Connect with us

Domaće

Legalizacija objekata u Srbiji: pomoćne građevine i privremeni objekti izuzeti iz postupka

Objekti sa urednom dokumentacijom, pomoćne građevine i manji ekonomski objekti ne podležu obavezi legalizacije prema važećem zakonu

Objavljeno pre

3 sata

,

Objekti sa urednom dokumentacijom, pomoćne građevine i manji ekonomski objekti ne podležu obavezi legalizacije prema važećem zakonu

Većina vlasnika nekretnina u Srbiji često se pita da li je potrebno legalizovati svaki objekat u dvorištu ili stambenoj zgradi, ali domaće zakonodavstvo jasno definiše koje kategorije objekata nisu obuhvaćene obavezom ozakonjenja. Objekti koji poseduju kompletnu dokumentaciju od dana polaganja temelja – pravosnažnu građevinsku dozvolu, tehničku kontrolu i upotrebnu dozvolu – smatraju se potpuno legalnim i ne ulaze u postupak legalizacije. Vlasnici ovih objekata nisu u obavezi da plaćaju taksu za legalizaciju niti čekaju rešenje nadležnih organa.

Stručnjaci napominju da je validnost dozvola ključna – građevinska dozvola nije dovoljna ukoliko objekat nije izgrađen u skladu sa projektom ili nema upotrebnu dozvolu. U slučaju neslaganja sa dokumentacijom, objekat može imati nepotpun status, a svaka naknadna izmena, poput prepravke fasade ili dogradnje sprata bez novog odobrenja, može dovesti do potrebe za dodatnom dokumentacijom.

Zakon prepoznaje i pomoćne objekte za koje nije potrebna građevinska dozvola, te samim tim nisu predmet ozakonjenja. U ovu grupu spadaju manji objekti poput drvenih šupa za baštenski alat, pergola ili nadstrešnica za automobil, ali samo ako se ne prelaze propisane dimenzije. Dimenzije i način gradnje su ograničeni, a svaka promena koja objekat približava stambenoj nameni ili većoj površini zahteva proveru kod nadležnih organa. U praksi se dešava da pomoćni prostor, dodavanjem vrata, prozora ili grejanja, preraste u objekat koji mora imati kompletnu dokumentaciju.

Privremeni objekti, kao što su kiosci, montažne tezge, sezonske bašte ispred ugostiteljskih objekata i sajamske konstrukcije, regulišu se posebnim odobrenjima za postavljanje, a ne kroz postupak legalizacije. Odobrenja za ove objekte imaju jasno definisane rokove trajanja, a njihovo zadržavanje izvan tog perioda može dovesti do uklanjanja na zahtev opštinske uprave.

Na poljoprivrednom zemljištu zakon dozvoljava izgradnju manjih ekonomskih objekata poput staklenika, plastenika, amabara, ostava za mehanizaciju ili skloništa za stoku, bez obaveze legalizacije, pod uslovom da ne menjaju namenu zemljišta. Ako se ekonomski objekat pretvori u stambeni prostor bez potrebnog odobrenja, tada postaje predmet postupka ozakonjenja.

Ove zakonske odredbe olakšavaju svakodnevno funkcionisanje vlasnika nekretnina, posebno u segmentu poljoprivrede, dok istovremeno štite urbanistički red i poštovanje propisa na teritoriji Srbije.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Hjundai radnici traže bonus od 30 odsto dobiti i povećanje plata za 149.600 vona

Sindikat zahteva i redovne godišnje bonuse od 800 odsto mesečne plate, kao i produženje penzijskog staža do 65 godina

Objavljeno pre

28 minuta

,

jul 13, 2026

Objavio:

Sindikat zahteva i redovne godišnje bonuse od 800 odsto mesečne plate, kao i produženje penzijskog staža do 65 godina

Radnici južnokorejske kompanije Hyundai Motor započeli su trodnevni delimični štrajk, zahtevajući povećanje bonusa, rast plata i garancije da implementacija veštačke inteligencije i robota neće ugroziti njihova radna mesta. Do srede zaposleni svakodnevno prekidaju rad dva sata pre završetka smene, dok su sledeći pregovori sa upravom najavljeni za četvrtak.

Među glavnim zahtevima sindikata nalazi se isplata bonusa u visini 30 odsto konsolidovane neto dobiti kompanije iz prethodne godine. Ovaj zahtev dodatno je dobio na značaju pošto su zaposleni u Samsung Elektroniks i SK Hajniks, zahvaljujući rastu prihoda od čipova za veštačku inteligenciju, dobili izuzetno visoke bonuse.

Sindikat traži i garancije da će primena humanoidnih robota „Atlas“, koje Hyundai planira da uvede u proizvodnju od 2028. godine, biti prethodno predmet pregovora sa zaposlenima. Takođe, insistira se na uvođenju sistema punih mesečnih plata kako bi se sprečio pad zarada usled automatizacije.

Dodatni zahtevi uključuju povećanje redovnih godišnjih bonusa na 800 odsto mesečne plate, rast osnovne zarade za oko 149.600 vona (oko 100 dolara) i produženje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 65 godina.

Tokom pregovora, Hyundai je ponudio povećanje osnovne plate za 89.000 vona, jednokratni bonus od 350 odsto plate plus 10 miliona vona, kao i 15 akcija kompanije. Sindikat je ovu ponudu ocenio kao nedovoljnu i pokrenuo štrajk.

