Elektronska prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara dostupna je od 7. septembra, a isplata kreće 22. septembra

Građani Srbije od 7. septembra mogu da podnesu elektronsku prijavu za 6.000 dinara državne pomoći. Prijava se podnosi isključivo preko portala Uprave za trezor na adresi idp.trezor.gov.rs, a isplata sredstava planirana je od 22. septembra. Ovu meru podrške najavila je Vlada Republike Srbije i precizirala relevantne uslove i rokove.

Prijava i uslovi za dobijanje 6.000 dinara državne pomoći

Za državnu pomoć od 6.000 dinara pravo imaju svi punoletni građani sa državljanstvom Republike Srbije, prebivalištem u zemlji i važećom ličnom kartom. Prijavljivanje se obavlja isključivo putem zvaničnog portala Uprave za trezor, a građanima se preporučuje poseban oprez: svoje podatke treba unositi samo na zvaničnoj stranici, izbegavajući slične lažne sajtove. Pre prijavljivanja, korisno je proveriti da li su svi lični dokumenti ažurirani i da li su ispunjeni svi propisani uslovi. Prilikom podnošenja prijave, građani će morati da popune formular koji će biti dostupan od 7. septembra.

Kategorije građana koje ne moraju podnositi prijavu i rokovi isplate

Prema najavi Ministarstva finansija, dve velike grupe građana ne moraju dodatno podnositi prijavu za ovu pomoć. Penzioneri i primaoci novčane socijalne pomoći dobiće 6.000 dinara automatski, bez dodatne procedure. S druge strane, svi koji nisu obuhvaćeni ovim kategorijama moraju aktivno da podnesu prijavu. Isplata 6.000 dinara planirana je u periodu od 22. do 25. septembra, a sredstva će biti uplaćena preko Banke Poštanska štedionica.

Dodatna pravila i preporuke za bezbednu prijavu

Prilikom najave ove mere, Siniša Mali, ministar finansija, naglasio je važnost provere statusa u Akcionarskom fondu. „Ako ste prijavljeni u Akcionarskom fondu, ne morate dodatno da se prijavljujete za pomoć. U suprotnom, prijava je neophodna“, naveo je Mali. Takođe, građanima se preporučuje da 7. septembra, kada prijava bude otvorena, provere isključivo zvanični portal Uprave za trezor zbog prevare putem lažnih sajtova. Konačno, svi koji ispunjavaju uslove i podnesu prijavu u predviđenom roku mogu očekivati isplatu sredstava krajem septembra. Ova državna podrška deo je socijalne politike usmerene na ublažavanje ekonomskog pritiska na domaćinstva u uslovima promenljivih makroekonomskih okolnosti.

Nuklearna elektrana Kozloduj smanjuje kapacitet za 120 megavata, Rumunija bilježi uvoz struje preko 2.000 megavata

Toplotni talas i dugotrajna suša ponovo pritiska evropsku energetiku, posebno ugrožavajući proizvodnju električne energije u Rumuniji i Bugarskoj. Prema poslednjim podacima, potrošnja električne energije u Rumuniji mogla bi da dostigne 7.200 megavata, dok se tokom večernjih sati očekuje uvoz veći od 2.000 megavata. U isto vreme, nuklearna elektrana Kozloduj u Bugarskoj preventivno smanjuje proizvodnju za 120 megavata zbog rekordno niskog nivoa reke Dunav.

Proizvodnja električne energije pod pritiskom ekstremnih uslova

U Rumuniji je energetski sistem dodatno opterećen nakon što je termoelektrana Turčeni 5, jedna od pet na ugalj, zatvorena zbog kvara. Predstavnici kompanije Oltenia Energy Complex naveli su da bi elektrana mogla biti ponovo pokrenuta početkom naredne nedelje. Do tada, manjak struje biće nadomešten vetroparkovima i povećanim uvozom. Kao rezultat, državni sekretar u rumunskom Ministarstvu energetike, Kristijan Bušoj, apelovao je na građane da smanje potrošnju tokom vršnih sati. S druge strane, u Bugarskoj je Ministarstvo energetike saopštilo da se proizvodnja petog bloka elektrane Kozloduj smanjuje sa više od 1.000 megavata za 120 megavata. To je prvi put u 52 godine da je Kozloduj morao da ograniči rad zbog ekstremnih vremenskih uslova.

