Connect with us

Domaće

DDOR osiguranje nudi popuste do 20 odsto i gratis dane do 30. septembra

Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem do 35.000 evra i popustima do 1.500 dinara na osiguranje doma

Objavljeno pre

56 sekundi

,

Foto Izvor: Pexels / Mikhail Nilov

Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem do 35.000 evra i popustima do 1.500 dinara na osiguranje doma

Kompanija DDOR osiguranje pokrenula je letnju kampanju pogodnosti koja traje do 30. septembra 2026. godine, nudeći klijentima popuste do 20 odsto i gratis dane na putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem od 15.000 ili 35.000 evra, kao i uštede do 1.500 dinara na osiguranje imovine. Klijenti koji polisu ugovore u poslovnicama DDOR-a dobijaju jedan gratis dan osiguranja za putovanja od 7 do 14 dana, odnosno dva gratis dana za putovanja duža od 15 dana. Za osiguranje imovine „Moja kućica“, odobrava se popust od 1.000 dinara na premije između 7.000 i 14.999 dinara, i 1.500 dinara za premije iznad 15.000 dinara.

Kupovinom online, klijenti ostvaruju 10% popusta na putno zdravstveno osiguranje, uz promo kod za dodatnih 20% popusta pri sledećoj kupovini. Osiguranje imovine „Moja e-kućica“ dostupno je sa 20% popusta na online ugovaranje polise. Sve polise kupljene preko DDOR Web shopa dostavljaju se elektronski na imejl adresu klijenta, čime je proces ugovaranja pojednostavljen i ubrzan.

Letnja ponuda deo je strategije DDOR osiguranja da kroz digitalne kanale i poslovnice unapredi korisničko iskustvo i približi zaštitu na putovanjima i sigurnost doma savremenim potrebama klijenata. Građani mogu kombinovati pogodnosti iz poslovnica i online kanala, te jednostavno i brzo obezbediti polisu za putovanje, osiguranje doma ili obe vrste zaštite istovremeno. Ponuda važi do 30. septembra 2026. godine.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Wizz Air predao peticiju sa više od 21.000 potpisa za zaštitu konkurencije u Srbiji

Više od 21.000 građana zatražilo očuvanje fer tržišta i hiljade radnih mesta u avio-industriji

Objavljeno pre

6 minuta

,

jul 13, 2026

Objavio:

Više od 21.000 građana zatražilo očuvanje fer tržišta i hiljade radnih mesta u avio-industriji

Kompanija Wizz Air predala je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vladi Republike Srbije i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva peticiju koju je potpisalo više od 21.000 građana Srbije, pozivajući na zaštitu fer konkurencije, hiljade radnih mesta i pristupačnost avio-saobraćaja za putnike iz Srbije. Akcija je sprovedena 13. jula 2026. godine.

Peticija ističe zabrinutost putnika, zaposlenih i građana zbog mogućeg narušavanja konkurentnosti na tržištu avio-prevoza, što bi moglo uticati na povezanost Srbije sa Evropom, razvoj turizma i privredni rast. Wizz Air, sa bazom u Beogradu već više od jedne decenije, omogućio je stotine direktnih i hiljade indirektnih radnih mesta, dok je milionima putnika pružio povoljne mogućnosti putovanja. Kompanija naglašava da otvoreno i konkurentno tržište avio-prevoza donosi koristi potrošačima kroz niže cene karata, veći izbor letova i unapređenu međunarodnu povezanost.

U peticiji se zahteva da regulatorni okvir u oblasti vazduhoplovstva ostane transparentan, predvidiv i potpuno usklađen sa međunarodnim obavezama Srbije, kako bi sve avio-kompanije imale ravnopravan pristup tržištu u interesu putnika.

Nevena Todorović, menadžerka baze Wizz Air u Beogradu, izjavila je: „Posle 15 godina provedenih u kompaniji WIZZ, moja karijera, kao i karijere mojih kolega u Beogradu, danas su dovedene u pitanje. Zato danas predajemo glasove više od 21.000 ljudi koji veruju da je konkurencija važna. Ova peticija je poziv da se zaštite pristupačna putovanja, sačuvaju hiljade radnih mesta u Srbiji i omogući da putnici iz Srbije i dalje imaju izbor i dobru povezanost sa Evropom i svetom. Sa poštovanjem pozivamo nadležne institucije da saslušaju ove glasove i rade na pronalaženju rešenja koje će Srbiju zadržati otvorenom, konkurentnom i dobro povezanom.”

Iz kompanije Wizz Air navode da su spremni na konstruktivan dijalog sa nadležnim institucijama kako bi se pronašlo rešenje koje će podržati konkurentno tržište vazdušnog saobraćaja i zaštititi dugoročne interese putnika iz Srbije.