Pročitaj još

Domaće

Bankarski depoziti u Srbiji dostigli 2.485 milijardi dinara, dinarski rast 18 odsto

Depoziti porasli na 21,2 milijarde evra do kraja aprila 2026, investitori sve više biraju diverzifikovane portfolije

Objavljeno pre

2 sata

,

jul 13, 2026

Objavio:

Depoziti porasli na 21,2 milijarde evra do kraja aprila 2026, investitori sve više biraju diverzifikovane portfolije

Stanovništvo u Srbiji nastavilo je da povećava štednju u bankama, pa su ukupni depoziti na kraju aprila 2026. godine dostigli 2.485 milijardi dinara (približno 21,2 milijarde evra). Prema najnovijim podacima, dinarski depoziti zabeležili su međugodišnji rast od 18 odsto, što predstavlja njihov najbrži godišnji rast od početka 2025. godine, navodi Narodna banka Srbije.

Centralna banka ističe da bankarski depoziti predstavljaju samo jednu od dostupnih mogućnosti za čuvanje i ulaganje imovine. U edukativnim materijalima navodi se da građani investiraju i u državne hartije od vrednosti, investicione fondove, akcije i investiciono zlato, u zavisnosti od svojih finansijskih ciljeva, investicionog horizonta i tolerancije na rizik.

Na globalnom nivou, prema izveštaju Svetskog saveta za zlato „Gold ETF Commentary“ od 8. jula 2026. godine, zlatni ETF fondovi fizički pokriveni zlatom zabeležili su neto odlive od 8,9 milijardi američkih dolara tokom juna, nakon više meseci priliva kapitala. Ipak, tokom prve polovine 2026. godine, zabeležen je neto priliv od 8 milijardi američkih dolara u ove fondove, dok su ukupne zalihe zlata povećane za 18 tona i dostigle 4.047 tona. Posebno se izdvaja Azija, sa prilivima od 12 milijardi dolara, što je najuspešnija prva polovina godine za taj region.

„U kompaniji Tavex već dugo ističemo da je jedna od najvećih grešaka koje investitori mogu napraviti koncentrisanje celokupne štednje u jednoj klasi imovine. Bilo da je reč o bankarskim depozitima, nekretninama, akcijama ili investicionom zlatu, svaka vrsta imovine ima svoje prednosti i slabosti. Diverzifikacija ostaje jedan od najefikasnijih principa očuvanja bogatstva na dugi rok“, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.

Prema njegovim rečima, podaci Svetskog saveta za zlato potvrđuju širi trend: „Kada posmatramo samo jedan mesec, možemo uočiti prilive ili odlive u bilo kojoj pojedinačnoj klasi imovine. Ono što je zaista važno jeste dugoročna perspektiva. Uprkos privremenim odlivima tokom juna, zlatni ETF fondovi su i dalje zabeležili pozitivne neto prilive u prvoj polovini godine, što pokazuje da investitori nastavljaju da posmatraju zlato kao važnu komponentu diverzifikovanog investicionog portfolija, a ne kao samostalnu investiciju.“

Hristov ističe da se i individualni investitori sve više okreću izgradnji uravnoteženih portfolija. „Sve više ljudi počinje da shvata da investiranje ne podrazumeva pronalaženje jedne vrste imovine koja će uvek nadmašivati sve ostale. Suština je u izgradnji uravnoteženog portfolija koji može ostvarivati rezultate u različitim tržišnim uslovima. Upravo zbog toga diverzifikacija je postala jedan od temeljnih principa kojih se pridržavaju i institucionalni i privatni investitori širom sveta.“

Prema ekonomskim analizama, savremeno investiciono okruženje zahteva širu perspektivu i kombinovanje više klasa imovine. Diverzifikacija ne eliminiše rizik niti garantuje prinose, ali doprinosi dugoročnoj otpornosti portfolija i omogućava investitorima da se lakše prilagode promenljivim ekonomskim uslovima.

Pročitaj još

Domaće

DDOR osiguranje nudi popuste do 20 odsto i gratis dane do 30. septembra

Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem do 35.000 evra i popustima do 1.500 dinara na osiguranje doma

Objavljeno pre

2 sata

,

jul 13, 2026

Objavio:

Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem do 35.000 evra i popustima do 1.500 dinara na osiguranje doma

Kompanija DDOR osiguranje pokrenula je letnju kampanju pogodnosti koja traje do 30. septembra 2026. godine, nudeći klijentima popuste do 20 odsto i gratis dane na putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem od 15.000 ili 35.000 evra, kao i uštede do 1.500 dinara na osiguranje imovine. Klijenti koji polisu ugovore u poslovnicama DDOR-a dobijaju jedan gratis dan osiguranja za putovanja od 7 do 14 dana, odnosno dva gratis dana za putovanja duža od 15 dana. Za osiguranje imovine „Moja kućica“, odobrava se popust od 1.000 dinara na premije između 7.000 i 14.999 dinara, i 1.500 dinara za premije iznad 15.000 dinara.

Kupovinom online, klijenti ostvaruju 10% popusta na putno zdravstveno osiguranje, uz promo kod za dodatnih 20% popusta pri sledećoj kupovini. Osiguranje imovine „Moja e-kućica“ dostupno je sa 20% popusta na online ugovaranje polise. Sve polise kupljene preko DDOR Web shopa dostavljaju se elektronski na imejl adresu klijenta, čime je proces ugovaranja pojednostavljen i ubrzan.

Letnja ponuda deo je strategije DDOR osiguranja da kroz digitalne kanale i poslovnice unapredi korisničko iskustvo i približi zaštitu na putovanjima i sigurnost doma savremenim potrebama klijenata. Građani mogu kombinovati pogodnosti iz poslovnica i online kanala, te jednostavno i brzo obezbediti polisu za putovanje, osiguranje doma ili obe vrste zaštite istovremeno. Ponuda važi do 30. septembra 2026. godine.

Pročitaj još

U Trendu