U legalne tokove nije ušlo 884 miliona evra, dok je inflacija u Srbiji u porastu i očekuje se privredni rast od 3,5 odsto

Finansijski sektor Srbije tokom prethodne i tekuće godine pokazuje stabilnost uprkos globalnim turbulencijama, navodi se u izdanju Finansije Top 2025/26. Prema zvaničnim podacima, banke i platne institucije u Srbiji su prošle godine prijavile sumnjive transakcije u ukupnoj vrednosti većoj od 2,5 milijarde evra, dok je 884 miliona evra nezakonitog novca sprečeno da uđe u legalne tokove zahvaljujući pravovremenoj reakciji prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Pad privrednog rasta i rast inflacije obeležavaju 2025. godinu u Srbiji, a Narodna banka Srbije predviđa stabilan rast privrede u srednjem roku, po stopi od oko 3,5 odsto. Međunarodne institucije upozoravaju da su aktuelni energetski šok, velika zavisnost od stranih investicija i nestabilna politička situacija glavni izazovi za domaću privredu. Iako je prognoziran nešto niži tempo rasta investicija u odnosu na ranije projekcije, očekuje se oporavak privatnih ulaganja zbog relativno visoke profitabilnosti srpskih kompanija i nastavka priliva stranih investicija.

Evropska unija se suočava sa izazovima gubitka konkurentnosti u odnosu na Kinu, a eksperti predlažu uvođenje carinskih barijera ili devalvaciju evra, što bi moglo imati posledice i po ekonomije Zapadnog Balkana. U regionu Zapadnog Balkana, privrednicima rastu troškovi poslovanja zbog novih necarinskih barijera i trgovinskih pravila iz EU, i to uprkos nultim carinama. Na povećane izdatke se žale i kompanije iz EU koje posluju u regionu, posebno nemačke firme.

Na globalnom nivou, MMF ističe da su roboti i veštačka inteligencija najotporniji na tržišne potrese, dok Svetski program za hranu navodi da oko 400 miliona ljudi u siromašnijim zemljama gladuje. Preporuka MMF-a je da se države sa slabijim ekonomijama fokusiraju na ulaganja u veštačku inteligenciju.

Fiskalni savet Srbije upozorava da najveći rizici za budžetske rashode u srednjem roku leže u oblastima gde država nema jasno definisane razvojne strategije, što može dovesti do značajno većih troškova od planiranih. Na tržištu tematskih obveznica, zelene obveznice i dalje dominiraju, dok razvoj ovog tržišta u Srbiji otvara šanse za povećanje investicija i ubrzanje prelaska na održivu ekonomiju. Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u finansijskom sektoru Srbije, BiH i Crne Gore, većina projekata je još u ranoj fazi, ali se beleži napredak u produktivnosti i efikasnosti finansijskih institucija.

Tržište agentske trgovine raste 66 odsto godišnje, vrednost može dostići 1,7 biliona dolara do 2030.

Kompanija Mastercard je u saradnji sa AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom uspešno realizovala prve stvarne agentske transakcije u Srbiji, koristeći AI agente uz tehnologiju Mastercard Agent Pay. Ove transakcije, sprovedene u realnom okruženju tokom juna 2026. godine, predstavljaju značajan korak u razvoju agentic commerce modela, omogućavajući korisnicima da bezbedno i sa potpunom kontrolom dozvole veštačkoj inteligenciji da kupuje u njihovo ime.

Transakcije su izvedene uz korišćenje tokena za AI agente, što omogućava zaštitu osetljivih podataka i snažnu proveru identiteta tokom celog procesa. Proces kupovine odvija se u tri jasno definisana koraka: korisnik daje nalog AI agentu, potvrđuje saglasnost, a plaćanje se završava biometrijskom verifikacijom, kao što su otisak prsta ili prepoznavanje lica. Plaćanje je omogućila platforma PayOS, koja funkcioniše kao digitalni novčanik AI agenta, povezujući agenta, podatke za plaćanje i trgovca.

Kao primer praktične upotrebe, korisnik može zatražiti od AI asistenta da pronađe određeni proizvod, poput dečjeg bicikla. AI agent upoređuje ponude, predlaže najpovoljniju opciju, a korisnik potvrđuje izbor i odobrava transakciju. Time je u svakom trenutku moguće pratiti i proveriti svaki korak procesa kupovine.