Pročitaj još

Domaće

Kineske kompanije investirale 101 milijardu dolara u električna vozila van Kine

Američke kompanije uložile nešto više od 38 milijardi dolara, a kineski izvoz raste 51 odsto na 86 tržišta

Objavljeno pre

11 minuta

,

jul 13, 2026

Objavio:

Američke kompanije uložile nešto više od 38 milijardi dolara, a kineski izvoz raste 51 odsto na 86 tržišta

Kineski proizvođači električnih automobila uložili su od 2019. do 2025. godine gotovo 101 milijardu dolara (oko 10.908 milijardi dinara) u proizvodne kapacitete i projekte vezane za električna vozila i baterije van Kine, pokazuju podaci organizacije Atlas Public Policy. U istom periodu, američke kompanije investirale su nešto više od 38 milijardi dolara (oko 4.104 milijardi dinara), čime su kineski proizvođači preuzeli lidersku poziciju u globalnim investicijama u ovom sektoru.

Do 2021. godine, američki proizvođači automobila prednjačili su u inostranim ulaganjima, ali su kineske kompanije preuzele primat zahvaljujući ubrzanom širenju i većim ulaganjima, navode ekonomski analitičari. Ključni faktor za ovakav trend je zasićenost domaćeg tržišta u Kini, koje je najveće na svetu za električna vozila, ali i izuzetno konkurentno, sa viškom proizvodnih kapaciteta.

Kineske kompanije, među kojima se posebno izdvaja BYD, šire svoje prisustvo kroz fabrike i proizvodne mreže u Evropi, Aziji, Severnoj Africi i Latinskoj Americi. Analitičar Felipe Munjoz navodi da oko 80 odsto električnih vozila prodatih u Latinskoj Americi dolazi iz Kine, dok je kineska prodaja automobila na 86 svetskih tržišta porasla u prvom kvartalu ove godine za 51 odsto u odnosu na isti period prošle godine, sa posebnim rastom u razvijenim ekonomijama kao što su Evropa i Australija.

„Kineske kompanije ulažu četiri do šest puta više van svoje zemlje nego njihovi američki rivali“, ocenio je Armand Mejer iz Rodijum grupe, uz upozorenje da bi takav trend mogao dugoročno da učvrsti zavisnost drugih tržišta od kineske automobilske industrije.

Sve veći broj država uvodi carine i druga ograničenja na uvoz kineskih električnih vozila, što kineske proizvođače podstiče da otvaraju fabrike na tržištima na kojima žele da prodaju automobile. Primer za to je Mađarska, gde kineska fabrika omogućava pristup tržištu Evropske unije bez dodatnih carinskih barijera. Potražnja za pristupačnim kineskim električnim automobilima u inostranstvu takođe podstiče ekspanziju ovih kompanija.

Pročitaj još

Domaće

Evropsko tržište gasa beleži rast od skoro 5 odsto na 51 evro po megavatsatu

Skladišta gasa popunjena 50 odsto, dok je cena znatno viša od predpandemijskog proseka od 15 evra

Objavljeno pre

16 minuta

,

jul 13, 2026

Objavio:

Skladišta gasa popunjena 50 odsto, dok je cena znatno viša od predpandemijskog proseka od 15 evra

Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su danas za skoro 5 odsto, dostigavši gotovo 51 evro po megavatsatu (MWh), nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Prema podacima sa amsterdamske berze TTF, u 13.30 časova cena je iznosila 50,830 evra po megavat-satu. Ova vrednost je znatno viša od proseka poslednjih poskriznih godina, koji je bio oko 35 evra, kao i od predpandemijskog perioda kada je iznosila oko 15 evra.

Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena tek 50 odsto, dok je prema pravilima Evropske unije obaveza država članica da do oktobra ili decembra dostignu popunjenost od 90 odsto. Iako je priliv gasa značajan, skladištenje raste sporo zbog visoke cene i ograničene ponude na globalnom tržištu, gde dominiraju LNG iz Katara i SAD, umesto tradicionalnih isporuka iz Rusije.

Na tržišnu nestabilnost utiču i geopolitička dešavanja. Američka Centralna komanda saopštila je da su američke snage izvele napade na desetine ciljeva u Iranu, s ciljem zaštite pomorskog saobraćaja kroz Ormuz. Iran je uzvratio napadima na zemlje sa američkim vojnim bazama, među kojima su Kuvajt, Bahrein i Jordan.

Pored vojnih tenzija, dodatnu nesigurnost izazivaju protivrečne informacije o statusu Ormuskog moreuza, ključne rute za tranzit nafte iz Persijskog zaliva. Vašington navodi da je prolaz otvoren, dok Teheran tvrdi da je zatvoren ‘do daljnjeg’, što brodare stavlja u neizvesnu poziciju.

Visoka cena od 50,830 evra po megavat-satu i polovično popunjena skladišta nagoveštavaju izazove za evropsko tržište energije uoči predstojeće jeseni.

Pročitaj još

U Trendu