Ekonomski pritisak mogao bi da dovede do zamrzavanja fronta i obustave napada, smatra poznati investitor

Bil Brauder, poznati britanski investitor i kritičar Kremlja, izjavio je da će rat u Ukrajini najverovatnije završiti bez dramatičnog raspleta ili formalnog mirovnog sporazuma. Prema njegovom mišljenju, sukob će se okončati tiho, slično kao što se završio Korejski rat, a ključnu ulogu u tome imaće ekonomski pritisak na Rusiju.

Ekonomski pritisak i posledice po liniju fronta

Brauder ocenjuje da će ekonomska situacija unutar Ruske Federacije postati toliko teška da će predsednik Vladimir Putin biti primoran da neformalno obustavi neprijateljstva. On smatra da će Putin ponuditi prekid bombardovanja ukrajinskih civila i infrastrukture, pod uslovom da Kijev zaustavi napade na ruske rafinerije nafte i energetska postrojenja. Kao rezultat, linija fronta će se zamrznuti i pretvoriće se u dugotrajnu zonu uništenja, sa velikim gubicima među trupama, ali bez značajnih promena na mapi.

Pored toga, Brauder ističe da će ovakva situacija dovesti do produženog zastoja, bez mogućnosti za konačan trijumf bilo koje strane. Zamrznuti sukobi često ostavljaju duboke posledice po obe strane, a Brauder upoređuje rat u Ukrajini sa konfliktom na Korejskom poluostrvu, gde decenijama nije došlo do formalnog mira.

Unutrašnja situacija u Rusiji i potencijalne pretnje režimu

Govoreći o unutrašnjopolitičkim prilikama u Moskvi, Brauder je naglasio da ruski oligarsi i organizovana opozicija nemaju realnu mogućnost da izazovu promene. Prema njegovim rečima, svaki pokušaj političkog otpora se brzo uguši kroz državnu represiju, zbog čega je elita paralizovana i nesposobna za bilo kakav odlučniji potez.

Međutim, on upozorava da jedina prava pretnja Putinovom režimu dolazi od spontanog, masovnog narodnog bunta, koji je teško predvideti ili sprečiti. Kao ilustraciju, Brauder navodi primer početka Arapskog proleća u Tunisu, kada je neplanirani čin pojedinca pokrenuo talas nezadovoljstva koji je srušio vlast.

Perspektiva za budućnost rata u Ukrajini

Na kraju, Brauder zaključuje da bi rat u Ukrajini mogao ostati nedefinisan i zamrznut, bez formalnog mira, ali i bez velikog trijumfa bilo koje strane. Ekonomski pritisak, iscrpljenost resursa i zamrzavanje linije fronta mogli bi postati ključni faktori za ovakav ishod. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će u ruskom društvu doći do iznenadnog talasa nezadovoljstva koji bi mogao promeniti tok događaja.

Sankcije obuhvataju rukovodioce špijunske mreže i devet glavnih ekonomskih subjekata pod kontrolom kubanskih vlasti.

Novi paket sankcija SAD protiv kubanskog režima obuhvata vodeće funkcionere i institucije, uključujući rukovodioce špijunske mreže i devet ključnih ekonomskih subjekata. Prema zvaničnom saopštenju, ova mera je odgovor na aktivnosti koje Vašington povezuje sa špijunažom i finansiranjem represije na Kubi.

Administracija predsednika Donalda Trampa objavila je da su sankcije usmerene na rukovodstvo Kubanskog instituta za prijateljstvo sa narodima (ICAP) i Ministarstvo građevinarstva Kube. Ove institucije su, prema saopštenju, povezane sa pokušajima stvaranja subverzivnih mreža na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, prikrivenim delovanjem kroz obrazovne i kulturne programe.

Pojedinosti o sankcionisanim licima i institucijama

Na osnovu Izvršne uredbe predsednika SAD, pod sankcijama su se našla tri lidera Kubanskog instituta za prijateljstvo sa narodima, uključujući predsednika ove organizacije Fernanda Gonzalesa Ljorta. Ljort je poznat po tome što je bio član „Osinje mreže“ (Wasp Network), špijunskog prstena koji su američke vlasti razotkrile krajem devedesetih na Floridi. On je odslužio 15 godina zatvora u SAD pre nego što je deportovan na Kubu.

Osim pojedinaca, mere se odnose i na objekte povezane sa ICAP-om, kao što su Međunarodni kamp „Hulio Antonio Melja“, Memorijalna kuća „Salvador Aljende“ i Kuća prijateljstva. Ovi objekti su sada deo imovine pod sankcijama i tretiraju se kao deo blokirane imovine kubanske države.

