Treći superkompjuter stiže u Kragujevac do kraja godine, strategija AI razvoja predviđena za period 2025–2030.
Nacrt zakona o veštačkoj inteligenciji, koji trenutno razmatraju nadležni organi, eksperti i zainteresovane kompanije, donosi nove obaveze i odgovornosti za sve subjekte koji razvijaju, plasiraju ili koriste AI sisteme u Srbiji. Ključna promena odnosi se na uvođenje odgovornosti za sisteme koji utiču na donošenje odluka o ljudima, dok zabranjene kategorije obuhvataju AI alate s neprihvatljivim rizikom, kao što su manipulacija ponašanjem i biometrijski nadzor u realnom vremenu.
Fokus novog zakonskog okvira je na pitanjima odgovornosti u slučaju greške AI sistema, tačnosti modela, zaštite od diskriminacije i mogućnosti građana da budu informisani ili da preispitaju odluku koju je doneo algoritam. Za kompanije i javne institucije predviđena je obaveza dokumentovanja i dokazivanja bezbednosti i transparentnosti AI rešenja, posebno u oblastima zapošljavanja, finansija, zdravstva i javne uprave.
Branka Rakić iz Kancelarije za IT i e-upravu istakla je da Srbija ubrzano razvija infrastrukturu za veštačku inteligenciju i da će do kraja godine u Državnom data centru u Kragujevcu biti instaliran treći superkompjuter, prema sporazumu sa Francuskom. Etičke smernice za AI su već usvojene, a strategija razvoja predviđena je za period od 2025. do 2030. godine. “Više ne govorimo o tome treba li koristiti veštačku inteligenciju, jer uveliko se koristi, već kako je koristiti i razvijati odgovorno, ali bez prevelike restriktivnosti. Želimo usklađenost sa EU zakonodavstvom, ali i fleksibilnost koja ne bi gušila inovacije”, naglasila je Rakić.
Na prezentaciji nacrta u NALED-u istaknuto je da su veliki skupovi podataka osnova razvoja AI, ali i da je zaštita ličnih podataka ključna, pa su predviđeni postupci anonimizacije i pseudoanonimizacije radi zaštite privatnosti korisnika. Dragiša Mišković iz Instituta za veštačku inteligenciju naveo je da je sada pravo vreme za postavljanje nacionalnog Suverenog LLM modela i izbalansirano uređivanje pitanja data setova, njihove verodostojnosti i upotrebljivosti.
Startapi i kompanije koje razvijaju AI izražavaju zabrinutost zbog mogućeg preteranog regulisanja. Predstavnica startapa Reputeo, Neda Trifunović, ukazala je na potrebu za fleksibilnim zakonodavstvom i poreskim podsticajima, posebno za male firme: “Nekakva regulacija je potrebna ali još ni ne znamo u kom će pravcu sve ići, a u EU se ide na obimne propise. Možda bi mi kod nas trebalo prvo malo da pustimo tržište da se postavi pa da se onda donose detaljniji propisi. Zakoni mogu da budu dobri ali i kočnica ako je previše regulacije a ne prate ih poreski podsticaji.”
Irena Đorđević Sušić iz NALED-a predstavila je osnovne odredbe nacrta zakona, koji se ne odnosi samo na IT kompanije, već i na firme koje prodaju ili puštaju AI sisteme na tržište, državne organe, finansijske institucije, poslodavce, zdravstvene i obrazovne ustanove, kao i sve koji koriste AI za procenu ljudi ili automatizaciju procesa. Prema viđenju Ministarstva nauke, zakon se neće odnositi na privatnu i ličnu upotrebu AI alata, kao ni na sisteme minimalnog rizika.
AI sistemi svrstani u kategoriju visokorizičnih, kao što su oni u oblastima zapošljavanja, kreditiranja, obrazovanja i zdravstva, podležu najstrožoj regulaciji: obavezna je procena rizika, kontrola kvaliteta podataka, vođenje dokumentacije, ljudski nadzor, mogućnost revizije odluka i transparentnost. Sistemi ograničenog rizika, kao što su četbotovi ili generisanje deepfake sadržaja, moraju jasno obavestiti korisnika da komunicira sa AI sistemom ili da je sadržaj generisan veštačkom inteligencijom.
