Građanima Srbije pripada 98,65 odsto akcija, Fond drži 27,5 milijardi dinara na štednji i 492 miliona dinara na računima

Akcionarski fond Srbije ostvario je neto dobit od 1,5 milijardi dinara u 2025. godini, dok je ukupna sredstva na štednji dostigla 27,5 milijardi dinara, uz dodatnih 492 miliona dinara na tekućim računima. Prema zvaničnim podacima, 98,65 odsto akcija ovog fonda pripada 4,8 miliona građana Srbije, koji su postali vlasnici kroz besplatnu podelu akcija tokom postupka privatizacije.

U sklopu najavljenog paketa ekonomske pomoći od oko 600 miliona evra namenjenog penzionerima, socijalno ugroženim, borcima i zdravstveno ugroženim građanima, država je saopštila da će svi punoletni građani dobiti novac iz Akcionarskog fonda. Tačan iznos još nije poznat, ali je ministar finansija Siniša Mali potvrdio da će sredstva biti isplaćena iz fonda koji pripada građanima. „Taj Fond se puni novcem građana godinama unazad, on pripada svim građanima Srbije, i sada će im biti isplaćen“, naveo je ministar.

Akcionarski fond je naslednik Akcijskog fonda, a većinski vlasnici su građani Srbije koji su stekli pravo na besplatne akcije prema Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu. Ovi građani, njih 4,8 miliona, dobili su 31 akciju Telekoma Srbija, po jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla, pet akcija NIS i sedam akcija Akcionarskog fonda. Do sada je na ime dividende isplaćeno ukupno 8.509,93 dinara, dok je iz Akcionarskog fonda isplaćeno 1.700 dinara kao jednokratna naknada.

Prema završnim računima, na dan 31. decembar 2025. godine, Akcionarski fond poseduje akcije i udela u ukupno 373 privredna društva, od kojih su 141 u postupku stečaja ili likvidacije, a 232 su aktivna društva sa mogućnošću prodaje kapitala. Prihodi od kamata za 2025. godinu iznosili su 1.543.045.000 dinara, dok su ukupni prihodi fonda dostigli 1.556.282.000 dinara. Neto dobit je iznosila 1.501.123.000 dinara.

U vlasništvu građana je ukupno 33.754.147 akcija Akcionarskog fonda, odnosno 98,65 odsto, dok je Republika Srbija vlasnik 462.936 akcija, što predstavlja 1,35 odsto. Trgovanje akcijama Akcionarskog fonda nije bilo omogućeno, a knjiga akcionara sa kompletnim spiskom pojedinačnih vlasnika nije objavljena ni za jedno preduzeće čije su akcije besplatno deljene.

Osnivanje Akcionarskog fonda bilo je predviđeno Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, a imovinu fonda čine akcije prenete tokom privatizacije i dividende po osnovu tih akcija. Prema rečima zvaničnika, isplata iz Akcionarskog fonda naglašava značaj višegodišnjeg prikupljanja sredstava u korist građana Srbije.

Obveznice sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća šest godina plasirane su privatno

Sredstva iz emisije obveznica od 500 miliona evra namenjena vojsci predstavljaju važan korak za modernizaciju sistema odbrane Republike Srbije, saopštilo je Ministarstvo finansija. Emisija je realizovana privatnim plasmanom u ponedeljak, a iznos od 500 miliona evra koristiće se za unapređenje vojne infrastrukture i opreme.

Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina, što znači da će na naplatu dospeti u julu 2032. godine. Prema navodima Ministarstva finansija, privatni plasman je izabran kao najefikasniji način finansiranja zbog aktuelnih tržišnih uslova i interesovanja međunarodnih investitora.

„Transakcija je realizovana nakon iskazanog interesovanja međunarodnih investitora, a privatni plasman je odabran kao najefikasniji način realizacije finansiranja u postojećim tržišnim uslovima. Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina“, navedeno je u odgovoru Ministarstva finansija.

