cene nafte na svetskim berzama blago su pale nakon što su pakistanski tanker i dva broda za tečni naftni gas uspešno prošli kroz Ormutski moreuz tokom vikenda, čime su smanjene zabrinutosti oko blokade ključne pomorske rute, navode ekonomske analize. Nafta brent zadržala se na nivou od oko 100 dolara po barelu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, dok je američka sirova nafta WTI zabeležila pad od 3 odsto i trgovala se po ceni od 95,3 dolara po barelu.
Promet tankera je opao usled napada Irana na komercijalne brodove, ali ova zemlja i dalje izvozi oko 1,5 miliona barela dnevno, uprkos snažnom prisustvu američke mornarice u Persijskom zalivu. Indija vodi pregovore o tranzitu još šest brodova, dok su Sjedinjene Američke Države dozvolile iranskim tankerima prolaz kako bi stabilizovale globalne zalihe nafte.
Američki predsednik Donald Tramp pozvao je sve zemlje koje zavise od tranzita kroz Ormutski moreuz da zajednički štite snabdevanje energentima ovom rutom, kojom se ranije prevozilo 20 odsto svetske nafte. Rat u regionu izazvao je najveći poremećaj u snabdevanju naftom do sada, a nastavak iranskih napada doveo je i do obustave letova u Dubaiju.
Evropska unija priprema mere za ublažavanje posledica rasta cena energije izazvanog američko-izraelskim ratom protiv Irana, navodi se u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen liderima EU. Planovi uključuju povećanje ponude dozvola za emisiju ugljenika, dodatnu finansijsku pomoć industriji i izmene u sistemu rezervi evropskog tržišta ugljenika. Fon der Lajen je istakla: „U ovom trenutku fizička sigurnost snabdevanja Evropske unije je obezbeđena, ali rast cena fosilnih goriva već opterećuje našu ekonomiju.”
Račun EU za uvoz nafte i gasa porastao je za šest milijardi evra od početka sukoba sa Iranom 28. februara. Brisel planira i ublažavanje planiranog smanjenja broja dozvola za emisiju, kao i izmene pravila o besplatnim dozvolama za pojedine industrije. Referentne evropske cene gasa porasle su za više od 50 odsto od početka rata sa Iranom prošlog meseca. Predlozi Komisije balansiraju između zahteva nekih država da se privremeno obustavi evropsko tržište ugljenika i stavova članica koje se protive slabljenju tog sistema.
Evropa najveći deo nafte i gasa uvozi iz Sjedinjenih Američkih Država, Norveške i drugih dobavljača koji nisu direktno pogođeni poremećajima sa Bliskog istoka, što je ključno za sprečavanje ponavljanja energetske krize iz 2022. godine kada su cene dostigle rekordne vrednosti.
