Porez na prihod od zakupnine dostiže 47,27 odsto u Belgiji, Crna Gora ima stopu prenosa nepokretnosti od tri do šest procenata

Poresko opterećenje na nekretnine u Evropi značajno varira, a fokus_keyphrase „porez na nekretnine“ donosi ključne podatke o opterećenju vlasnika u različitim državama. Prema analizama, vlasnici nekretnina se suočavaju sa porezima prilikom kupovine, držanja, izdavanja i prodaje, a ukupni teret zavisi od zemlje i specifičnih poreskih stopa.

Najviši porez na sticanje nekretnine plaća se u Belgiji, gde stopa dostiže 12,5 odsto, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu maksimalno 12 odsto, Holandiji 10,4 odsto, a u Luksemburgu 10 odsto. U Estoniji i Češkoj Republici ne postoji porez na prenos imovine, dok u Litvaniji troškovi kupovine iznose 0,4 odsto.

Crna Gora se izdvaja u regionu sa porezom na promet nepokretnosti od tri do šest procenata, što je više nego u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Godišnji porez na nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se od 0,25 do jedan odsto vrednosti, svrstavajući ovu zemlju u sredinu evropske rang-liste. Porez na kapitalnu dobit pri prodaji nekretnine iznosi 15 odsto, što je približno jednako Srbiji, Grčkoj i Mađarskoj, ali znatno niže nego u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji.

Prihodi od izdavanja nekretnina podložni su značajnim razlikama među državama. Za mesečnu zakupninu od 1.500 evra, Danska naplaćuje 42,11 odsto, Holandija 36 odsto, Finska 30 odsto, a Kipar ima početnu stopu od nula. Luksemburg ima porez od 2,94 odsto. Za zakupninu od 12.000 evra mesečno, Belgija je na vrhu sa 47,27 odsto, sledi Danska sa 43,22 odsto, dok Nemačka i Grčka naplaćuju oko 41 odsto.

Godišnji porez na nekretnine ne može se upoređivati samo prema nominalnoj stopi, jer neke zemlje, poput Španije, koriste katastarsku vrednost kao osnovicu. U nekim španskim opštinama stopa dostiže 4,8 odsto. U Ujedinjenom Kraljevstvu, za nekretninu vrednu 300.000 evra, godišnji porez može biti između 2.000 i 3.200 evra, dok su u Francuskoj, Španiji i Belgiji godišnje obaveze između 700 i 1.800 evra. Kipar i Malta nemaju godišnji porez na imovinu.

Prilikom prodaje, porez na kapitalnu dobit u Danskoj može dostići 52,07 odsto, što znači da na profit od 250.000 evra porez iznosi oko 130.000 evra. Malta ne oporezuje profit već prodajnu cenu, a u Nemačkoj nema poreza na dobit ako je nekretnina posedovana duže od deset godina.

Kombinovano, Belgija je među najskupljim zemljama po porezima na kupovinu, posedovanje, izdavanje i prodaju nekretnina, dok su Kipar i Malta među najpovoljnijima — obe zemlje ne naplaćuju godišnji porez na imovinu, Kipar ima niske stope na zakupninu, a Malta ne oporezuje kapitalne dobitke na uobičajen način.

Podaci pokazuju da porez na nekretnine može značajno uticati na profitabilnost ulaganja, pa je važno da kupci i investitori vode računa o svim lokalnim poreskim obavezama pri donošenju odluka.

Potražnja za čipovima za veštačku inteligenciju donela rast prihoda od 36 odsto, investicija od 100 milijardi dolara u Arizoni

Kompanija Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), najveći svetski proizvođač čipova po ugovoru, ostvarila je neto profitnu stopu od 77 odsto u drugom kvartalu 2026, dok su kvartalni prihodi dostigli 39,5 milijardi dolara (oko 4,2 biliona dinara), pokazuju zvanični podaci kompanije. U poređenju sa istim periodom prošle godine, TSMC je zabeležio rast prihoda od 36 odsto, čime je kompanija prevazišla očekivanja analitičara.

Najveći doprinos ukupnim prihodima u 2026. godini došao je iz segmenta visokoperformansnog računarstva, koji uključuje čipove za veštačku inteligenciju i data centre, sa udelom od 66 odsto. Pametni telefoni su učestvovali sa 22 odsto prihoda, dok je sektor interneta stvari (IoT) imao udeo od 5 odsto.

Potražnja za naprednim čipovima, pre svega za potrebe veštačke inteligencije, ostaje izuzetno snažna, što je potvrdio i predsednik kompanije Si Si Vej. On je izjavio da TSMC očekuje prihode u trećem kvartalu 2026. u rasponu od 44,6 do 45,8 milijardi dolara (oko 4,8 do 4,9 biliona dinara), uz operativnu maržu od 56 do 58 odsto.

