Irska prelazi 138 hiljada evra, dok Bugarska ostaje na 28 hiljada evra – sever i zapad Evrope zadržavaju vodeće pozicije
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je projekciju prema kojoj će BDP po glavi stanovnika u Luksemburgu premašiti 152 hiljade evra do 2030. godine, dok će Irska dostići oko 138 hiljada evra, što je najviši nivo među evropskim ekonomijama. Analiza MMF-a obuhvata 41 evropsku zemlju, uključujući članice EU, države EFTA, kandidate za EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, a procenjuje se nominalni BDP po stanovniku i BDP po kupovnoj moći (PPP).
Prema izveštaju, Irska će do 2030. godine preteći Luksemburg kao vodeća evropska ekonomija po PPP, ali MMF napominje da su irske brojke pod značajnim uticajem velikih multinacionalnih kompanija. Pored Irske i Luksemburga, među pet najbogatijih zemalja nalaze se Norveška, Švajcarska i Danska.
Među najvećim evropskim ekonomijama, Nemačka će biti 12. po BDP-u po glavi stanovnika, dok će Francuska zauzeti 15. mesto, Ujedinjeno Kraljevstvo 16, Italija 18, a Španija 22. poziciju. Ovo potvrđuje da veličina ukupnog BDP-a ne garantuje visoki životni standard svakog građanina.
Na dnu liste ostaju zemlje kandidati za članstvo u EU – Ukrajina, Kosovo i Moldavija, koje će, prema projekcijama, imati najniži BDP po glavi stanovnika do 2030. godine. Među članicama EU, Bugarska će ostati najniže rangirana sa oko 28 hiljada evra po glavi stanovnika, dok se očekuje da će Grčka pasti sa 29. na 32. mesto. Kipar bi mogao da ostvari najveći napredak, prelazeći sa 16. na 13. poziciju.
Unutar Evropske unije, izuzev Luksemburga i Irske, Danska će prednjačiti sa skoro dvostrukim BDP-om po glavi stanovnika u odnosu na Grčku. Pored toga, MMF navodi da su nominalne razlike još izraženije: Luksemburg sa više od 152 hiljade evra, Irska sa oko 138 hiljada evra, a Bugarska sa oko 28 hiljada evra po glavi stanovnika.
Glavni zaključak je da će Evropa do 2030. ostati podeljena – sever i zapad kontinenta zadržaće vodeće ekonomske pozicije, dok će istok, i pored rasta, i dalje zaostajati. Za zemlje poput Hrvatske, to znači nastavak približavanja evropskom proseku, ali i dalje višegodišnji proces dostizanja najrazvijenijih članica.
