Kina otvara sistem za kliring zlata u Hongkongu 24. jula, tržišna cena zlata doseže 5.300 dolara po unci

Kineske finansijske institucije, među kojima su Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC) i Poštanska štedionica, najavile su da će od 24. jula obustaviti usluge trgovine zlatnim sertifikatima, čime će građanima biti omogućena isključivo kupovina fizičkog zlata. Ova odluka prati otvaranje novog sistema za kliring i poravnanje u zlatu u Hongkongu, koji radi u saradnji sa berzom zlata u Šangaju, a predviđeno je da trezori sistema imaju kapacitet veći od 2.000 tona zlata.

Kineska centralna banka, koja prema procenama poseduje oko 2.300 tona zlata, poslednjih godina intenzivno uvećava rezerve ovog metala, prateći trend koji sprovode i druge zemlje Bliskog istoka, Istočne Evrope i Afrike. Zlato je sada postalo najveći posed centralnih banaka, pretekavši dolarske obveznice. Ovaj rast potražnje za zlatom tumači se kao reakcija na zloupotrebe međunarodnih sistema plaćanja, kao i zbog rizika od blokada i sankcija kojima su izložene transakcije u dolarima, a posebno nakon zamrzavanja strane dolarske imovine državama poput Avganistana, Sirije, Irana i Rusije.

Jedan od ključnih razloga za smanjenje poverenja u dolar je i velika zaduženost Sjedinjenih Američkih Država, koje trenutno oko 20 odsto godišnjeg poreza troše samo na kamate po dugu od gotovo 40 biliona dolara (40.000 milijardi dolara). Od 2020. do danas, dolar je zbog inflacije izgubio oko 23 odsto svoje vrednosti, što je dodatno podstaklo građane i investitore da svoje rezerve usmere u zlato.

Povod za ograničenje trgovine zlatnim sertifikatima bila je velika potražnja za zlatom u januaru, kada je tržišna cena ovog metala dostigla više od 5.300 američkih dolara za uncu. U tom periodu, desetine hiljada građana u Kini su, usled prognoza o padu dolara i nestabilnosti u svetu, kupovali fizičko i papirno zlato. Nakon naglog pada cene zlata za oko petinu, mnogi mali investitori su pretrpeli značajne gubitke, pa su vlasti odlučile da ograniče trgovinu kako bi zaštitile građane od nestabilnosti ovog tržišta.

Ograničavanje trgovine zlatnim sertifikatima ima za cilj suzbijanje spekulacija i stvaranje pouzdanog tržišta zlata koje će se bazirati na fizičkim zlatnim polugama. Sertifikati predstavljaju samo papirnati dokaz o vlasništvu i nose rizik od izdavanja bez pokrića i mogućih falsifikata. Novi sistem za kliring i poravnanje zlata u Hongkongu omogućiće formiranje cene zlata koja će realnije odražavati stanje na azijskom tržištu, nezavisno od uticaja Londona i Njujorka, i baziraće se na trgovini stvarnim zlatom.

Očekuje se da će ove promene doprineti daljoj internacionalizaciji kineske valute i smanjiti zavisnost svetskih finansijskih tokova od američkog dolara.

Broj oglasa za mlade porastao 24 odsto, IT sektor sa padom od 32 odsto u prvoj polovini 2026.

Tržište rada u Srbiji pokazalo je prve znake oporavka u prvih šest meseci 2026. godine, prema podacima sa platforme Poslovi Infostud. U ovom periodu objavljeno je ukupno 32.713 oglasa za posao, što predstavlja rast od 3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Posebno je značajan rast broja oglasa namenjenih mladima – za čak 24 odsto – dok je u sektoru IT zabeležen pad broja oglasa od 32 odsto.

Najveći broj oglasa tokom prve polovine godine došao je iz sektora trgovine, sa 6.570 oglasa, zatim iz proizvodnje sa 3.389, uslužnih delatnosti i zanata sa 2.962, turizma i ugostiteljstva sa 2.429, kao i iz građevinarstva i arhitekture sa 2.232. Najveći rast u odnosu na prošlu godinu zabeležen je u građevinarstvu i arhitekturi, gde je broj oglasa povećan za 15 odsto, i u turizmu i ugostiteljstvu sa rastom od 13 odsto. Trgovina, uslužni sektor, zanati i prehrambena industrija takođe beleže rast broja oglasa, što ukazuje na širi oporavak privrede.

