Više od 1.000 stručnjaka u anketi, Claude Code lider sa 70,8% upotrebe, dok 47,3% implementacije nose softverski inženjeri

Prema rezultatima ankete sprovedene među više od 1.000 ispitanika, 96,7% IT kompanija u Srbiji već koristi alate bazirane na veštačkoj inteligenciji (AI), dok skoro 90% pojedinaca ove alate primenjuje svakodnevno. Anketa pokazuje da je dominacija IT sektora izražena sa učešćem od gotovo 70%, a čak 60,4% učesnika ima više od deset godina iskustva. Najveći deo tereta implementacije AI tehnologija snose softverski inženjeri, koji čine 47,3% ispitanika, dok se njima pridružuju QA inženjeri, produkt menadžeri, dizajneri, kao i stručnjaci iz HR-a i marketinga.

Kada je reč o upotrebi konkretnih AI alata, Claude Code je najzastupljeniji sa 70,8%, dok ChatGPT koristi 64% ispitanika. Alati kao što su Gemini i GitHub Copilot takođe su među najkorišćenijima, što ukazuje na preferenciju specijalizovanih rešenja za automatizaciju kompleksnih zadataka.

Iako 88% ispitanika smatra da je AI postao trajan deo poslovne infrastrukture, 36,3% njih predviđa smanjenje broja radnih mesta u narednoj godini. Stručnjaci ističu da se promena na tržištu rada ne može pripisati isključivo razvoju veštačke inteligencije, već i tržišnim korekcijama nakon perioda povećanog zapošljavanja tokom pandemije.

Tokom aprila su pojedine domaće IT kompanije, poput Levi9, Bright Marbles i Frame, sprovele značajna smanjenja broja zaposlenih i zatvaranja kancelarija, što je otvorilo pitanje stabilnosti outsourcing modela u industriji. Automatizacija omogućena AI-jem dovodi do toga da se isti projekti mogu realizovati sa manjim timovima, što ne znači nestanak poslova, već njihovu transformaciju. Stručnjaci navode da će edukacija i prilagođavanje novim zahtevima biti ključni za naredni period, dok se očekuje promena strukture poslova i potrebnih veština u IT sektoru.

U eksperimentu sa 10 testova, softver za prepoznavanje lica uspešno je prepoznao identitet i posle AI transformacija

Kompanija Kaspersky sprovela je eksperiment tokom Kaspersky Horizons konferencije, analizirajući kako sistemi za prepoznavanje lica reaguju na slike modifikovane generativnom veštačkom inteligencijom. Korišćenjem otvorenokodnih biblioteka za računarski vid, stručnjaci Global Research and Analysis Team-a testirali su 10 nezavisnih slučajeva transformacija lica kroz scenarije starenja i podmlađivanja. Softver za prepoznavanje lica u svim slučajevima identifikovao je AI-modifikovane slike kao originalne identitete, iako su vizuelne promene bile značajne i ljudskim posmatračima lica su delovala potpuno različito.

Nalazi pokazuju da savremeni sistemi za biometrijsku autentifikaciju ne zavise od površinskih vizuelnih sličnosti, već od dubljih geometrijskih i strukturnih karakteristika lica. Čak i kod velikih sintetičkih transformacija, algoritmi su uspešno detektovali postojane biometrijske markere. Ovo istovremeno potvrđuje otpornost softvera na određene AI manipulacije, ali otvara i pitanje potencijalne zloupotrebe generativne veštačke inteligencije za krađu ili kreiranje sintetičkih identiteta.

“Iako ovaj eksperiment ne predstavlja opsežnu studiju, on je dokaz koncepta potencijalnog AI napada o kojem industrija treba da razmišlja; on ilustruje ključnu praktičnu implikaciju: AI-generisane transformacije lica mogu zadržati biometrijski identitet čak i kada ljudska percepcija te slike tumači kao potpuno različite osobe. Ovo stvara nove izazove za digitalno poverenje, verifikaciju identiteta i prevenciju prevara u eri brzo razvijajućih sintetičkih medija”, izjavio je Maher Yamout, vodeći istraživač bezbednosti u Kaspersky Global Research and Analysis Team-u.

Istraživači kompanije Kaspersky ističu da je, s obzirom na brz napredak sintetičkih medija i generativne veštačke inteligencije, neophodna veća pažnja developera sistema digitalnog identiteta, stručnjaka za sajber bezbednost i regulatornih tela kako bi biometrijske tehnologije ostale bezbedne i otporne na nove AI-vođene pretnje.

Uvođenje vikend smena planirano za jun, otvara se nekoliko stotina novih radnih mesta i jača izvoz na evropsko tržište

Kompanija Stelantis beleži značajan rast proizvodnje u svojoj fabrici u Kragujevcu i tokom 2026. godine planira da dostigne kapacitet od 150.000 proizvedenih vozila godišnje, što je rezultat pojačane tražnje za modelom fijat grande panda. Zbog povećanog obima posla, u junu se očekuje uvođenje vikend smena, što bi moglo da otvori nekoliko stotina novih radnih mesta, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović.

Prema njegovim rečima, ovaj nivo proizvodnje znači da bi fabrika u Kragujevcu proizvela gotovo 45 odsto od ukupne proizvodnje Stelantisa u Italiji, gde je kapacitet smanjen sa 750.000 na istorijski minimum od 380.000 vozila godišnje. Više od 90 odsto automobila proizvedenih u Kragujevcu namenjeno je evropskom tržištu, dok ostatak ide ka Africi i Aziji.

Veselinović je istakao da Srbija više nije samo zemlja jeftine radne snage, već menja svoju poziciju na globalnoj automobilskoj mapi. Pored Stelantisa, u Kragujevcu posluju i kineske kompanije koje proizvode auto-delove za brendove poput Mercedes i BMW. On je podsetio da je Srbija među retkim evropskim državama sa proizvodnjom električnih i hibridnih automobila, što značajno doprinosi rastu izvoza i konkurentnosti privrede.

Na tržištu automobila dolazi do velike globalne tranzicije, pri čemu su kineski proizvođači trenutno konkurentniji u pogledu tehnologije, resursa, baterija i cene. “Evropljanima ostaje ili da se pridruže kineskim partnerima ili da uđu u konkurenciju u kojoj sve teže mogu da uspeju”, rekao je Veselinović. Dodao je da su kompanije Ford i Nisan već uspostavile partnerstva sa kineskim firmama, dok Stelantis kroz saradnju sa partnerima u kineskom Vuhanu pokušava da smanji troškove i proširi tržište.

Veselinović je ukazao i na problem visokih troškova proizvodnje u Evropi i pad prodaje automobila, posebno električnih modela. Kupci i dalje preferiraju manje, pristupačne gradske automobile, gde kineske kompanije imaju prednost. Trenutno je šest Stelantisovih fabrika u Evropi zatvoreno, a kompanija traži kratkoročne strategije za stabilizaciju poslovanja.

Sporazum Stelantisa sa kineskim partnerima vredan je milijardu evra i predviđa da Vuhan postane globalni centar za proizvodnju i izvoz novih Pežo i Džip hibridnih i električnih modela. Paralelno, Stelantis širi saradnju sa kineskom kompanijom Lipmotor i razmatra kontakte sa proizvođačem automobila BYD.