Minimalna zarada u Srbiji pokriva tek 42 odsto plate za život, a najavljeno povećanje i dalje ne dostiže granicu dostojanstvenog života

Centar za politike emancipacije (CPE) objavio je da plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara. Ova cifra, prema CPE, predstavlja iznos potreban za pokrivanje osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica. Izračun je sproveden na osnovu inflatornih kretanja tokom 2025. godine i definicije minimalne zarade iz Zakona o radu i standarda Međunarodne organizacije rada.

Jaz između minimalne zarade i plate za život

Aktuelna minimalna zarada u Srbiji iznosi 65.000 dinara. To je dovoljno za pokrivanje svega 42 odsto iznosa koji predstavlja plata za život, saopštio je CPE. S druge strane, Vlada Republike Srbije najavljuje da bi od januara 2027. godine minimalna zarada mogla dostići 70.000 dinara. Međutim, ni to povećanje ne bi obezbedilo dostojanstven život za tročlano domaćinstvo, jer je prag rizika od siromaštva za 2025. godinu iznosio 82.213 dinara. Stoga, minimalna zarada ostaje ispod nivoa neophodnog za život bez siromaštva. Prema saopštenju CPE, minimalna primanja i dalje održavaju radnike i njihove porodice u stanju siromaštva, iako se jaz između minimalca i plate za život postepeno smanjuje.

Potreba za razvojem politike plate za život

CPE naglašava da je potrebno sistemsko određivanje plate za život i razvojne politike koje će omogućiti dostojanstvenu zaradu svim građanima. „Svako povećanje minimalnih zarada treba gledati kao pozitivnu tendenciju, ali treba imati u vidu da su te zarade i dalje daleko od iznosa koji je potreban za dostojanstven život“, ističe se u saopštenju CPE. Takođe, podsećaju da zakonski okvir predviđa da minimalna primanja treba da garantuju život dostojan čoveka, ali praksa pokazuje drugačije.

Međunarodni kontekst i inicijative sindikata

Obračun plate za život rađen je prema metodologiji međunarodne mreže Clean Clothes Campaign. Ova mreža okuplja organizacije i sindikate širom sveta i bori se za bolje uslove rada, posebno u tekstilnoj industriji. Deklaraciju o plati za život, prema navodima iz saopštenja, potpisale su četiri sindikalne centrale, više od dvadeset organizacija i 3.000 ljudi. Dokument je javno dostupan na sajtu platazazivot.rs. Na ovaj način, CPE i partnerske organizacije nastavljaju da insistiraju na sistemskim promenama koje bi omogućile prelazak sa preživljavanja na dostojanstven život za sve radnike u Srbiji.

Evropska unija uvodi obavezno označavanje AI-generisanih vesti od avgusta, dok Srbija i dalje nema zakonski ekvivalent

AI regulacija u medijima postaje ključna tema nakon što je od 2. avgusta 2026. godine u Evropskoj uniji počela primena člana 50 Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Ova odredba donosi nova pravila o transparentnosti za tekstove i druge medijske sadržaje nastale upotrebom AI, posebno kada informišu javnost o pitanjima od javnog interesa.

Član 50 AI Act-a ne traži da mediji prijave svaku upotrebu AI alata. Međutim, kada je tekst generisan ili izmenjen uz pomoć AI sa ciljem informisanja javnosti, on mora biti jasno označen. Ipak, izuzetak postoji: ako je sadržaj prošao ljudsku ili uredničku kontrolu i kada fizičko ili pravno lice preuzima uredničku odgovornost, obaveza označavanja ne važi. Zbog toga, presudnu ulogu ima da li je u procesu kreiranja sadržaja ključnu reč imala AI ili čovek.

Obavezno označavanje AI sadržaja u medijima

Upotreba veštačke inteligencije u redakcijama može podrazumevati transkripciju, gramatiku, prevod, sažimanje dokumenata ili generisanje naslova, ali i potpuno automatizovano kreiranje vesti. Prema članu 50, označavanje je obavezno samo za AI-generisane ili manipulisane tekstove koji služe za informisanje javnosti. Takođe, tehnička pravila nalažu da pružaoci AI sistema moraju omogućiti da sintetički sadržaj bude označen u mašinski čitljivom formatu i prepoznat kao takav.

Posebna pažnja posvećuje se deepfake sadržajima: svaki AI generisan ili manipulisani audio, video ili slika koji predstavlja deepfake mora biti jasno označen. Izuzeci za sadržaje sa ljudskom proverom ne važe automatski za deepfake materijale. Na taj način, član 50 AI Act-a pokušava da zaštiti javni interes i poverenje u medije.

Različiti pristupi regulaciji AI sadržaja globalno

Dok Evropska unija uvodi jedinstven regulatorni okvir, druge države primenjuju različita rešenja. Kina je od septembra 2025. godine uvela pravila koja zahtevaju vidljivo označavanje AI-generisanih tekstova, slika, audio i video materijala. U Južnoj Koreji transparentnost je zakonska obaveza i zavisi od tipa i upotrebe sadržaja.

