Connect with us

Domaće

Londonski Hitrou zabeležio pad putnika od 1,5% dok Istanbul preuzima lidersku poziciju

Aerodrom Hitrou u julu opslužio 7,86 miliona putnika, Istanbul dostigao 8,15 miliona zahvaljujući rastu od 2,3 odsto

Objavljeno pre

3 sata

,

Londonski Hitrou zabeležio pad putnika od 1,5% dok Istanbul preuzima lidersku poziciju – pad putnika na Hitrou Foto Izvor: Pexels / AirTeo | Air Travel

Aerodrom Hitrou u julu opslužio 7,86 miliona putnika, Istanbul dostigao 8,15 miliona zahvaljujući rastu od 2,3 odsto

Londonski aerodrom Hitrou izgubio je titulu najprometnijeg evropskog aerodroma u julu 2026. godine. Broj putnika na Hitrou iznosio je 7,86 miliona, što je pad od 1,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, aerodrom u Istanbulu zabeležio je 8,15 miliona putnika i rast od 2,3 odsto, čime je preuzeo lidersku poziciju.

Promene u avio-saobraćaju i uticaj geopolitičkih faktora

Hitrou je posebno pogođen smanjenjem broja putnika na linijama ka Bliskom istoku. Putnički saobraćaj na tim relacijama opao je za 20,2 odsto u poređenju sa julom prošle godine. Kao rezultat, ukupni pad broja putnika dodatno je uticao na poziciju londonskog aerodroma. Ovakav razvoj događaja usledio je zbog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je smanjilo tražnju za letovima prema tom regionu.

Kapaciteti i investicioni planovi Hitroua

Predstavnici Hitroua tvrde da je pad broja putnika posledica ograničenih kapaciteta postojećih pista. Aerodrom trenutno raspolaže sa dve piste koje rade gotovo punim kapacitetom. Zbog toga, uprava Hitroua traži dozvolu za izgradnju treće piste. Proširenje bi povećalo godišnji kapacitet sa oko 85 miliona putnika, koliko je zabeleženo u 2025. godini, na čak 150 miliona. To bi omogućilo Hitrouu da ponovo konkuriše za lidersku poziciju među evropskim aerodromima.

Istanbulski aerodrom – brzi rast i nova čvorišta

Istanbulski aerodrom otvoren je krajem 2018. godine i projektovan kao moderno međunarodno čvorište. On je postepeno zamenio stari aerodrom Ataturk. Zanimljivo je da je Hitrou bio najprometniji aerodrom u Evropi od 1996. do 2019. godine, dok pandemijska ograničenja nisu prekinula njegovu dominaciju. Hitrou je nakratko povratio titulu 2023. godine, ali je sada po prvi put Istanbul preuzeo vodeću poziciju.

Širi značaj za evropsko tržište avio-saobraćaja

Tržište avio-saobraćaja u Evropi karakteriše jaka konkurencija između glavnih čvorišta. Pomeranje liderske pozicije sa Hitroua na Istanbul reflektuje promene u globalnim putničkim tokovima i geopolitičkim okolnostima. Takođe, investicije u infrastrukturu i prilagođavanje novim trendovima ostaju ključni faktori za održavanje konkurentnosti. Ove promene naglašavaju važnost pravovremenih ulaganja i strateškog planiranja za sve velike evropske aerodrome.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Objavljeno pre

28 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Mala i srednja preduzeća širom sveta suočila su se sa ozbiljnim izazovima u oblasti sajber-bezbednosti tokom protekle godine. Prema najnovijem istraživanju kompanije Kaspersky, čak 86% MSP pretrpelo je neki oblik sajber incidenta u poslednjih 12 meseci. Ključni podatak izveštaja ukazuje da je samo 14% preduzeća sa manje od 500 zaposlenih uspelo da izbegne napad, što dodatno potvrđuje rastuću učestalost i sofisticiranost pretnji na globalnom nivou.

