DAX pao 0,94%, FTSE 100 za 0,6%, dok je cena nafte WTI porasla 1,21% na 80,263 dolara po barelu

Evropski berzanski indeksi su 15. jula 2026. zabeležili pad zbog zabrinutosti investitora nakon novog talasa napada Sjedinjenih Američkih Država na Iran. Nemački DAX smanjen je za 0,94%, francuski CAC 40 za 0,33%, britanski FTSE 100 za 0,6%, dok je moskovski MOEX pao za 1,79%. U isto vreme, cena američke sirove nafte WTI porasla je za 1,21% i iznosi 80,263 dolara za barel, a nafta brent je skočila za 1,26% na 85,804 dolara.

Na valutnom tržištu, evro je oslabio na 1,14303 dolara, dok je cena zlata pala na 4.028,68 dolara po trojskoj unci. Pšenica je poskupela na 6,4546 dolara po bušelu (27,216 kg). Investitori u Evropi analiziraju izveštaje o zaradi kompanije ASML, rezultate industrijske proizvodnje u Evrozoni i podatke o inflaciji u Španiji, dok se u petak očekuju konačni podaci o inflaciji za jun u Evrozoni, što bi moglo uticati na naredne poteze Evropske centralne banke.

Za razliku od Evrope, američko tržište ostalo je stabilno. Na zatvaranju berzi u utorak, indeks Dau Džons (Dow Jones) porastao je za 0,02% na 52.508,27 poena, S&P 500 je ojačao 0,38% na 7.543,59 poena, a Nasdak (Nasdaq) je skočio za 0,9% na 26.107,01 poen. Akcije kompanije IBM pale su oko 25% nakon upozorenja na slabiji profit u drugom kvartalu zbog niže tražnje za softverom i infrastrukturnim uslugama. Sektor čipova se oporavio, pa je fond VanEck Semiconductor ETF porastao gotovo 2%, akcije Applied Materials i Teradyne više od 3%, Lam Research oko 4%, Micron Technology preko 2%, a STMicroelectronics više od 1%.

Na američkom tržištu očekuju se rezultati banke Morgan Stenli i fonda Blek rok, dok će u četvrtak biti objavljeni podaci o maloprodaji, industrijskoj proizvodnji i nedeljni broj zahteva za pomoć nezaposlenima, kao i kvartalni izveštaji kompanija Netfliks i TSMC.

Voren Bafet preusmerio 12 miliona deonica vrednih skoro 6 milijardi dolara, Fondacija Bila i Melinde Gejts ostaje bez sredstava prvi put posle 19 godina

Američka investiciona kompanija Berkshire Hathaway, na čijem čelu je Voren Bafet, obustavila je u 2026. godini donaciju od 12 miliona deonica klase B, vrednih nešto manje od 6 milijardi dolara, Fondaciji Bila i Melinde Gejts. Ovo je prvi put za poslednjih 19 godina da Gejtsova fondacija neće dobiti sredstva iz ove filantropske saradnje, koja je do sada ukupno iznosila 48 milijardi dolara donacija.

Promena dolazi u trenutku kada je Bafet, sada 95-godišnji bivši direktor Berkshire Hathawaya, odlučio da sve ovogodišnje donacije preusmeri ka fondacijama povezanim sa njegovom porodicom. Najveći deo, 9 miliona deonica vrednih oko 4,5 milijardi dolara, usmeren je Fondaciji Suzan Tompson Bafet. Po milion deonica, vrednih oko 500 miliona dolara, dodeljeno je Fondaciji Hauard G. Bafet, Fondaciji NoVo i Zakladi Sherwood, kojima upravljaju članovi Bafetove porodice.

