Vlada Srbije menja pravila za stambene objekte i uvodi precizniji obračun naknada za vlasnike većih kuća

Vlada Srbije je usvojila predlog zakona kojim se uvodi novi model za naplatu naknada za upis prava na nepokretnostima. Promena obuhvata porodične stambene objekte veće od 400 kvadratnih metara. Naknada za upis nekretnina sada će se, prema predlogu, plaćati isključivo na površinu iznad 400 kvadrata, što predstavlja značajno olakšanje za mnoge vlasnike.

Detalji novih pravila za upis nekretnina

Prema usvojenim izmenama, vlasnici stambenih objekata do 400 kvadrata nastavljaju da plaćaju naknadu po postojećem modelu. Za objekte čija je površina veća od tog praga, naknada u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta obračunava se samo na svaki kvadratni metar iznad 400 m². Takođe, cilj ovih izmena je da se vlasnici velikih porodičnih kuća u seoskim sredinama ne izjednačavaju sa vlasnicima komercijalnih objekata. Ovakve nekretnine često služe kao višegeneracijski domovi i nisu namenjene tržištu ili privrednim delatnostima.

Precizniji postupak upisa i posebna oslobađanja

Predlog zakona dodatno precizira evidenciju posebnih delova objekata. Specifikaciju posebnih delova mogu izrađivati inženjeri arhitektonske i građevinske struke, dok elaborat geodetskih radova i skicu mogu izrađivati i geodeti. Ministar će definisati sadržaj i izgled specifikacija i izveštaja o zatečenom stanju. Kada investitor nije poznat ili nije dostupan, prijavu za upis može podneti lice sa pravnim interesom ili upravnik stambene zajednice. Ako investitor ne plati naknadu, Agencija može izdati potvrdu o upisu prava svojine sa zabeležbom, dok vlasnici stanova mogu dobiti potvrdu za svoj stan bez plaćanja naknade. U slučaju da vlasnici stanova sami izmire naknadu, zabeležba se briše.

Upis nekretnina za pomoćne i javne objekte

Za magacine, skladišta, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone površine do 500 m², naknada se ne plaća. Ako površina prelazi 500 m², za svaki dodatni kvadratni metar naplaćuje se 10 evra. Naknada se ne plaća ni za objekte javne namene u državnoj svojini niti za objekte u korist Republike Srbije. Predviđena su oslobađanja za vlasnike objekata ili stanova koji ih koriste za stanovanje, a koji su osobe sa invaliditetom, borci, porodice sa troje i više dece, samohrani roditelji ili korisnici socijalne pomoći.

Primena novih pravila za upis nekretnina

Novim zakonskim rešenjem predviđeno je da svi postupci započeti pre stupanja na snagu izmena budu okončani po novim pravilima. Objekti upisani prema starom zakonu iz 2013. godine, a za koje nije podneta prijava po novom zakonu, biće izjednačeni u pravima i obavezama kao objekti evidentirani po aktuelnom zakonu. Za njih se ne plaća naknada za doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, a zabrana raspolaganja zbog neplaćenog doprinosa biće izbrisana. Zakon će stupiti na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Izmene predstavljaju odgovor na praktične probleme uočenih tokom gotovo godinu dana primene dosadašnjeg zakona.

Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja pokreće anketu među prevoznicima zbog posledica EES sistema na rad profesionalnih vozača

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije je pokrenulo anketu među profesionalnim vozačima zbog ograničenja boravka u Šengenu. Ova inicijativa ima za cilj prikupljanje preciznih podataka sa terena, što je od ključnog značaja za transportni sektor. Anketa će se sprovoditi tokom naredne tri nedelje, a učešće velikog broja vozača smatra se presudnim za dalji tok pregovora sa institucijama Evropske unije.

Ograničenja boravka vozača i uticaj EES sistema

Ograničenje boravka profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni postalo je ozbiljan izazov za domaće prevoznike. Ministarstvo je putem eSanduča poslalo obaveštenje prevoznicima koji su podneli zahtev za godišnji plan raspodele za 2026. godinu. Takođe, link ka anketi sadrži pitanja koja će osvetliti stvarne posledice primene EES sistema (Evropski sistem ulaska/izlaska) na međunarodni transport. EES sistem automatski registruje svaki prelazak granice i broj dana provedenih u Šengenu. Kao rezultat, vozačima je otežano da planiraju rute i vreme boravka, što može uticati na ukupnu efikasnost transportnih kompanija.