Prema izveštaju Mastercard Signals, tržište agentske trgovine beleži godišnji rast od 66 odsto i procenjuje se da može porasti sa 136 milijardi dolara u 2025. na 1,7 biliona dolara do 2030. godine. Skoro polovina ispitanih korisnika navodi da bi dozvolila AI agentu da kupuje u njihovo ime u okviru zadatog budžeta, dok je među roditeljima taj procenat veći od 60 odsto. Ključni zahtevi potrošača su poverenje, jasnoća pravila i transparentnost procesa, što tehnologija Mastercard Agent Pay obezbeđuje kroz detaljnu kontrolu i transparentnost svake transakcije.

Jelena Sretenović, direktorka Mastercard za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, istakla je: „Veštačka inteligencija ima potencijal da pojednostavi način na koji ljudi obavljaju svakodnevne zadatke, ali poverenje i bezbednost moraju biti na prvom mestu. Mastercard Agent Pay je osmišljen tako da transakcije koje pokreće AI budu transparentne, autentifikovane i uvek pod kontrolom korisnika. Saradnjom sa partnerima poput AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom zajedno postavljamo temelje za pouzdanu trgovinu vođenu veštačkom inteligencijom.”

Srbija se sa ovim inovativnim projektom pridružila zemljama koje agentsku trgovinu prevode iz koncepta u svakodnevnu praksu, u trenutku kada ovaj segment tržišta beleži ubrzan razvoj.

Američka kancelarija OFAC omogućila nastavak rada NIS-u do 1. jula, dok Džefri Saks ističe da sankcije nemaju osnovu u međunarodnom pravu

Naftna industrija Srbije (NIS), kompanija sa većinskim ruskim vlasništvom, dobila je produženje operativne licence od strane Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) do 1. jula, omogućivši nastavak prerade sirove nafte i redovne poslovne aktivnosti. Pored toga, mađarskoj kompaniji MOL produžena je licenca za pregovore o kupovini ruskog udela u NIS-u takođe do 1. jula, dok su prethodne licence važile do 16. juna.

Džefri Saks, ekonomista i profesor sa Kolumbija univerziteta, izjavio je da su američke sankcije protiv NIS-a nezakonite i jednostrane, naglašavajući da Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da određuju Srbiji sa kim će sarađivati. „Ja smatram da su američke sankcije naprosto nezakonite. Zakonite sankcije znače da su se u Savetu bezbednosti UN složili oko paketa sankcija. Ali rekao bih da jedna zemlja ne može ili ne bi trebalo da maltretira druge zemlje. SAD ne bi trebalo da budu u poziciji da kažu Srbiji da ne može da sarađuje sa Rusijom. To je suludo“, rekao je Saks.

Saks je istakao da SAD, koristeći ulogu dolara u međunarodnom finansijskom sistemu, vrše pritisak na druge države, uključujući blokadu banaka i otežavanje ekonomskih aktivnosti zemljama koje pokušavaju da zaobiđu sankcije. “SAD imaju izvesnu praktičnu moć nad drugim zemljama da sprovode ono što je inače nezakonito sa međunarodne tačke gledišta”, naveo je Saks.

Povodom navoda da američka administracija smatra kako bi izlazak ruskog kapitala iz vlasničke strukture NIS-a mogao biti rešenje, Saks je naglasio da nijedna država ne treba da diktira uslove sporazuma između drugih zemalja. “Ponoviću još jednom – ne verujem u jednostrane sankcije SAD. Kad god mogu, govorim svojoj zemlji da je kontraproduktivno za SAD da pokušavaju da naređuju ostatku sveta. To nisu američka posla. Amerika treba da se bavi svojim poslovima, a ne odnosima između Srbije i Rusije, i tačka”, poručio je.

Na pitanje da li Srbija ima izbora u aktuelnoj situaciji, Saks je odgovorio da ima i da bi trebalo da insistira na poštovanju međunarodnog prava kroz institucije Ujedinjenih nacija. “Važno je da preko Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ili Saveta bezbednosti i u praktičnom smislu kaže svakoj zemlji da se ponaša u skladu sa međunarodnim pravilima i da ne naređuje drugim zemljama. To je osnovni princip multipolarnog sveta. Zbog njega bismo bili bezbedniji, a sasvim sigurno i razvijeniji”, rekao je.

Saks je dodao da trgovina između država treba da bude obostrano korisna i ne sme se koristiti kao sredstvo političkog pritiska. “Kao ekonomista, znam da je trgovina između Srbije i Rusije, ili trgovina između Srbije i Kine, obostrano korisna aktivnost. Ali u mojoj zemlji, nažalost, trgovački portfelj su preuzeli vojni stratezi, a ne ekonomisti. Tako se odjednom trgovina posmatra kao oružje, kao neka vrsta pretnje, kao neka vrsta poluge, ne kao korisna razmena, već kao nešto što se nameće drugoj zemlji”, zaključio je Saks.