U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji federalna obaveza označavanja AI sadržaja u medijima, već pojedine savezne države regulišu deepfake materijale i političko oglašavanje. Do avgusta 2026. godine, 29 saveznih država donelo je propise o deepfake sadržajima u izbornom kontekstu. Velika Britanija još uvek razmatra budući sistem označavanja, dok je Kanada u julu 2026. otvorila javne konsultacije. Australija se uglavnom oslanja na smernice i preporuke.

Srbija nema zakonski ekvivalent članu 50 AI Act-a. Međutim, Kodeks novinara i novinarki Srbije propisuje transparentnu upotrebu veštačke inteligencije i jasno označavanje sadržaja gde je AI imala značajnu ulogu, uz punu uredničku kontrolu.

Jurisdikcija i izazovi transnacionalnog medijskog prostora

Dodatno, član 50 AI Act-a otvara pitanje čiju regulativu moraju poštovati mediji čiji sadržaj prelazi granice. Portali registrovani u jednoj zemlji mogu imati čitatelje u drugoj, što komplikuje primenu pravila. Na taj način, postavlja se pitanje da li se primenjuje regulacija države registracije, zemlje proizvodnje, tržišta na koje je sadržaj namenjen ili države iz koje čitalac pristupa.

Za tradicionalne medije, teritorijalna pripadnost bila je jednostavna, ali digitalni mediji zahtevaju novi pristup i saradnju regulatora. Zbog toga, očekuje se da će implementacija člana 50 AI Act-a doneti dodatne izazove, ali i doprinijeti većoj transparentnosti i poverenju u medijski prostor.

Tržišta čekaju američke podatke o inflaciji, cena nafte brent porasla 0,61 odsto na 89,44 dolara po barelu

Evropske berze danas beleže neujednačena kretanja, dok je cena nafte brent porasla iznad 89 dolara po barelu. Investitori očekuju podatke o inflaciji u Sjedinjenim Američkim Državama, koji će biti objavljeni u 14.30 časova. Ovi pokazatelji mogu uticati na odluku Federalnih rezervi SAD o kamatnim stopama u septembru.

Cena nafte brent u 10.00 časova je porasla za 0,61 odsto na 89,440 dolara po barelu. U isto vreme, američka nafta WTI dostigla je 83,840 dolara, što je rast od 0,78 odsto. Ovakva kretanja na tržištu energenata ukazuju na povećanu neizvesnost uoči novih makroekonomskih podataka iz SAD.

Kretanje evropskih indeksa i ključni sektori

Nemački indeks DAX zabeležio je rast od 0,16 odsto, dok je francuski CAC 40 pao za 0,21 odsto. Britanski FTSE 100 oslabio je za 0,03 odsto, a moskovski MOEX za 0,21 odsto. Ovakva divergencija indeksa pokazuje različite percepcije rizika i očekivanja investitora po sektorima i zemljama.

Rast su predvodile tehnološke kompanije: akcije ASML porasle su dva odsto, nemački Infineon beleži rast od 1,6 odsto, Simens enerdži 3,5 odsto, a Rajnmetal 1,3 odsto. S druge strane, sektor luksuzne robe beleži pad, pa su LVMH i Kering (vlasnik brenda Gucci) izgubili 1,8, odnosno 2,9 odsto vrednosti.

Promene cena sirovina i valutni kurs

Fjučersi gasa za septembar na amsterdamskoj berzi TTF otvorili su dan na 60,060 evra za megavat-sat. Vrednost evra na Foreks tržištu u odnosu na dolar iznosi 1,15731. Cena zlata porasla je na 4.404,39 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica zabeležila cenu od 6,4833 dolara za bušel (27,216 kg).

Ovi podaci ukazuju na povećanu volatilnost na tržištu sirovina pred objavu američkih inflatornih podataka. Pored toga, promene na valutnim tržištima sugerišu oprez investitora prema rizicima inflacije i mogućim monetarnim merama Federalnih rezervi.

Američki indeksi i globalni kontekst

Na zatvaranju berzi u utorak, američki indeks Dow Jones pao je za 0,34 odsto na 53.791,85 poena. S&P 500 smanjen je za 0,32 odsto na 7.728,20 poena, dok je Nasdaq oslabio 0,6 odsto na 26.445,45 poena. Ovakva kretanja reflektuju globalnu neizvesnost pred objavu ključnih ekonomskih pokazatelja.

Evropske berze neujednačene pokazuju da tržišta pažljivo prate makroekonomske signale, pre svega iz SAD, kako bi procenili budući pravac kamatnih stopa i kretanja cena sirovina. Investitori su posebno fokusirani na sektor tehnologije u Evropi, dok luksuzna roba trpi pritiske usled promena potrošačkog sentimenta.

Kretanja cena energenata i sirovina, zajedno sa promenama na valutnim i akcijskim tržištima, jasno ilustruju pojačanu volatilnost i oprez investitora na globalnom nivou. Podaci o inflaciji iz Sjedinjenih Američkih Država biće ključni za određivanje daljeg pravca evropskih berzi i tržišta sirovina.