Evropska industrija čipova pod pritiskom kineskih izvoznih ograničenja i američkih regulativa, dok Apple traži rešenje za nabavku komponenti

Američka tehnološka kompanija Apple ubrzava pripreme za proizvodnju svog prvog preklopnog iPhone uređaja, ali se suočava sa ozbiljnom nestašicom memorijskih čipova, zbog čega razmatra jačanje saradnje sa kineskim dobavljačima CXMT i YMTC. Ova odluka dolazi u trenutku kada globalna potražnja za memorijskim čipovima raste, podstaknuta razvojem infrastrukture za veštačku inteligenciju, što utiče na povećanje troškova za proizvođače elektronike, navodi se u ekonomskim analizama.

Prema dostupnim informacijama, Apple je od administracije američkog predsednika Donalda Trampa zatražio saglasnost za saradnju sa kineskom kompanijom CXMT, koja se nalazi na listi firmi za koje Pentagon tvrdi da imaju veze sa kineskom vojskom. Iako trenutni propisi ne zabranjuju ovakvu saradnju, pojedini američki kongresmeni izrazili su zabrinutost zbog mogućih posledica po nacionalnu bezbednost. Analitičari ocenjuju da uključivanje novih dobavljača verovatno neće u potpunosti rešiti nestašicu, jer proizvođači sve veći deo kapaciteta usmeravaju na komponente za sisteme veštačke inteligencije, ograničavajući ponudu za tržište pametnih telefona.

Istovremeno, izveštaj Instituta Evropske unije za bezbednosne studije i francuskog Instituta Montenj ukazuje na veliku zavisnost Evrope od Kine kada je reč o čipovima i sirovinama neophodnim za visoku tehnologiju, kao i tehnološku zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država. Evropska industrija poluprovodnika suočava se sa izazovima zbog kineskih ograničenja izvoza kritičnih sirovina, ali i zbog sopstvenih strukturnih slabosti. U izveštaju se navodi da kineske izvozne kontrole nad ključnim mineralima i potencijalni sukobi u Tajvanskom moreuzu predstavljaju ozbiljnu pretnju globalnim lancima snabdevanja čipovima.

Predloženi američki propisi o kontroli izvoza mogli bi da dodatno ograniče poslovanje evropskih kompanija, uključujući holandski ASML, koji je vodeći svetski proizvođač opreme za proizvodnju poluprovodnika. Koautor studije Joris Tir naglašava da Kina ostaje najveći geopolitički izazov, ali da zavisnost Evrope od američke tehnologije izaziva sve veću bojazan, naročito nakon promena u politici administracije predsednika Donalda Trampa.

Evropska komisija je predložila novi paket podsticaja “Chips Act 2.0” s ciljem povećanja domaće proizvodnje čipova, dok se Evropska unija priključila međunarodnoj inicijativi “Pax Silica” radi jačanja otpornosti lanaca snabdevanja. Autori izveštaja ističu da evropsku industriju dodatno opterećuju visoki troškovi energije, nedostatak privatnih investicija i slabljenje domaće industrijske baze. Preporuka je da Evropa iskoristi svoje prednosti u proizvodnji opreme za izradu čipova kako bi zadržala konkurentnost na globalnom tržištu.

Proizvodni gubici dostigli 134 milijarde evra, a troškovi naknada za bolovanje porasli na 72,3 milijarde evra u 2024.

Nemačke kompanije suočavaju se sa značajnim rastom troškova zbog bolovanja zaposlenih, a prema podacima vlade, tokom 2024. godine ostvareno je 881,5 miliona dana odsustva sa posla. Proizvodni gubici izazvani ovim odsustvima dostigli su 134 milijarde evra, dok su troškovi naknada za zarade tokom bolovanja porasli na 72,3 milijarde evra, što ukupno premašuje 200 milijardi evra godišnje.

Prema izveštaju nemačke vlade, svaki zaposleni u Nemačkoj tokom 2024. godine bio je prosečno odsutan sa posla 20,8 dana, što je gotovo četiri dana više nego 2020. godine. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda rasta bolovanja i opterećenje po privredu zemlje, posebno u kontekstu smanjenog industrijskog rasta i rastuće međunarodne konkurencije.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je: “Više ne možemo da prihvatamo izuzetno visok nivo bolovanja u našim kompanijama. Ukidamo mogućnost otvaranja bolovanja telefonom i uvodimo obavezu dostavljanja lekarskog uverenja već od prvog dana bolesti. Znamo da je ovo teška odluka. Ali više ne možemo da priuštimo konkurentski hendikep koji nastaje zbog dugotrajnih odsustava sa posla.”

