Elektronska naplata putarine bez rampi obuhvatiće celu mrežu auto-puteva, dok ENC uređaji i automatsko očitavanje tablica ostaju osnovni modeli plaćanja

Hrvatska od 2026. godine uvodi potpuno elektronsku naplatu putarine bez rampi na svojoj mreži auto-puteva. Novi sistem omogućava prolazak vozila bez zaustavljanja, a vozači će koristiti ENC uređaje ili automatsko očitavanje registarskih tablica. Ova promena obuhvatiće sve auto-puteve kojima upravljaju Hrvatske autoceste, Bina Istra i Autocesta Zagreb-Macelj.

Elektronska naplata putarine bez rampi smanjuje gužve

Trenutni sistem sa naplatnim rampama uskoro odlazi u prošlost. Elektronska oprema postavljena iznad saobraćajnica evidentiraće prolazak svakog vozila. Kao rezultat, putarina će se i dalje obračunavati prema pređenoj kilometraži i kategoriji vozila, bez potrebe za zaustavljanjem. Vlasnici putničkih automobila moći će da nastave da koriste ENC, dok će teška vozila imati obaveznu upotrebu ovog uređaja.

Za vozila bez ENC uređaja, sistem će automatski očitavati registarske tablice i naplata će biti izvršena bez fizičkog kontakta. Očekuje se da će ovakav model značajno smanjiti gužve i čekanja, posebno tokom letnjih meseci kada su kolone na naplatnim rampama najduže.

Promene obuhvataju sve operatere i nove tehnologije

Prema planu, elektronska naplata putarine bez rampi biće primenjena na celoj mreži auto-puteva u Hrvatskoj. Ova promena uključuje deonice pod upravom više operatera, čime se prvi put uvodi jedinstveni sistem naplate za celu zemlju. Hrvatske autoceste već su započele postepeno gašenje ARZ smart kartica, a vozači mogu preostali novac prebaciti na ENC račune. Od 1. oktobra 2026. godine ARZ karticama neće biti moguće plaćati putarinu.

Ova tranzicija ka digitalizaciji deo je šireg regionalnog trenda, budući da i druge zemlje uvode slične elektronske modele naplate. Takođe, iskustva iz drugih država pokazuju da ovakvi sistemi donose veću efikasnost i bolju protočnost saobraćaja.

Uticaj na korisnike i privredu

Uvođenjem elektronske naplate putarine bez rampi, Hrvatska očekuje smanjenje operativnih troškova i ubrzanje protoka robe i ljudi. Pored toga, vozači će imati olakšan prolaz, dok će logističke i transportne kompanije moći brže da planiraju svoje rute. U međuvremenu, putarina će i dalje zavisiti od pređene udaljenosti i kategorije vozila, što ostaje nepromenjeno u novoj šemi naplate.

Ovakav način naplate doprinosi i smanjenju emisije štetnih gasova, jer vozila više neće nepotrebno stajati u kolonama. Na taj način, Hrvatska se pozicionira kao lider u regionu u modernizaciji putne infrastrukture i digitalizaciji procesa naplate.

Kineska e-trgovinska kompanija ostvarila rast prihoda u prvom kvartalu 2026, dok kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju utiču na pad neto dobiti

Alibaba, kineska kompanija specijalizovana za e-trgovinu, objavila je finansijske rezultate za prvi kvartal fiskalne 2026. godine. U ovom periodu, prihod je porastao 8,6 odsto i dostigao 269 milijardi juana. Međutim, profit je oštro pao usled velikih kapitalnih ulaganja, što je uticalo na poslovanje tokom aprila i juna.

Prilagođeni neto profit kompanije pao je 38 odsto i iznosio je 20,7 milijardi juana. Ovaj rezultat je ispod tržišnog konsenzusa, koji je iznosio 25,6 milijardi juana. Prilagođeni EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosio je 39,1 milijardu juana, što je iznad očekivanih 36,9 milijardi juana. Akcije kompanije su tokom dana zabeležile pad od pet odsto, ali su na kraju trgovanja porasle 1,3 odsto na 130,5 dolara.

Prihodi iz cloud sektora i ulaganja u veštačku inteligenciju

Segment cloud i računarskih usluga bio je ključni pokretač rasta. Prihodi su dostigli 48,4 milijarde juana, uz povećanje od 45 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To je iznad konsenzusa od 47,5 milijardi juana. Proizvodi zasnovani na veštačkoj inteligenciji doneli su 12,4 milijarde juana, što je 12. uzastopni kvartal trocifrenog rasta.

