Investicija od 220.000 do 320.000 evra u solarnu elektranu donosi godišnju uštedu od 40.000 do 60.000 evra
Prema najnovijim izmenama Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, kompanije u Srbiji koje ulažu u sopstvene solarne elektrane mogu ostvariti značajne uštede, koje dostižu i više od 70 odsto, pokazuju ekonomske analize. Nova pravila stupila su na snagu nakon što je Privredna komora Srbije razmatrala balansiranje interesa investitora, kupaca, ali i stabilnosti energetskog sistema.
Izmenjena uredba precizira status “aktivnog kupca”, a kompanijama koje grade elektrane za sopstvene potrebe omogućena je skraćena procedura bez ograničenih početnih rokova za predaju zahteva. Za one koji višak energije prodaju na tržištu ili ga predaju EMS ili EDS, propisana je zahtevnija procedura, više dokumenata i studija, kao i rokovi za predaju zahteva (1.1-1.2. ili 1.7-1.8. tekuće godine). Aktivni kupac dobija dozvolu za svaku lokaciju zasebno, dok veći investitori moraju da obezbede depozit od 50.000 evra i bankarsku garanciju od 12.500 evra po nominalnom kilovatu maksimalne snage elektrane.
Prema izračunima, mala fabrika sa godišnjom potrošnjom od 500.000 kWh i prosečnom cenom od 0,11 do 0,14 evra po kWh (uključujući mrežarinu i druge troškove), uz ulaganje od 220.000 do 320.000 evra u solarnu elektranu snage 300 kW, može da ostvari godišnju uštedu od 40.000 do 60.000 evra. Očekuje se da uštede iznose od 20 do 40 procenata, a za proizvodnju tokom dnevnih sati i do 60 procenata. Kombinacijom baterijskih skladišta i dodatnih mera energetske efikasnosti, uštede mogu premašiti 70 odsto.
Na sastanku u Privrednoj komori Srbije, predstavnici Ministarstva energetike, EMS, EDS, kao i kompanija iz sektora proizvodnje i skladištenja energije, analizirali su izazove u vezi sa priključcima na mrežu i balansnom odgovornošću. Posebno je apostrofirana potreba da preduzeća koja nemaju iskustva u energetici angažuju treća lica za upravljanje elektranama i balansiranje isporuke.
Iz Ministarstva energetike upozoravaju da je čest problem neusklađenost postojećih priključaka sa Zakonom o energetici, posebno za priključke izgrađene pre izmena 2011/12. godine. Svaka promena vezana za snagu priključka može doneti dodatne troškove.
Trenutno u Srbiji postoji oko 4.500 projekata malih elektrana (solarnih, vetro i hidro), ali je do sada realizovano svega 500 megavata gotovih kapaciteta. Većina projekata se još uvek nalazi u različitim fazama i pod različitim propisima, a značajan deo neće biti realizovan.
Preporuka stručnjaka je da kompanije pre početka investicije jasno definišu postojeću i planiranu potrošnju, odobrenu snagu, način korišćenja energije, planove za skladištenje i prodaju viškova, kao i status priključka na mrežu.
