Objekti sa urednom dokumentacijom, pomoćne građevine i manji ekonomski objekti ne podležu obavezi legalizacije prema važećem zakonu
Većina vlasnika nekretnina u Srbiji često se pita da li je potrebno legalizovati svaki objekat u dvorištu ili stambenoj zgradi, ali domaće zakonodavstvo jasno definiše koje kategorije objekata nisu obuhvaćene obavezom ozakonjenja. Objekti koji poseduju kompletnu dokumentaciju od dana polaganja temelja – pravosnažnu građevinsku dozvolu, tehničku kontrolu i upotrebnu dozvolu – smatraju se potpuno legalnim i ne ulaze u postupak legalizacije. Vlasnici ovih objekata nisu u obavezi da plaćaju taksu za legalizaciju niti čekaju rešenje nadležnih organa.
Stručnjaci napominju da je validnost dozvola ključna – građevinska dozvola nije dovoljna ukoliko objekat nije izgrađen u skladu sa projektom ili nema upotrebnu dozvolu. U slučaju neslaganja sa dokumentacijom, objekat može imati nepotpun status, a svaka naknadna izmena, poput prepravke fasade ili dogradnje sprata bez novog odobrenja, može dovesti do potrebe za dodatnom dokumentacijom.
Zakon prepoznaje i pomoćne objekte za koje nije potrebna građevinska dozvola, te samim tim nisu predmet ozakonjenja. U ovu grupu spadaju manji objekti poput drvenih šupa za baštenski alat, pergola ili nadstrešnica za automobil, ali samo ako se ne prelaze propisane dimenzije. Dimenzije i način gradnje su ograničeni, a svaka promena koja objekat približava stambenoj nameni ili većoj površini zahteva proveru kod nadležnih organa. U praksi se dešava da pomoćni prostor, dodavanjem vrata, prozora ili grejanja, preraste u objekat koji mora imati kompletnu dokumentaciju.
Privremeni objekti, kao što su kiosci, montažne tezge, sezonske bašte ispred ugostiteljskih objekata i sajamske konstrukcije, regulišu se posebnim odobrenjima za postavljanje, a ne kroz postupak legalizacije. Odobrenja za ove objekte imaju jasno definisane rokove trajanja, a njihovo zadržavanje izvan tog perioda može dovesti do uklanjanja na zahtev opštinske uprave.
Na poljoprivrednom zemljištu zakon dozvoljava izgradnju manjih ekonomskih objekata poput staklenika, plastenika, amabara, ostava za mehanizaciju ili skloništa za stoku, bez obaveze legalizacije, pod uslovom da ne menjaju namenu zemljišta. Ako se ekonomski objekat pretvori u stambeni prostor bez potrebnog odobrenja, tada postaje predmet postupka ozakonjenja.
Ove zakonske odredbe olakšavaju svakodnevno funkcionisanje vlasnika nekretnina, posebno u segmentu poljoprivrede, dok istovremeno štite urbanistički red i poštovanje propisa na teritoriji Srbije.
