Prihodi Lukoila u Bugarskoj prelaze 8 milijardi evra godišnje, kompanija kontroliše 217 pumpi i najveću rafineriju na Balkanu
Ruska privatna naftna kompanija Lukoil zatražila je od Bugarske odštetu u iznosu od 3 milijarde evra nakon što je država preuzela prinudnu upravu nad njenim poslovanjem, saopštio je specijalni državni upravnik Rumen Spekov. Zahtev je podnet preko švajcarske podružnice Lukoila, Litasco, ali konačna odluka o iznosu još nije doneta. Lukoil navodi da je kompenzacija neophodna zbog intervencije bugarskih vlasti, koje su imenovale Spekova za stečajnog upravnika i privremeno oduzele imovinu kompanije, nakon što se Lukoil našao pod američkim sankcijama i bio primoran da proda deo svoje imovine.
Prema pisanju portala EUalive, Lukoil je ranije najavio mogućnost arbitraže pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID), zbog, kako ističe, nezakonite eksproprijacije imovine od strane bugarske države. Slična situacija je mogla zadesiti i Srbiju da je preduzela nacionalizaciju Naftne industrije Srbije bez saglasnosti većinskog vlasnika, ruske kompanije Gaspromnjeft.
U Bugarskoj, Lukoil upravlja najvećom rafinerijom nafte na Balkanu, Lukoil Neftochim Burgas, kapaciteta oko 190.000 barela dnevno (7–9,5 miliona tona godišnje), sa tržišnim udelom od 50–60% na tržištu benzina i dizela, a za pojedine derivate i do 80%. Kompanija kontroliše mrežu od 217 benzinskih pumpi i najveći je proizvođač avionskog goriva u regionu. Godišnji prihodi Lukoilove grupe u Bugarskoj premašuju 8 milijardi evra, dok bruto domaći proizvod zemlje iznosi približno 110 milijardi evra. U 2024. godini, prihodi rafinerije su iznosili oko 9,1 milijardu leva (preko 4,5–5 milijardi evra).
Rumen Spekov je izjavio da je zahtev isključivo finansijske prirode i naglasio da je cilj države da kompanije u Bugarskoj ostanu stabilne i usklade se sa međunarodnim sankcijama. Debata o ulozi države u naftnom sektoru dodatno se zaoštrila nakon njegovog predloga da Bugarska preuzme rafineriju Lukoil Neftokhim, dok je potpredsednik Vlade i ministar finansija Galab Donev istakao da je potrebno prethodno proceniti vrednost rafinerije i mogućnosti državnog upravljanja.
Nakon što su Sjedinjene Američke Države u novembru prošle godine uvele sankcije koje su pogodile poslovanje Lukoila, Bugarska je imenovala državnog upravnika, a Vašington je kasnije odobrio šestomesečno izuzeće za rad kompanije u Bugarskoj. Spekov je u intervjuu za bTV naglasio da je njegova uloga da obezbedi poštovanje sankcija i naveo da se rafinerija sada snabdeva sirovom naftom iz Libije, Irana, Kazahstana i Azerbejdžana, a ne iz Rusije.
Lukoilova rafinerija u Burgasu smatra se ključnim snabdevačem naftnim derivatima Bugarske i regiona, sa tržišnim udelom od 30–35% za goriva u nekim bivšim jugoslovenskim republikama, dok je značajan i za proizvodnju petrohemikalija i polimera u Grčkoj i okolnim zemljama. Rafinerija izvozi gorivo u Rumuniju, Srbiju, Severnu Makedoniju, Grčku i druge države, a prema zvaničnim podacima ima gotovo monopol na avio-gorivo u regionu.