„Potražnja za čipovima namenjenim primeni veštačke inteligencije i dalje je izuzetno snažna“, izjavio je Si Si Vej, predsednik TSMC-a. Kompanija ističe da će nastavak snažnog rasta u ovom segmentu biti ključan za buduće rezultate.

TSMC je najavio dodatnu investiciju od 100 milijardi dolara (oko 10,8 biliona dinara) u Arizoni, čime će ukupna ulaganja u toj američkoj saveznoj državi dostići 265 milijardi dolara (oko 28,6 biliona dinara). Sredstva će biti usmerena na izgradnju novih fabrika za masovnu proizvodnju čipova u 2-nanometarskoj tehnologiji (2nm), kao i na pogone za napredno pakovanje poluprovodnika, sa ciljem da se zadovolji rastuća potražnja američkih kupaca.

Akcije TSMC-a porasle su više od 58 odsto od početka godine, što ukazuje na snažno poverenje investitora u dalji razvoj kompanije. Ova kretanja potvrđuju vodeću poziciju TSMC-a u globalnom lancu snabdevanja naprednim poluprovodnicima, sa posebnim naglaskom na čipove za veštačku inteligenciju i digitalnu transformaciju.

Dividende stranim vlasnicima porasle 58,3 odsto, dok je reinvestirani profit opao 24 odsto u prva četiri meseca

Strane direktne investicije u Srbiji pale su za 43,7 odsto i iznosile su 600 miliona evra u periodu januar–april 2026. godine, prema podacima Narodne banke Srbije. Ovaj pad od 467 miliona evra u odnosu na 1,07 milijardi evra iz istog perioda prošle godine nastavak je trenda smanjenja priliva stranog kapitala, a istovremeno su stranim vlasnicima isplaćene dividende porasle za 58,3 odsto, odnosno na 785 miliona evra.

Prema podacima NBS, reinvestirani profit stranih kompanija u Srbiji iznosio je 435 miliona evra, što je 24 odsto manje nego u istom periodu 2025. godine, kada je iznosio 574 miliona evra. Neto odliv dohotka od direktnih investicija porastao je zbog povećanja isplata dividendi, pa je deficit primarnog dohotka povećan za 9,3 odsto na 1,4 milijarde evra.

Najveći deo investicija u prvom kvartalu 2026. godine došao je iz Evropske unije, ukupno 425,8 miliona evra, dok je najviše ulaganja po zemlji došlo iz Holandije — 230 miliona evra. Slede Velika Britanija sa 112,9 miliona evra, Češka sa 52,6 miliona, Slovenija sa 45,8 miliona i Francuska sa 34,2 miliona evra. U vrhu investitora nije bilo Nemačke, a najveći deo ulaganja išao je u prerađivačku industriju.

Pad priliva stranih investicija objašnjava se povećanom globalnom neizvesnošću i smanjenjem konkurentnosti Srbije, jer rast plata i troškova smanjuje atraktivnost zemlje za nova ulaganja. „Ovakva kretanja posledica su pre svega povećane globalne neizvesnosti, veće averzije investitora prema riziku i odlaganja pojedinih investicija“, navode u Narodnoj banci Srbije. Prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, „Srbija ne može više da računa na velika ulaganja kao što su bila od 2017. do 2024. godine, kada su u proseku učestvovala sa 27 ili 28% u ukupnim investicijama.“

I pored manjeg priliva, investicije su i dalje pokrivale gotovo 90 odsto tekućeg deficita, zahvaljujući smanjenju ukupnog odliva stranih investicija za 72 odsto, sa 870 miliona na 243 miliona evra. Neto priliv stranih investicija iznosio je 357 miliona evra, što je godišnji rast od 80 odsto. Deficit tekućeg računa smanjen je za 69,8 odsto na 404,9 miliona evra tokom prva četiri meseca 2026, dok je priliv doznaka iz inostranstva porastao za 24,9 odsto na 1,8 milijardi evra. Neto priliv doznaka radnika iz inostranstva iznosio je 1,3 milijarde evra, što je 36,2 odsto više nego u prva četiri meseca prethodne godine. Priliv po osnovu ostalih ličnih transfera, uključujući penzije iz inostranstva, porastao je za 4,2 odsto ili 11 miliona na 272 miliona evra.

Analitičari ukazuju da je pad stranih investicija posledica rasta troškova i promene globalnih okolnosti. Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović ocenjuje da će biti sve teže održati model rasta zasnovan na stranim investicijama, jer Srbija više ne može da privlači značajne investicije u radno intenzivne industrije zbog smanjenja radne snage i konkurentnosti. „Može se očekivati da će se strane direktne investicije oporaviti, ako dođe do smirivanja sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali se dugoročno srpski rast ne može zasnivati na stranim investicijama“, ističe Jevtović.