Najčešći sajber incidenti i njihova struktura

Prema rezultatima globalnog istraživanja koje je sproveo Kaspersky centar za interna istraživanja, prosečno preduzeće doživelo je tri različite vrste bezbednosnih incidenata tokom godine. Na vrhu liste nalaze se fišing napadi, koji su činili 23% svih slučajeva, dok 18% incidenata otpada na iskorišćavanje ranjivosti povezanih sa veštačkom inteligencijom. Pored toga, 15% preduzeća prijavilo je iskorišćavanje softverskih ranjivosti, kompromitovanje poslovne elektronske pošte, kao i napade deepfake sadržajem i na lanac snabdevanja. Iako su napadi tipa nultog dana (zero-day) i napadi preko poverenja na poslednjim mestima, čak 8% organizacija je i njih iskusilo.

Tržišni kontekst i implikacije za MSP sektor

Iluzija da mala i srednja preduzeća mogu ostati neprimećena od strane sajber-kriminalaca brzo nestaje. Digitalizacija poslovanja ubrzava se globalno, a troškovi pokretanja sajber napada opadaju, što omogućava napadačima da koriste iste metode protiv MSP kao i protiv velikih korporacija. Kao rezultat, fišing, kompromitovanje poslovne elektronske pošte i napadi vezani za AI ranjivosti sada predstavljaju realan rizik za kompanije u fazi rasta. S druge strane, masovni napadi malverom i ransomver su nešto izraženiji kod kompanija sa više od 500 zaposlenih, ali i mala preduzeća nisu pošteđena.

Preporuke za jačanje sajber otpornosti

Na osnovu prikupljenih podataka, Kaspersky preporučuje MSP sektorima da ulažu u jačanje korporativne zaštite i kontinuiranu edukaciju zaposlenih. Posebno se ističe potreba za obezbeđenjem protiv fišing napada i zaštitom od ranjivosti povezanih sa naprednim tehnologijama, kao što je veštačka inteligencija. Uporedo sa tim, preporučuje se i redovan monitoring softverskih sistema i ažuriranje bezbednosnih politika kako bi MSP mogao efikasno da odgovori na nove tipove pretnji. Ove preporuke su ključne jer, prema istraživanju, digitalna transformacija povećava izloženost malih i srednjih preduzeća novim vrstama sajber napada. Važno je napomenuti da sve preporuke dolaze direktno iz izveštaja i ne uključuju dodatne prognoze ili ekstrapolacije.

Pročitaj još

Domaće

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Objavljeno pre

33 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Fokskon zabeležio rast dobiti od 35 odsto zahvaljujući potražnji za AI serverima

Najveći svetski proizvođač elektronike ostvario je neto dobit od 1,86 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026, uz snažan rast prihoda iz klaud sektora

Fokskon, najveći svetski proizvođač elektronike po ugovoru, prijavio je u drugom kvartalu 2026. godine neto dobit od 59,97 milijardi tajvanskih dolara (1,86 milijardi dolara). Dobit je porasla za 35 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema zvaničnom izveštaju kompanije. Ovaj rezultat je nešto iznad očekivanih 58,8 milijardi tajvanskih dolara, što oslikava snažnu tražnju za AI serverima.

AI serveri podigli prihode Fokskona

Prihodi iz segmenta klaud infrastrukture i mrežne opreme činili su 51 odsto ukupnih prihoda Fokskona u drugom kvartalu 2026. godine. S druge strane, prihodi od potrošačke elektronike iznosili su 29 odsto, što ukazuje na promenu fokusa u poslovanju. Kao rezultat, rast dobiti od 35 odsto pre svega je podstaknut globalnim investicijama u veštačku inteligenciju i rastućom potrebom za naprednom server infrastrukturom. Kompanija je zadržala raniju prognozu snažnog rasta prihoda u 2026. godini, ali nije objavila precizne brojčane projekcije.

Investicije i strateške promene u proizvodnji

Uporedo sa tim, Fokskon planira da poveća kapitalna ulaganja za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova odluka ilustruje strateški pravac ka diversifikaciji i proširenju kapaciteta, posebno u domenu AI servera. Kompanija širi proizvodnju AI servera u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući nove fabrike u Teksasu i Meksiku. Deo proizvodnje Apple iPhone uređaja, namenjenih američkom tržištu, premešta se u Indiju. Ove promene, s druge strane, naglašavaju globalnu konkurenciju i fleksibilnost u lancima snabdevanja.