Nizak vodostaj Dunava utiče na nuklearke i termocentrale

Nivo Dunava, ključan za hlađenje termo i nuklearnih postrojenja, ozbiljno preti stabilnosti energetskog sistema. U Mađarskoj je početkom avgusta smanjen kapacitet nuklearne elektrane Pakša, dok je u Rumuniji krajem jula privremeno zatvorena prva jedinica Černavode. Rumunska vlada je zbog toga celo leto proglasila povišenu pripravnost u energetici. Dugotrajne vrućine ne samo da povećavaju potrošnju struje zbog klima-uređaja, već i otežavaju rad elektrana. Nizak vodostaj ograničava dostupnost vode za hlađenje, što dodatno komplikuje proizvodnju. Osim toga, u drugim evropskim državama duž Dunava proizvodnja nuklearnih elektrana je takođe već bila smanjena ili privremeno obustavljena.

Stabilnost elektroenergetskog sistema pod rizikom

Ekstremne temperature i suša postaju sve veći rizik za stabilnost evropskog elektroenergetskog sistema. U Rumuniji se očekuje da se situacija stabilizuje tek nakon što termoelektrana Turčeni ponovo bude u pogonu. Do tada, zemlja mora da balansira između uvoza i obnovljivih izvora. Bugarska vlasti ističu da je Kozloduj do sada radio bezbedno i pouzdano, ali ovaj slučaj pokazuje ranjivost sistema na klimatske promene. Uporedo sa tim, evropski elektroenergetski sektor suočava se sa izazovima koje donose sve češći toplotni talasi i suše, što može imati dugoročne posledice po sigurnost snabdevanja i cenu električne energije.

Zahvaljujući zakonu ‘Svoj na svome’, većina rešenih predmeta odnosi se na stambene objekte, dok izmene zakona slede zbog uočenih slabosti

Upis prava na nepokretnostima u Srbiji beleži značajan napredak, jer je do sada rešeno 328.000 predmeta podnetih na osnovu zakona ‘Svoj na svome’. Ovu informaciju izneo je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ističući da je još 95.000 predmeta u proceduri i da se proces ubrzava. Većina rešenih predmeta odnosi se na stambene objekte i kuće, dok su poslovni objekti činili svega 0,5 do 0,6 odsto ukupno obrađenih slučajeva.

Zakon ‘Svoj na svome’ usmeren je pre svega na omogućavanje građanima da evidentiraju i upišu prava na svojim nekretninama. Prioritet je, prema rečima predsednika, bio narod, što znači da su stambeni objekti imali prednost u rešavanju. Poslovni objekti ostali su u manjem obimu zastupljeni u procesu. U proceduri je još 95.000 predmeta, a nadležni organi ulažu napore kako bi ubrzali rešavanje preostalih slučajeva.

Izmene zakona zbog identifikovanih slabosti

Predsednik Aleksandar Vučić naglasio je da će doći do izmena Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, upravo zbog uočenih slabosti tokom primene. „Mi već sada imamo 328.000 rešenih predmeta, u proceduri je još 95.000 i to sada ubrzavamo“, istakao je Vučić. On je dodao da se ubrzanje očekuje zahvaljujući promenama u radu katastra i unapređenju procesa.

„Svega je 0,5 ili 0,6 odsto poslovnih objekata koje smo rešavali. Za nas je narod bio prioritetni interes. Da li je išlo dovoljno brzo? Naravno da nije. Usledile su promene, verujem da i katastar danas više radi, da će brže, bolje da isporučuje rezultate“, rekao je Vučić. On je izrazio uverenje da će izmene omogućiti brže i preciznije rešavanje predmeta, kao i otklanjanje postojećih nejasnoća.

Širi značaj zakona ‘Svoj na svome’

Ovaj zakon predstavlja prvi ovako sveobuhvatan pokušaj da se reši pitanje upisa prava na nepokretnostima u Srbiji. Do sada je, prema ranijim podacima, 451.404 domaćinstava izrazilo interesovanje za legalizaciju i upis svojih objekata. Kao rezultat toga, zakon ima značajan društveni efekat, jer omogućava građanima da ostvare pravnu sigurnost nad svojim nekretninama.

Vučić je istakao da je svaki zakon „živ organizam“ koji zahteva prilagođavanja kroz praksu. „Vidite gde su vam falinke, vidite gde su slabosti i idete to da menjate“, naveo je predsednik. Izmene zakona omogućiće da se proces evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima završi efikasnije i sa manje prepreka za građane.

U međuvremenu, lokalne samouprave i katastar nastavljaju sa digitalizacijom i ubrzavanjem administrativnih procedura. Očekuje se da će predstojeće izmene doprineti još bržoj realizaciji ciljeva zakona ‘Svoj na svome’, čime će se dodatno unaprediti pravna sigurnost na tržištu nepokretnosti u Srbiji.