Fondacija Bila i Melinde Gejts bila je glavni primalac filantropskih priloga Berkshire Hathawaya još od 2006. godine, kada je Bafet dao „neopozivu“ doživotnu obavezu doniranja dok su Bil Gejts ili Melinda Frenč Gejts živi i aktivno uključeni u organizaciju. Prošle godine, Bafet je Fondaciji Gejts donirao 9,4 miliona deonica u vrednosti od 4,6 milijardi dolara, uprkos tada aktuelnoj aferi sa Džefrijem Epstinom.

Odluka o prekidu partnerstva usledila je nakon što je javnost saznala za veze Bila Gejtsa sa finansijerom Džefrijem Epstinom, zloglasnim seksualnim predatorom. Gejts i Epstin su se prvi put sastali 2011. godine, a tokom narednih godina usledilo je više susreta, pretežno u Epstinovoj kući na Menhetnu. Gejts je više puta izjavio da su sastanci bili isključivo zbog filantropskih inicijativa, dok je Melinda Frenč Gejts javno izrazila protivljenje tim susretima, što je bio jedan od razloga za njihov razvod 2021. godine.

Prema Bafetovom saopštenju, 140 milijardi dolara vrednih deonica Berkshirea biće isplaćeno dobrotvornim fondacijama do 2034. godine. „Naravno, smrtnost je nepredvidiva, ali moje preostale deonice biće donirane četiri fondacije na ovaj ili onaj način do 31. decembra 2034.“, naveo je Bafet.

Epstinova afera nastavila je da narušava imidž Bila Gejtsa, iako javnosti nisu dostupni svi detalji. Gejts je izjavio da žali zbog susreta sa Epstinom, a The Wall Street Journal je izvestio da je Epstin 2017. pokušao da utiče na Gejtsa tražeći refundaciju troškova za školovanje Mile Antonove, ruske igračice bridža, što je protumačeno kao pokušaj ucenjivanja.

Džefri Epstin je osuđen za podvođenje i seksualno zlostavljanje maloletnica 2008. godine, kada je sklopio sporazum sa federalnim tužiocem i odslužio 13 meseci u lokalnom zatvoru. Ponovo je uhapšen 2019. godine po novoj optužnici, ali je pre suđenja pronađen mrtav u pritvorskoj jedinici u Njujorku.

Pilot faza projekta počinje u drugoj polovini 2027. godine i trajaće 12 meseci uz više od 50 prijava

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da je izabrala 36 pružalaca platnih usluga, uključujući banke i finansijsko-tehnološke kompanije, za učešće u pilot projektu digitalnog evra. Među izabranima su Unikredit, Dojče banka, Rajfajzen banka, Nova Ljubljanska banka (NLB) i Pireus banka, kao i fintech platforme Revolut, Strajp, Satispej i Neksi pejments. Pilot projekat digitalnog evra planiran je da započne u drugoj polovini 2027. godine i trajaće 12 meseci, sa ciljem testiranja tehničkih funkcija, svakodnevne upotrebe i korisničkog iskustva pre eventualnog zvaničnog uvođenja nove evropske digitalne valute.

ECB je navela da je na poziv za učešće stiglo više od 50 prijava, što prema oceni ove institucije ukazuje na snažno interesovanje privatnog sektora za razvoj evropskog platnog sistema. „Veliko interesovanje tržišta pokazuje spremnost privatnog sektora da aktivno učestvuje u projektu digitalnog evra i doprinese jačanju evropskog platnog sistema“, izjavio je član Izvršnog odbora ECB-a Pjero Ćipolone, koji predsedava radnoj grupi za digitalni evro.

Tokom pilot faze koristiće se beta verzija digitalnog evra, koja će po funkcijama i tehnologiji biti veoma slična verziji predviđenoj nacrtom evropskog zakonodavstva. U testiranju će učestvovati zaposleni u Evropskoj centralnoj banci i nacionalnim centralnim bankama evrozone, kao i odabrani trgovci, uključujući elektronske prodavnice, restorane i kafiće. Korisnici će testirati različite vrste plaćanja: transfere između građana, plaćanja u prodavnicama i onlajn kupovinu.