Devet glavnih ekonomskih subjekata pod sankcijama

Pored rukovodstva špijunske mreže, sankcije SAD protiv kubanskog režima obuhvataju i devet značajnih državnih entiteta. Među njima je i Ministarstvo građevinarstva Kube, za koje Vašington tvrdi da obezbeđuje finansijsku i logističku podršku represivnom aparatu u Havani. Na ovaj način, američka administracija proširuje pritisak na kubanske privredne sektore, fokusirajući se na delatnosti za koje smatra da finansijski podržavaju političku represiju.

Zvaničnici ističu da Sjedinjene Države neće dozvoliti da režim u Havani koristi američke slobode za širenje marksističke ideologije i destabilizaciju regiona. Takođe, navode da su nove sankcije deo šire strategije za sprečavanje aktivnosti koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD.

Odziv i potencijalni razvoj situacije

Do uvođenja sankcija došlo je neposredno nakon što je kubanski režim pokušao da iskoristi stogodišnjicu rođenja Fidela Kastra za okupljanje međunarodnih brigada i jačanje svojih međunarodnih veza. Ove aktivnosti su, prema zvaničnim informacijama, uticale na odluku američkih vlasti da pojačaju pritisak na ključne aktere na Kubi.

Sankcije SAD protiv kubanskog režima, kako navode zvanični predstavnici, ostaju važan deo spoljnopolitičkih napora da se ograniči uticaj kubanskih institucija i njihovih mreža van granica zemlje. U narednom periodu očekuje se dalje praćenje reakcija režima u Havani i mogućih odgovora na nove mere.

Odluka Fidelity International da napusti kinesko tržište usled pada imovine i regulatornih prepreka predstavlja jedan od najvećih izlazaka zapadnih fondova iz te zemlje u poslednjoj deceniji.

Fidelity International planira potpuno povlačenje iz svoje ćerke-firme u kontinentalnoj Kini, nakon što je pretrpela gubitak od 218 miliona dolara, prema saopštenju kompanije. Odluka o povlačenju dolazi samo tri godine nakon što je ova kompanija započela samostalno poslovanje u Šangaju.

Pad imovine pod upravljanjem kineske jedinice

Kako je objavljeno, imovina kineske jedinice Fidelity International opala je za 25 odsto, što je primoralo rukovodstvo u Londonu da donese odluku o napuštanju ovog tržišta. Vrednost imovine šangajske filijale sada iznosi oko 4,5 milijardi juana, odnosno 670 miliona dolara, što je značajno ispod cilja od 14 milijardi dolara koji je bio postavljen za 2029. godinu. Takav rezultat nije omogućio pokrivanje troškova i postizanje profitabilnosti, uprkos ranijim obećanjima kineskih vlasti o otvaranju finansijskog sektora stranim investitorima.

Regulatorni izazovi i snažna državna konkurencija

S druge strane, strani upravitelji fondovima u Kini se suočavaju sa snažnom konkurencijom domaćih fondova, često uz podršku države. Dodatno, regulatorne prepreke, česte promene menadžmenta i smanjene profitne marže dodatno otežavaju poslovanje stranih kompanija na kineskom tržištu. Kao rezultat, poslovanje u Kini postalo je neisplativo za mnoge zapadne finansijske institucije, pa je povlačenje Fidelity International postalo deo šireg trenda.

Širi egzodus zapadnog kapitala iz Kine

Povlačenje Fidelity International sa kineskog tržišta javnih fondova, vrednog 5,9 biliona dolara, jedno je od najvećih u poslednjih deset godina. Prema saopštenju, i druge zapadne kompanije, poput britanske investicione kuće Schroders, već su započele slične procese napuštanja kineskog tržišta. Oni su preneli fondovske proizvode na druge upravitelje, nakon što nisu uspeli da postignu održiv obim poslovanja.

Usporavanje kineske ekonomije i geopolitičke tenzije

Sve izraženije usporavanje kineske ekonomije, pad domaće potrošnje i industrijske proizvodnje, kao i rastuće geopolitičke tenzije, dodatno su uticali na odluku Fidelity International i sličnih kompanija da se povuku iz Kine. Prema objavljenim podacima, sektor maloprodajnih fondova u Kini trenutno ne pruža dovoljno izglede za dugoročni povrat investicija, što je glavni razlog za povlačenje zapadnih finansijskih giganata sa ovog tržišta.