U 2020. godini, proizvodni gubici su iznosili 87 milijardi evra, što znači da su za nekoliko godina povećani za gotovo 50 milijardi. Istovremeno, izdaci za isplatu zarada zaposlenima na bolovanju porasli su za više od 15 milijardi evra, odnosno za 26,4 odsto. Svaki izgubljeni radni dan poslodavce je prošle godine koštao prosečno 152 evra, što je 28 evra više nego pre pet godina.

Pitanje bolovanja postalo je centralna tema i u srpskoj privredi, gde je prema anketi PKS, u 133 kompanije evidentirano povećano korišćenje prava na bolovanje, naročito u metalskoj, elektroindustriji, tekstilnoj i prehrambenoj delatnosti. Zloupotrebe su dovele do toga da su tokom letnjih meseci čitavi pogoni morali da obustave rad. Predložena rešenja uključuju skraćenje perioda obavezne isplate naknade od strane poslodavca i efikasnije mehanizme provere privremene sprečenosti za rad.

U Nemačkoj je tokom pandemije uvedena praksa “telefonische Krankschreibung”, koja je omogućila otvaranje bolovanja telefonom za lakše bolesti. Od decembra 2023. ovo je postalo trajno pravilo, ali sa ograničenjem da se može koristiti samo ako je pacijent već registrovan kod lekara i samo za bolesti poput prehlade ili gripa, maksimalno pet dana. Vlada razmatra potpuno ukidanje ili značajno ograničenje ove mogućnosti zbog potencijalnih zloupotreba.

Analize zdravstvenog osiguranja AOK pokazuju da su najviši nivo bolovanja zabeležili zaposleni u sektoru zdravstva, socijalne zaštite, metalne industrije i javne uprave, dok su finansijski sektor i ugostiteljstvo imali niže stope. Najčešći uzroci su problemi sa mišićno-koštanim sistemom, pre svega bolovi u leđima, koji čine 19,4 odsto svih bolovanja.

Od ukupno 6 milijardi evra za Zapadni Balkan, do sada isplaćeno samo 673 miliona evra, većina otišla Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji

Evropska komisija najavila je preraspodelu sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, čija ukupna vrednost iznosi 6 milijardi evra, u korist država koje prednjače u sprovođenju reformi. Do sada je isplaćeno svega 673 miliona evra, a gotovo sav taj novac otišao je Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji, dok Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo zaostaju i rizikuju gubitak sredstava zbog probijanja rokova.

Mehanizam za reformu i rast, pokrenut 2024. godine, predviđa da korisnici ispunjavaju precizno definisane reformske uslove u roku od godinu dana, osim u prvoj godini kada je rok bio dve godine. Do kraja juna 2026. godine istekao je prvi ključni rok, a Bosna i Hercegovina do sada nije primila ni jedan evro jer nije ispunila nijedan od potrebnih uslova. Srbija i Kosovo, iako su ranije dobile deo sredstava, sada su u riziku da ostanu bez novih isplata.

Portparol Evropske komisije potvrdio je da će, u slučajevima kada reformski koraci nisu ispunjeni, a grejs period istekao, sredstva biti preraspodeljena među ostalim korisnicima koji su najviše napredovali. “Kada je reč o koracima koji su dospeli na naplatu 30. juna 2026. godine, Komisija će sada sprovesti sveobuhvatnu i objektivnu procenu kod svih korisnika”, izjavio je portparol. Ključni dobitnici ove preraspodele su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija, dok su Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo najveći gubitnici.

Evropska unija razmatra i druge mogućnosti – da višak sredstava bude podeljen u vidu tehničke pomoći svim zemljama regiona, da sredstva budu preusmerena kandidatima izvan Zapadnog Balkana ili da budu vraćena u budžet EU. Zvaničnici ističu da ovaj mehanizam funkcioniše kao sistem podsticaja i da pravo na sredstva postoji samo kad su ispunjeni svi reformski uslovi. “Ovo je kao rad na sat – plaćeni ste samo za posao koji ste zaista uradili”, naveo je jedan od zvaničnika EU. Evropska komisija najavila je detaljnije informacije o tačnoj preraspodeli sredstava do kraja meseca.