Za nove proizvodne kapacitete predviđeno 6,5 milijardi evra, dok su gasne interkonekcije i infrastruktura prioritet do 2028.

Srbija će u periodu od 2028. do 2035. godine investirati oko 14,4 milijarde evra u energetski sektor, saopšteno je na konferenciji o energetskoj otpornosti kompanija. Najveći deo sredstava, oko 6,5 milijardi evra, biće usmeren na izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. U prenosni i distributivni sistem planirano je ulaganje od 2,4 milijarde evra, dok je za gasne interkonekcije, unutrašnje magistralne i regionalne gasovode i naftovode predviđeno 1,2 milijarde evra.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić istakao je da su prioriteti u naredne dve godine početak izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, gasne elektrane kod Niša, kao i gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Takođe, završetak proširenja skladišta u Banatskom Dvoru i Transbalkanskog koridora su među ključnim investicionim projektima. Poseban akcenat stavljen je na pokretanje programa nuklearne energije, što se vidi kao pravac dugoročne energetske sigurnosti zemlje.

Na konferenciji Američke privredne komore u Srbiji, predstavnik Saveza energetičara Željko Marković naglasio je da tržište energenata sve češće karakteriše povećana neizvesnost, a promenljivost cena, regulativa i geopolitički faktori predstavljaju glavne poslovne rizike. “U takvom okruženju, kompanije koje ostanu pasivni kupci energije biće sve izloženije rastu troškova i tržišnim rizicima. Rešenje se sve više nalazi u aktivnom upravljanju energijom – kroz sopstvenu proizvodnju iz obnovljivih izvora, skladištenje energije, povećanje energetske efikasnosti, elektrifikaciju i optimizaciju potrošnje”, izjavio je Marković.

On je zaključio da će kompanije koje se uključe u energetsku tranziciju i dekarbonizaciju, te energijom budu upravljale kao aktivni kupci, biti otpornije i spremnije da prevaziđu energetske rizike i postanu lideri u procesu energetske tranzicije.

U javnim anketama 2023. godine prikupljeno je više od 365.000 mišljenja, a konačan dizajn biće poznat do kraja 2026. godine

Evropska centralna banka (ECB) započela je proces izbora novih motiva za buduće evro novčanice, uzimajući u obzir rezultate javnih anketa iz leta 2023. godine, u kojima je učestvovalo više od 365.000 građana iz Evrozone. Odluka o novom izgledu banknota očekuje se do kraja 2026. godine, nakon višefaznog procesa koji uključuje predloge umetnika, procenu žirija i dodatnu javnu konsultaciju.

Upravno veće ECB odabralo je dve tematske grupe: ‘Evropska kultura’ i ‘Reke i ptice’. Prva tema stavlja naglasak na zajedničke kulturne prostore i značajne ličnosti, dok druga ističe raznolikost prirode i ekosistema Evrope. Za temu ‘Evropska kultura’ predloženi su likovi Marije Kalas, Ludviga van Betovena, Marije Šklodovske-Kiri, Miguela de Servantesa, Leonarda da Vinčija i Berte fon Satner, dok ‘Reke i ptice’ prikazuju različite rečne tokove i vrste ptica, uz prikaz evropskih institucija.

Proces izbora motiva odvijao se uz podršku dve multidisciplinarne savetodavne grupe, čije su preporuke proistekle iz javnih anketa i fokus grupa održanih između decembra 2021. i marta 2022. godine. Umetnici su imali rok do kraja aprila 2026. da dostave svoje predloge, a žiri sastavljen od nezavisnih stručnjaka izabraće do deset dizajnerskih rešenja – po pet za svaku temu. Nakon toga, biće sprovedena dodatna anketa među građanima, čije će mišljenje biti uzeto u obzir pre konačne odluke Upravnog saveta ECB.

Konkurs za dizajn završava se u junu 2026. godine, dok se objavljivanje finalnog dizajna planira do kraja iste godine. Kada predlog bude usvojen, ECB će odrediti datum početka proizvodnje i izdavanja novih novčanica. Još uvek nije poznato kada će nove novčanice biti puštene u opticaj, pa se očekuje da će proći još nekoliko godina pre nego što se nađu u upotrebi.

Indeks cena hrane FAO dostigao 130,7 poena, žitarice i pirinač takođe u porastu, dok mlečni proizvodi i šećer beleže pad

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da su svetske cene hrane porasle treći mesec zaredom u aprilu, pod uticajem viših cena biljnog ulja i rasta cena žitarica i pirinča usled povećanih troškova energije. Prema izveštaju FAO, referentni indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda u aprilu je iznosio 130,7 poena, što predstavlja rast od 1,6 odsto u odnosu na revidirani nivo iz marta i dva procenta više nego u istom periodu prošle godine.

Indeks cena biljnog ulja FAO porastao je za 5,9 odsto u odnosu na mart, dostigavši najviši nivo od jula 2022. godine, na šta su uticale više cene palminog, sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice. FAO navodi da je ovaj rast podržan većim cenama nafte i povećanom potražnjom za biogorivom.

Indeks cena žitarica FAO zabeležio je povećanje od 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, posebno zbog viših cena pšenice i kukuruza. Istovremeno, indeks cena svih vrsta pirinča porastao je za 1,9 odsto, a kao ključni razlog navode se viši troškovi sirove nafte i derivata, koji su uticali na proizvodnju i marketing u zemljama izvoznicama pirinča.

Glavni ekonomista FAO-a, Maksimo Torero, izjavio je: „Globalni poljoprivredno-prehrambeni sistemi nastavljaju da pokazuju otpornost uprkos poremećajima povezanim sa krizom u Ormuskom moreuzu, dok su se biljna ulja suočila sa snažnijim rastom cena uglavnom zbog viših cena nafte i veće potražnje za biogorivom.”

Indeks cena mesa FAO porastao je za 1,2 odsto u odnosu na mart i 6,4 procenta u poređenju sa prethodnom godinom, pogotovo zbog viših cena goveđeg mesa. Nasuprot tome, indeks cena mlečnih proizvoda smanjen je za 1,1 odsto, dok je indeks cena šećera pao za 4,7 odsto pod pritiskom očekivanja o obilnim globalnim zalihama.

FAO je takođe povećao svoju prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2025. godinu na 3,04 milijarde tona, što je povećanje od šest miliona tona u odnosu na prethodnu godinu. Prognoza proizvodnje pšenice za 2026. godinu revidirana je nešto niže, na 817 miliona tona.