Evropa bolje reaguje na šokove iz 2022. godine, ali inflaciona očekivanja i finansijski uslovi i dalje izazovni
Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Narodnoj banci Srbije analizu ekonomskih izgleda Evropske unije i globalnih trendova, naglašavajući da je Evropa danas značajno otpornija na krize nego ranijih godina. Glavni govornik Malhar Nabar, šef misije MMF-a za zonu evra, upozorio je da se posledice globalnih šokova direktno prelivaju na nacionalne ekonomije, uz poruku da je priprema različitih ekonomskih scenarija ključna za upravljanje rizicima.
Nabar je istakao da intenzitet ekonomskih posledica prvenstveno zavisi od trajanja geopolitičkih sukoba i brzine obnove kritične infrastrukture. Trenutno su tri glavna kanala prenosa krize: rast cena energenata koji smanjuje kupovnu moć građana, osetljiva inflaciona očekivanja i zaoštravanje finansijskih uslova. Prema oceni MMF-a, Evropa sada ima bolje mehanizme za odgovor na energetske poremećaje nego tokom krize 2022. godine, ali snagu aktuelnih šokova ne treba potceniti.
“Evropa mora ubrzati rast produktivnosti kako bi smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Moderne tehnologije, zajedničke politike i dublje integrisano evropsko tržište ključni su za održiv ekonomski rast”, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na otvaranju skupa.
MMF je posebno naglasio važnost strukturnih reformi, povećanja produktivnosti, jačanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih barijera. Rastuća uloga veštačke inteligencije i investicija u istraživanje i razvoj izdvojene su kao pokretači buduće konkurentnosti evropske privrede.
Zaključak prezentacije je da Evropa, suočena sa globalnom neizvesnošću, može ostvariti stabilan ekonomski razvoj samo kroz nastavak reformi i snažniji oslonac na inovacije.
