Vlasnici oko 750 pumpi ugroženi usled rasta cene sirove nafte na 120 dolara, marža ne pokriva troškove poslovanja
Vlasnici malih i nezavisnih benzinskih pumpi u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim finansijskim pritiscima zbog niske trgovačke marže koja trenutno iznosi oko 14 do 15 dinara po litru, dok cena sirove nafte na svetskim berzama beleži rast sa 65 na skoro 120 dolara po barelu. Ova situacija je posledica naftne krize izazvane ratom u Ukrajini, a dodatno pogoršana događajima na Bliskom istoku, što je uslovilo da država ograniči cene evrodizela i benzina radi zaštite standarda građana.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji posluje oko 1.500 benzinskih pumpi, od čega je polovina u vlasništvu pojedinaca ili manjih preduzeća sa jednom do dvadeset stanica. Ove pumpe snabdevaju oko 1.800 vozila po objektu, pri čemu vlasnici gorivo nabavljaju delom od Naftne industrije Srbije (NIS), a delom na slobodnom tržištu. Marža od 14-15 dinara po litru ostvaruje se samo u saradnji sa NIS-om, dok nabavka na slobodnom tržištu često donosi gubitak, jer veleprodajne cene derivata premašuju ili izjednačavaju maloprodajne.
Ograničenje marži i cene goriva od strane države dovelo je do toga da vlasnici pumpi troškove poslovanja, koji uključuju održavanje objekata i investicije, teško mogu da pokriju iz tekućih prihoda. Tokom 2022. godine, kada je marža bila svega 7 dinara po litru, mnoge pumpe su pretrpele gubitke i bili prinuđeni da se zadužuju ili koriste rezerve iz ranijih, profitabilnijih godina. Iako je u međuvremenu marža povećavana, aktuelna dinamika cena sirove nafte na svetskim berzama i dalje ne ostavlja prostor za rentabilno poslovanje.
Jelena Radun, suvlasnica porodičnog lanca pumpi Radun AVIA, ističe da je prodaja goriva posao sa dugoročnim ulaganjima, gde se kapital ulaže u objekte i lokacije sa očekivanjem povratka investicije tokom 10 do 20 godina. “Objekat se ne zatvara odmah nakon pojave gubitaka, jer bi to značilo velike finansijske gubitke i gubitak klijenata, koji se teško vraćaju ako se rad naknadno obnovi”, navodi Radun.
Rešenje za trenutnu situaciju, prema mišljenju vlasnika pumpi, moglo bi doći kroz stabilizaciju međunarodnog tržišta nafte i eventualno oslobađanje NIS-a od američkih sankcija, čime bi se proizvodnja derivata u domaćim rafinerijama normalizovala, a gorivo iz domaće proizvodnje postalo konkurentnije u odnosu na uvoz. Ipak, i tada bi problem sa niskim maržama ostao, jer je prostor za povećanje ograničen državnim intervencijama u cenama.
Aktuelna situacija pokazuje da su vlasnici malih pumpi primorani da balansiraju između minimalnih marži i visokih troškova poslovanja, što značajno povećava rizik od trajnog zatvaranja objekata. Očekivanja u sektoru ostaju vezana za razvoj globalne naftne krize i eventualne regulatorne promene koje bi mogle omogućiti bolju održivost poslovanja malih distributera goriva.