Država je ovim putem obezbedila sredstva iz privatne emisije, a ne putem javne aukcije, dok su uslovi emisije precizirani unapred. Ova finansijska strategija omogućava Republici Srbiji da unapredi svoje odbrambene kapacitete kroz dugoročno i povoljno zaduživanje.

Sredstva iz emisije biće korišćena isključivo za modernizaciju vojske i unapređenje sistema odbrane, što je deo šireg plana unapređenja bezbednosti i infrastrukturnih projekata u sektoru odbrane.

Kapacitet hidroelektrane između 1.200 i 2.400 megavata, šest američkih kompanija u trci za izvođenje radova

Srbija i Rumunija potpisale su Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom RHE Đerdap 3, dogovor koji otvara put procenama razvoja i izgradnje najveće reverzibilne hidroelektrane u jugoistočnoj Evropi. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, Srbija planira da ove godine započne izradu prostorno-planske i projektno-tehničke dokumentacije, a šest američkih kompanija već je pokazalo interesovanje za izvođenje radova.

Memorandum, koji je u Bukureštu potpisan sa rumunskim premijerom i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilie Boložanom, predstavlja važan korak jer je prema bilateralnom ugovoru iz vremena SFRJ za izgradnju nove hidroelektrane potrebna saglasnost rumunske strane. Dosad je Rumunija imala rezerve, brinući da bi zahvat vode ugrozio rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2 koje su ključne za stabilno snabdevanje strujom te zemlje.

„Srbija ove godine planira da započne izradu prostorno-planske, kao i projektno-tehničke dokumentacije, a već smo uspostavili zajedničke radne grupe sa rumunskim partnerima i nameravamo da obezbedimo redovnu razmenu informacija“, izjavila je Đedović Handanović nakon sastanka sa Boložanom i potpisivanja memoranduma u Vladi Rumunije.

Ministarka je naglasila da projekat RHE Đerdap 3 ima potencijal da bude najveća reverzibilna hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi, a do kraja meseca biće poznato koje su američke kompanije od šest zainteresovanih ispunile kriterijume na javnom pozivu koji je objavila Ambasada SAD u Beogradu. „Srbija ima mogućnost da sebe energetski obezbedi za decenije koje dolaze i o tome želimo da razgovaramo sa našim rumunskim partnerima“, poručila je Đedović Handanović.

U zavisnosti od tehničkog rešenja koje će biti odabrano, kapacitet Đerdapa 3 biće između 1.200 i 2.400 megavata, čime će se ostvariti značajan doprinos sigurnosti, bezbednosti i fleksibilnosti energetskog sistema Srbije. Ministarka je istakla i mogućnost akumulacije energije kada je ima više ili kada je jeftinija, kao i značaj velikih građevinskih poduhvata poput jednog ili dva akumulaciona jezera, o čemu će se odlučivati kroz tehnička rešenja.

Na javni poziv za izvođača radova, koji je završen 25. juna, prijavilo se šest kompanija, a evaluacija je završena i očekuje se da Radna grupa Vlade Srbije usvoji rezultate već sutra, nakon četiri ili tri i po nedelje rada. Sledeći korak su pregovori o izradi tehničke dokumentacije, što je, prema rečima ministarke, važan temelj za izbor optimalnih rešenja sa najvećom koristi za energetski sistem zemlje.

Vlada Srbije usvojila je 9. jula Zaključak o utvrđivanju osnove za zaključivanje Memoranduma o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom Đerdap 3, čime je nastavljen tok uspešne saradnje dve zemlje u oblasti energetike. Projekat vodi posebna Radna grupa koju čine ministri, a investicija će biti vredna više milijardi evra. Javni poziv za RHE Đerdap 3 raspisan je na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji Srbije i SAD u energetici.

Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, izgrađene kao sistem od jedne branske i jedne rečne-protočne hidroelektrane, nalaze se na granici sa Rumunijom i u zajedničkom su vlasništvu dve države. Đerdap 3 će koristiti vodu iz postojećeg veštačkog Đerdapskog jezera i biće u potpunosti na teritoriji Srbije.