Prosečna inflacija u 2026. godini biće 3,6 odsto, dok se rast BDP-a sledeće godine očekuje na nivou od četiri odsto
Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozira da će prosečna inflacija u Srbiji tokom 2026. godine iznositi 3,6 odsto, dok se za ovu godinu očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto. Za 2027. godinu MMF predviđa ubrzanje rasta BDP-a na četiri odsto, navedeno je na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu.
Šef Kancelarije MMF-a za Srbiju Lev Ratnovski istakao je da Narodna banka Srbije vodi odgovarajuću i restriktivnu monetarnu politiku, što doprinosi stabilnosti. “Projektujemo da će prosečna inflacija za 2026. godinu iznositi 3,6 odsto. Inflacija na kratkoročnom merenju mogla bi da bude malo brža pred kraj godine, odražavajući privremene faktore, ali očekujemo da će se inflacija u 2027. godini vratiti u raspon tolerancije NBS zahvaljujući ispravnoj monetarnoj politici”, rekao je Ratnovski.
Na panelu o monetarnoj politici u Sava centru, Ratnovski je dodao da MMF očekuje rast BDP-a od 2,8 odsto ove godine, dok za sledeću godinu projektuju ubrzanje rasta na četiri odsto. “Ubrzanje na četiri odsto biće vođeno povećanom potrošnjom jer prihodi u Srbiji rastu prilično brzo, dajući domaćinstvima više prostora za potrošnju. Takođe, izvoz sledeće godine će doneti dodatne ekonomske dobitke za Srbiju, što se ogleda u većim brojkama BDP-a”, naveo je šef kancelarije MMF-a.
On je naglasio da projekcije zavise od globalnog okruženja, koje je i dalje neizvesno. “Projekcije su pravljene tokom intenzivnog bliskoistočnog sukoba. Ako globalno okruženje bude povoljnije, možemo očekivati pozitivne šokove ka nižoj inflaciji i većem rastu. Međutim, ukoliko se sukobi obnove, oni mogu uticati i na ekonomsku situaciju u Srbiji”, izjavio je Ratnovski.
Na pitanje o uticaju Ekspo izložbe u Beogradu sledeće godine na rast BDP-a, Ratnovski je odgovorio da nema konkretne cifre, ali je istakao da takve manifestacije povećavaju broj turista, što doprinosi rastu potrošnje i prihoda, te je to jedan od razloga za projekciju rasta od četiri odsto BDP-a za 2027. godinu. Nakon toga, MMF očekuje da će rast polako konvergirati dugoročnoj stopi za Srbiju od oko 3,5 odsto.
Ratnovski je ponovio važnost strukturnih reformi za povećanje produktivnosti, što je neophodno za dugoročni ekonomski napredak i smanjenje odljeva radne snage iz zemlje. “Sa fokusom na ove reforme, mislimo da Srbija može očekivati veće dugoročne stope rasta. Ovo je zaista najvažnije za ekonomiju Srbije u narednih pet ili 10 godina”, dodao je on.
Na regionalnom nivou, Ratnovski je naveo da samo Albanija i Srbija zadržavaju okvire ciljane inflacije i aktivne instrumente monetarne politike. U Srbiji, snažan rast plata doprinosi inflaciji usluga, dok je u Severnoj Makedoniji rast plata važan pokretač osnovne inflacije. U Crnoj Gori, MMF je naglasio potrebu za jačom vezom između plata i produktivnosti.
Na kraju, Ratnovski je istakao da monetarna politika može pomoći u učvršćivanju inflacionih očekivanja, ali ne može sama da reši pitanje rasta produktivnosti, te su strukturne reforme ključne za dugoročnu ekonomsku stabilnost.