Pad u IT sektoru je izražen: broj oglasa u ovoj oblasti smanjen je sa 2.508 na 1.633 u odnosu na prošlu godinu. To predstavlja pad od oko 32 odsto. Ipak, zanimanja kao što su IT help desk i support, softverski inženjeri, programeri, full stack i backend developeri ostaju među najtraženijima, pokazuju podaci Infostuda.

Kada je reč o mladima, tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 4.868 oglasa namenjenih studentima i mladima, što je povećanje od 24 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Njihov udeo u ukupnom broju oglasa porastao je sa 12 na gotovo 15 odsto, što pokazuje da poslodavci ponovo otvaraju vrata kandidatima na početku karijere. Najtraženije pozicije ostale su prodavci, magacioneri, vozači, konobari, administrativni radnici, komercijalisti, radnici u proizvodnji, kuvare, telefonski operateri i prodajni savetnici.

Ponude zarada za najtraženija zanimanja pokazuju da su komercijalisti i vozači imali prosečnu ponuđenu platu od oko 125.000 dinara, radnici u proizvodnji i administrativni radnici oko 88.000 dinara, magacioneri oko 86.000 dinara, a prodavci oko 80.000 dinara. Za šefa kuhinje prosečna plata iznosila je oko 154.000 dinara, dok je za autolimare dostizala i 180.000 dinara.

Deficit radnika u pojedinim zanatskim i ugostiteljskim zanimanjima i dalje predstavlja izazov za poslodavce. Među najdeficitarnijim zanimanjima su autolimari, limari, pekari, barmeni, mesari i šefovi kuhinja, pri čemu ni natprosečne zarade ne uspevaju da privuku dovoljan broj prijava.

Podaci iz prve polovine 2026. godine pokazuju da se tržište rada u Srbiji nalazi u stabilnijoj fazi u odnosu na prethodnu godinu. Iako je još rano govoriti o potpunom oporavku, rast broja oglasa, veća potražnja za mladima i povećana aktivnost u više privrednih sektora daju pozitivne signale za nastavak godine. S druge strane, nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ostaje ozbiljan izazov, uprkos rastu zarada u tim oblastima.

DAX pao 0,94%, FTSE 100 za 0,6%, dok je cena nafte WTI porasla 1,21% na 80,263 dolara po barelu

Evropski berzanski indeksi su 15. jula 2026. zabeležili pad zbog zabrinutosti investitora nakon novog talasa napada Sjedinjenih Američkih Država na Iran. Nemački DAX smanjen je za 0,94%, francuski CAC 40 za 0,33%, britanski FTSE 100 za 0,6%, dok je moskovski MOEX pao za 1,79%. U isto vreme, cena američke sirove nafte WTI porasla je za 1,21% i iznosi 80,263 dolara za barel, a nafta brent je skočila za 1,26% na 85,804 dolara.

Na valutnom tržištu, evro je oslabio na 1,14303 dolara, dok je cena zlata pala na 4.028,68 dolara po trojskoj unci. Pšenica je poskupela na 6,4546 dolara po bušelu (27,216 kg). Investitori u Evropi analiziraju izveštaje o zaradi kompanije ASML, rezultate industrijske proizvodnje u Evrozoni i podatke o inflaciji u Španiji, dok se u petak očekuju konačni podaci o inflaciji za jun u Evrozoni, što bi moglo uticati na naredne poteze Evropske centralne banke.

Za razliku od Evrope, američko tržište ostalo je stabilno. Na zatvaranju berzi u utorak, indeks Dau Džons (Dow Jones) porastao je za 0,02% na 52.508,27 poena, S&P 500 je ojačao 0,38% na 7.543,59 poena, a Nasdak (Nasdaq) je skočio za 0,9% na 26.107,01 poen. Akcije kompanije IBM pale su oko 25% nakon upozorenja na slabiji profit u drugom kvartalu zbog niže tražnje za softverom i infrastrukturnim uslugama. Sektor čipova se oporavio, pa je fond VanEck Semiconductor ETF porastao gotovo 2%, akcije Applied Materials i Teradyne više od 3%, Lam Research oko 4%, Micron Technology preko 2%, a STMicroelectronics više od 1%.

Na američkom tržištu očekuju se rezultati banke Morgan Stenli i fonda Blek rok, dok će u četvrtak biti objavljeni podaci o maloprodaji, industrijskoj proizvodnji i nedeljni broj zahteva za pomoć nezaposlenima, kao i kvartalni izveštaji kompanija Netfliks i TSMC.