Zatvaranje Ormuskog moreuza može ukloniti 5–6 odsto sirove nafte i 20 odsto izvoza dizela sa svetskog tržišta
MOL grupa je upozorila da bi aktuelni sukobi na Bliskom istoku, posebno mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza, mogli značajno uticati na rast cena goriva u regionu. Prema rečima Szabolča Sabe, izvršnog direktora za upravljanje lancem vrednosti MOL grupe, potencijalno povlačenje 5–6 odsto sirove nafte i čak 20 odsto ukupnog izvoza dizela sa svetskog tržišta, usled eskalacije sukoba i zatvaranja prolaza, može imati ozbiljne posledice po globalno tržište goriva.
Formiranje cena na tržištu goriva trenutno nema gornju granicu, jer je situacija na Bliskom istoku, drugom najvažnijem snabdevaču Evrope dizelom, veoma nestabilna. Sjedinjene Američke Države su prethodnih meseci najavljivale mogućnost vojne intervencije u Iranu, dok je napad američko-izraelskih snaga dodatno povećao neizvesnost. “Formiranje cena na tržištu goriva praktično nema gornju granicu. Trenutno govorimo o ranjivom i pomalo haotičnom tržištu koje se ne završava na granicama Mađarske i na koje utiče veliki broj faktora. Napad na Iran potencijalno može imati veoma ozbiljne globalne posledice. Postoji scenario u kojem bi cene mogle naglo da porastu, ali ne bismo ulazili u spekulacije brojkama jer još uvek ima mnogo nepoznanica kada je reč o kratkoročnim efektima. Prve reakcije tržišta videćemo u ponedeljak i možemo se samo nadati da su tržišni akteri već uračunali posledice moguće vojne intervencije”, izjavio je Szabolč Sabo za Index.
Iako isporuke kroz Ormuski moreuz ne stižu direktno u region, tržišni efekti biće osetni i u Centralnoj Evropi, s obzirom na to da je evropsko tržište već suočeno sa nedostatkom dizela. Bliski istok je, posle SAD, drugi najvažniji snabdevač Evrope, a tradicionalno važi pravilo da pad proizvodnje od 1 odsto može dovesti do rasta cena dizela od 10 odsto. Sabo ističe da cene dizela i prirodnog gasa veoma osetljivo reaguju na bezbednost prolaska kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi 20 odsto svetskog izvoza dizela i 10 odsto izvoza gasa.
Tržište dizela dodatno je opterećeno ukrajinskim napadima na ruske rafinerije i sezonskim remontima na zapadnoj hemisferi. Evropska unija, od 21. januara, više ne dozvoljava uvoz rafinisanih proizvoda ruskog porekla, čime je Evropa postala još zavisnija od Bliskog istoka. Pored toga, naftovod Družba trenutno ne funkcioniše, pa nije moguće dopremati rusku naftu, dok je upitno koliko alternativne nafte može stići preko Jadrana. Zbog nedavnog požara rafinerija Dunav radi smanjenim kapacitetom, a Mađarska i Slovačka trenutno ne mogu da izvoze gorivo zbog korišćenja strateških rezervi.
Region srednje i istočne Evrope troši više dizela nego što proizvodi, što dodatno pojačava značaj bezbednog snabdevanja i rada rafinerija optimizovanih za rusku naftu. Analitičari napominju da bi nastavak trenutnih poremećaja mogao dovesti do još većih problema sa snabdevanjem i rastom cena goriva.