Zbog toga je Alibaba tokom kvartala povećala kapitalne izdatke za 75 odsto, koji sada iznose 67,7 milijardi juana. Ova sredstva su prvenstveno usmerena na razvoj AI infrastrukture, novih modela i aplikacija. Polovina planiranih AI investicija od 380 milijardi juana za period 2026–2029. već je realizovana u tekućoj godini. Uprava očekuje da će ulaganja u veštačku inteligenciju biti profitabilna u naredne tri godine.

Tržišni segmenti, izazovi i kretanje akcija

Prihod iz osnovnog trgovačkog biznisa u Kini, koji obuhvata platforme Taobao i Tmall, opao je osam odsto i iznosi 110,9 milijardi juana. Prihodi od marketinških usluga (CMR) u istom segmentu smanjeni su sedam odsto. Ipak, ukupni prihodi iz e-trgovine porasli su četiri odsto i sada iznose 205,9 milijardi juana, zahvaljujući rastu podsegmenta brze dostave od 45 odsto.

Zbog kratkoročnih makroekonomskih izazova, uprava Alibaba očekuje da će biznis brze dostave postati profitabilan do fiskalne 2029. godine. Akcijama kompanije, koje su od početka godine u minusu 11 odsto, trenutno se trguje uz očekivani P/E ratio od 19,5 na osnovu projekcija za tekuću fiskalnu godinu.

Pored toga, Alibaba je ostala lider u cloud uslugama na kineskom tržištu, što potvrđuje njen strateški fokus na razvoj novih tehnologija. Kao rezultat toga, kompanija nastoji da balansira između rasta prihoda i izazova koje donose velika ulaganja u inovacije.

Nuklearna elektrana Kozloduj smanjuje kapacitet za 120 megavata, Rumunija bilježi uvoz struje preko 2.000 megavata

Toplotni talas i dugotrajna suša ponovo pritiska evropsku energetiku, posebno ugrožavajući proizvodnju električne energije u Rumuniji i Bugarskoj. Prema poslednjim podacima, potrošnja električne energije u Rumuniji mogla bi da dostigne 7.200 megavata, dok se tokom večernjih sati očekuje uvoz veći od 2.000 megavata. U isto vreme, nuklearna elektrana Kozloduj u Bugarskoj preventivno smanjuje proizvodnju za 120 megavata zbog rekordno niskog nivoa reke Dunav.

Proizvodnja električne energije pod pritiskom ekstremnih uslova

U Rumuniji je energetski sistem dodatno opterećen nakon što je termoelektrana Turčeni 5, jedna od pet na ugalj, zatvorena zbog kvara. Predstavnici kompanije Oltenia Energy Complex naveli su da bi elektrana mogla biti ponovo pokrenuta početkom naredne nedelje. Do tada, manjak struje biće nadomešten vetroparkovima i povećanim uvozom. Kao rezultat, državni sekretar u rumunskom Ministarstvu energetike, Kristijan Bušoj, apelovao je na građane da smanje potrošnju tokom vršnih sati. S druge strane, u Bugarskoj je Ministarstvo energetike saopštilo da se proizvodnja petog bloka elektrane Kozloduj smanjuje sa više od 1.000 megavata za 120 megavata. To je prvi put u 52 godine da je Kozloduj morao da ograniči rad zbog ekstremnih vremenskih uslova.

Nizak vodostaj Dunava utiče na nuklearke i termocentrale

Nivo Dunava, ključan za hlađenje termo i nuklearnih postrojenja, ozbiljno preti stabilnosti energetskog sistema. U Mađarskoj je početkom avgusta smanjen kapacitet nuklearne elektrane Pakša, dok je u Rumuniji krajem jula privremeno zatvorena prva jedinica Černavode. Rumunska vlada je zbog toga celo leto proglasila povišenu pripravnost u energetici. Dugotrajne vrućine ne samo da povećavaju potrošnju struje zbog klima-uređaja, već i otežavaju rad elektrana. Nizak vodostaj ograničava dostupnost vode za hlađenje, što dodatno komplikuje proizvodnju. Osim toga, u drugim evropskim državama duž Dunava proizvodnja nuklearnih elektrana je takođe već bila smanjena ili privremeno obustavljena.

Stabilnost elektroenergetskog sistema pod rizikom

Ekstremne temperature i suša postaju sve veći rizik za stabilnost evropskog elektroenergetskog sistema. U Rumuniji se očekuje da se situacija stabilizuje tek nakon što termoelektrana Turčeni ponovo bude u pogonu. Do tada, zemlja mora da balansira između uvoza i obnovljivih izvora. Bugarska vlasti ističu da je Kozloduj do sada radio bezbedno i pouzdano, ali ovaj slučaj pokazuje ranjivost sistema na klimatske promene. Uporedo sa tim, evropski elektroenergetski sektor suočava se sa izazovima koje donose sve češći toplotni talasi i suše, što može imati dugoročne posledice po sigurnost snabdevanja i cenu električne energije.