Zaštita podataka i značaj tačnih informacija

Anketa traži podatke o ličnosti profesionalnih vozača, zbog čega se naglašava visok nivo zaštite prilikom obrade informacija. Iz udruženja „Međunarodni transport“ ističu da je važno da anketu popuni što više vozača kako bi se dobila realna slika situacije na terenu. Precizni podaci potrebni su srpskom pregovaračkom timu za nastup pred Evropskom komisijom i državama članicama EU. Na taj način, Srbija može argumentovano izneti stavove o uticaju EES sistema na svoje prevoznike. S druge strane, bez ovih informacija, teško je doneti odluke koje bi zaštitile interese domaćih transportnih firmi.

Implikacije za transportni sektor i dalji koraci

Efikasno rešavanje problema ograničenja boravka vozača u Šengenu ima direktan uticaj na rad i konkurentnost srpskog transportnog sektora. Pored toga, prikupljeni podaci biće osnov za nastavak razgovora sa evropskim institucijama. Udruženje „Međunarodni transport“ apeluje na sve prevoznike da aktivno učestvuju u anketi kako bi nadležne institucije imale što tačniji uvid u posledice koje donosi primena EES sistema. Konačno, očekuje se da će rezultati ankete doprineti formiranju zvaničnog stava Srbije i omogućiti bolje pozicioniranje domaćih prevoznika u budućim pregovorima sa Evropskom unijom.

Austrijske kompanije pojačavaju prisustvo na srpskom tržištu, fokus na tehnologiju, energetiku i održivi razvoj

Srbija i Austrija nastavljaju da unapređuju ekonomske odnose kroz intenziviranje privredne saradnje i razvoj novih poslovnih mogućnosti. Na sastanku zamenika predsednika Privredne komore Srbije Mihaila Vesovića sa novim direktorom Trgovinskog predstavništva Austrije u Srbiji, Andreasom Hajdentalerom, naglašeno je da austrijske kompanije imaju značajno prisustvo u Srbiji. Dodatni prostor za saradnju identifikovan je u oblastima tehnologije, energetike i održivog razvoja, saopštila je Privredna komora Srbije.

U saopštenju se ističe da kalendar bilateralnih aktivnosti tokom jeseni otvara nove prilike za privrednu saradnju Srbije i Austrije. Posebno je izdvojena najavljena poseta saveznog ministra privrede, energetike i turizma Austrije Volfganga Hatmansdorfera i predsednice Privredne komore Austrije Marte Šulc, planirana za kraj septembra. Ova poseta biće prilika za dalje jačanje institucionalnog dijaloga i definisanje konkretnih oblasti za intenzivniju saradnju kompanija dve zemlje.

Privredna saradnja Srbije i Austrije u fokusu jeseni

Uporedo sa tim, planira se i uzvratna poseta srpske privredne delegacije Beču u drugoj polovini oktobra. Tokom te posete biće organizovana konferencija „Serbian Day“, na kojoj će austrijskoj poslovnoj zajednici biti predstavljeni potencijali srpske privrede i mogućnosti za nova partnerstva. Na sastanku je posebno naglašena važnost specijalizovane izložbe Ekspo 2027 za pozicioniranje Srbije kao investicione i poslovne destinacije. Austrija je među zemljama koje su najdalje odmakle u pripremama za učešće na izložbi i već je predstavila idejni koncept svog nacionalnog paviljona.

Osim toga, dugogodišnja i razvijena saradnja između Privredne komore Srbije i Privredne komore Austrije ocenjena je kao ključna za povezivanje poslovnih zajednica. Na sastanku su, osim Mihaila Vesovića i Andreasa Hajdentalera, učestvovali i dosadašnji direktor Trgovinskog predstavništva Austrije u Srbiji Jirgen Šreder, kao i savetnice predsednika PKS Nada Knežević i Ivana Adamović.

Nove prilike za austrijske investitore u Srbiji

Sagovornici su se složili da događaji poput Ekspo 2027 mogu dodatno podstaći austrijske investitore da razmotre ulaganja u Srbiju, posebno u sektore sa visokim potencijalom rasta. Osim toga, bilateralne inicijative i razmena privrednih delegacija omogućavaju kompanijama iz obe zemlje da identifikuju zajedničke interese i razviju nove projekte.

Kalendar aktivnosti tokom jeseni, uključujući najavljene posete i tematske konferencije, osmišljen je da olakša direktan kontakt između srpskih i austrijskih kompanija. Kao rezultat, očekuje se da će ove mere doprineti povećanju trgovinske razmene i investicija, uz fokus na sektore tehnologije, energetike i održivog razvoja.

Na kraju, dugoročna saradnja između Privredne komore Srbije i austrijskih partnera ostaje snažna osnova za pokretanje novih bilateralnih inicijativa i dalji razvoj privredne saradnje Srbije i Austrije.