Ekonomija će rasti sporije nego što je ranije procenjeno, dok inflacija premašuje prethodne prognoze, pokazuje izveštaj MMF-a
Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu svetskog ekonomskog rasta za 2026. godinu na 3,1 odsto, što je 0,2 procentna poena manje u odnosu na januar, dok je očekivani rast za 2027. ostao nepromenjen na 3,2 odsto. U izveštaju MMF-a navodi se da dolazi do usporavanja u odnosu na nedavni tempo od oko 3,4 odsto iz perioda 2024-2025. godine, uz stabilizaciju oko tog nivoa u srednjem roku, što je ispod istorijskog proseka od 3,7 odsto iz perioda 2000-2019.
Ova revizija prognoze zasnovana je na “referentnom scenariju” koji polazi od pretpostavke da će rat imati ograničeno trajanje i obim, te da će poremećaji nestati do sredine 2026. godine, prema cenama fjučersa na robu od 10. marta. MMF upozorava da bi u nepovoljnijem scenariju, uz duži rast cena energije, globalni rast mogao pasti na 2,5 odsto u 2026, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto, prema izjavi glavnog ekonomiste Pjera-Olivijea Gurinša.
Najteži scenario predviđa globalni rast oko dva odsto, uz inflaciju koja bi premašila šest odsto do 2027. godine, ako bi došlo do većih oštećenja energetske infrastrukture. Prema procenama, globalna inflacija će iznositi 4,4 odsto u 2026, a zatim opasti na 3,7 odsto u 2027, što je povećanje u odnosu na prethodne projekcije.
Bez aktuelnog sukoba, MMF bi revidirao globalni rast naviše – na 3,4 odsto u 2026, odnosno povećanje od 0,1 procentni poen. Smanjenje prognoze za 2026. MMF pripisuje uglavnom poremećajima izazvanim sukobom, iako su oni delimično ublaženi prethodno snažnim ekonomskim podacima i smanjenjem carina.
U izveštaju se ističe da “negativni rizici dominiraju, čak i nakon što se jedan od ključnih rizika već materijalizovao – eskalacija geopolitičkih tenzija. Tenzije bi mogle dodatno da eskaliraju, potencijalno izazivajući najveću energetsku krizu modernog doba, ili bi mogli izbiti unutrašnji politički problemi. Političke napetosti mogu se povezati sa promenama u trgovinskim i drugim međunarodnim politikama”.
Stepen rizika po zemljama značajno varira. MMF navodi da su posledice posebno izražene u regionima pogođenim sukobom i u ranjivijim ekonomijama, pre svega u zemljama u razvoju koje zavise od uvoza sirovina i imaju strukturne slabosti. Prognoza rasta za ove ekonomije smanjena je za 0,3 procentna poena za 2026, dok je za razvijene zemlje uglavnom nepromenjena.
Dodatni rizici uključuju moguću eskalaciju trgovinskih sporova i značaj retkih zemnih elemenata u globalnim lancima snabdevanja. Takođe, preispitivanje očekivanja u vezi sa profitima od veštačke inteligencije ili pojačana konkurencija mogli bi da smanje investicije i izazovu nagle korekcije na finansijskim tržištima.
Veći fiskalni deficiti i rast javnog duga, u uslovima oslabljenih fiskalnih rezervi, mogli bi da utiču na dugoročne kamatne stope i finansijske uslove. Slabljenje institucija, posebno nezavisnosti centralnih banaka, može dodatno povećati inflaciona očekivanja, posebno u periodu rasta cena.
Kao odgovor, MMF preporučuje kombinaciju nacionalnih mera i međunarodne saradnje radi jačanja otpornosti i fleksibilnosti ekonomija. Prioriteti su očuvanje stabilnosti cena i finansijskog sistema, fiskalne održivosti i sprovođenje strukturnih reformi bez odlaganja. Centralne banke treba da zadrže oprez i budu spremne na odlučne akcije, uz očuvanje kredibiliteta i jasnu komunikaciju. Fiskalne mere treba da budu ciljane i privremene, usmerene ka najugroženijima, dok bi vlade trebalo da obnavljaju fiskalne rezerve povećanjem prihoda, racionalizacijom troškova i efikasnijim upravljanjem resursima.