Perspektiva sektora i značaj rezultata

Fokus na AI servere omogućava Fokskonu da održi lidersku poziciju u industriji ugovorne proizvodnje elektronike. S obzirom na rastuću ulogu veštačke inteligencije u poslovnim i tehnološkim sektorima, očekuje se da će investicije u klaud infrastrukturu nastaviti da podstiču finansijske rezultate kompanije. Pored toga, povećanje kapitalnih ulaganja može doprineti dugoročnom rastu i inovacijama u sektoru. Kompanija, međutim, nije objavila precizne projekcije za celu godinu, već ostaje pri oceni da je izgled za 2026. snažan.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Srbiji usporila na 1,9 odsto, pad cena u julu beleži tržište

Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU

Objavljeno pre

38 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Inflacija u Srbiji usporila na 1,9 odsto, pad cena u julu beleži tržište

Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU

Inflacija u Srbiji dodatno je usporila u julu 2026. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Potrošačke cene u julu bile su 0,2 odsto niže nego u junu, dok je međugodišnja inflacija iznosila 1,9 odsto. Ovo smanjenje ukazuje da su inflatorni pritisci u Srbiji trenutno u opadanju, što je značajan signal za domaće tržište.

Potrošačke cene i kretanja po sektorima

U odnosu na decembar prošle godine, cene su u proseku porasle za 2,5 odsto. Najveći doprinos padu cena u julu dala je grupa Hrana i bezalkoholna pića, gde su cene pale za dva odsto u odnosu na prethodni mesec. Cene odeće i obuće smanjene su za 0,7 odsto, dok je obrazovanje pojeftinilo za 0,6 odsto. S druge strane, proizvodi i usluge iz grupe Rekreacija, sport i kultura poskupeli su za 6,2 odsto. Alkoholna pića i duvan bili su skuplji za 1,3 odsto, a cene u grupi zdravlja porasle su za 0,8 odsto. Transport je zabeležio rast od 0,5 odsto, a cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i održavanja stana, kao i restorana i hotela, porasle su po 0,3 odsto. Dodatno, rast od po 0,2 odsto zabeležen je u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i u sektorima lične nege, socijalne zaštite i informisanja.

Poređenje sa regionom i Evropskom unijom

Uporedo sa tim, inflacija u Crnoj Gori ubrzala je na 3,8 odsto u julu, prema podacima crnogorske Uprave za statistiku Monstat. Potrošačke cene u Crnoj Gori porasle su za 0,8 odsto u julu, dok su u Srbiji beležile pad. Najveći rast zabeležen je u kategoriji transporta (10,6 odsto), alkoholnih pića i duvana (10,4 odsto) i usluga u restoranima i hotelima (5,4 odsto). Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 2,2 odsto, a odeća i obuća za 2,3 odsto. Takođe, harmonizovani indeks potrošačkih cena pokazuje ubrzanje inflacije u Crnoj Gori na 3,9 odsto. U Italiji je godišnja inflacija u julu iznosila 2,9 odsto, ali trend pokazuje postepeno usporavanje, sa 3,2 odsto u maju i tri odsto u junu. Posebno je usporio rast cena neregulisane energije, sa 13,3 na 11,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane i usluga takođe usporile rast. U Nemačkoj je inflacija ubrzala na 2,8 odsto u julu, dok su cene energije porasle za 8,3 odsto na godišnjem nivou. Transport i energenti predstavljaju ključne faktore rasta cena u toj zemlji. Cena hrane u Nemačkoj porasla je za 0,4 odsto, dok su pojedine kategorije, poput maslaca, zabeležile pad od preko 30 odsto.

Širi ekonomski značaj i implikacije za Srbiju

Sa padom potrošačkih cena i inflacijom ispod dva odsto, Srbija ulazi u fazu stabilizacije makroekonomskih pokazatelja. Kao rezultat, domaći potrošači i privreda mogu da računaju na veću predvidivost u troškovima. Međutim, promene u cenama energenata i hrane u Evropskoj uniji i regionu ukazuju na potrebu kontinuiranog praćenja tržišnih faktora. Visoke temperature i suša, koje pogađaju poljoprivredu u Nemačkoj, mogu imati posledice i za cene na širem tržištu. U Srbiji, održavanje inflacije na niskom nivou može doprineti jačanju poverenja investitora i stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.

Pročitaj još

U Trendu