Manjinski akcionari drže 9,79 odsto Energoprojekta i predaju akcije, dok odluka Upravnog suda ne menja vlasništvo

Napred razvoj i povezane firme privode kraju potpuno preuzimanje kompanije Energoprojekt, a manjinski akcionari, koji sada ukupno poseduju 9,79 odsto kapitala, moraće da prodaju svoje akcije po ceni od 452,25 dinara po akciji. Odluka Upravnog suda iz juna, koja je poništila rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, ne menja postojeću vlasničku strukturu. Proces preuzimanja Energoprojekta traje skoro deceniju i sada ulazi u završnu fazu, navodi se u podacima Agencije za privredne registre.

Detalji postupka prinudnog otkupa i sudske odluke

Manjinski akcionari Energoprojekta uskoro će biti prinuđeni da prodaju akcije po utvrđenoj ceni od 452,25 dinara po akciji. Ovaj korak usledio je nakon što je u Agenciji za privredne registre registrovana odluka Skupštine akcionara o sprovođenju prinudnog otkupa. Kao rezultat, počeli su da teku zakonski rokovi za realizaciju ovog procesa. U međuvremenu, Komisija za hartije od vrednosti mora da ponovo odlučuje o predmetu, jer je Upravni sud presudio da je rešenje iz 2017. godine bilo nezakonito. Međutim, prema izjavi Komisije, sudska odluka utiče isključivo na zakonitost upravnog akta, a ne na pravnu valjanost transakcija na tržištu.

Analiza uticaja na vlasništvo i prava akcionara

Bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Milko Štimac, ističe da odluka suda ne menja vlasništvo nad akcijama koje su u međuvremenu više puta promenile vlasnika. „Sud može da donese odluku o zakonitosti, ali ne i da vrati vlasništvo nad hartijama od vrednosti koje su prošle kroz više transakcija. Svi potencijalno oštećeni mogu tražiti odštetu“, izjavio je Štimac. Odluka Upravnog suda vraća predmet Komisiji, ali ne vraća Energoprojekt u prethodno stanje. Komisija navodi da presuda ne utiče na validnost pojedinačnih pravnih poslova i transakcija izvršenih na tržištu kapitala.

Tok preuzimanja i regulatorne obaveze

Napred razvoj je postao većinski vlasnik Energoprojekta 2017. godine, nakon što su otkupili akcije po ceni od 1.501 dinar po akciji. U procesu preuzimanja učestvovale su i firme Montinvest, Jopag i GP Napred, koje su kasnije priznate kao lica koja zajednički deluju. Komisija je naložila podnošenje zahteva za preuzimanje kada je prag vlasništva pređen, što je i učinjeno, ali bez saglasnosti Narodne banke Srbije, koja je bila potrebna zbog vlasništva nad osiguravajućom kompanijom Energoprojekt Garant. Nekoliko dana nakon odluke Upravnog suda, država je prodala svojih 34 odsto akcija Energoprojekta većinskom vlasniku, čime je Napred razvoj stekao više od 90 odsto kapitala i pokrenuo prinudni otkup ostatka.

Širi kontekst i posledice za tržište kapitala

Odluka Upravnog suda pokrenula je pitanje pravne sigurnosti transakcija na domaćem tržištu kapitala. Ipak, Komisija za hartije od vrednosti naglašava da se presudom odlučuje samo o zakonitosti upravnog akta, dok vlasništvo i dalje ostaje u rukama investitora koji su akcije kupili u skladu sa tada važećim rešenjem. Proces prinudnog otkupa i promene vlasničke strukture Energoprojekta tako će se, prema svim dostupnim informacijama, završiti prema postojećem planu, bez povratka na ranija stanja.

Nuklearna elektrana Kozloduj radi normalno, dok Rumunija preusmerava vodu kod Černavode radi stabilnosti

Rekordno nizak Dunav trenutno ugrožava energetsku sigurnost regiona, posebno u Bugarskoj i Rumuniji. Nuklearna elektrana Kozloduj u Bugarskoj nastavlja sa radom bez smetnji, dok Rumunija preduzima vanredne mere kako bi očuvala stabilnost kod Černavode. Bugarska ministarka energetike Iva Petrova izjavila je da timovi u Kozloduju neprekidno prate stanje reke i da postrojenje za sada funkcioniše normalno. Prema njenim rečima, izvoz električne energije iz Bugarske dostiže između 32.000 i 33.000 megavat-sati dnevno. Osim toga, zahvaljujući dobro razvijenim elektroenergetskim vezama sa susednim državama, Bugarska ostvaruje dodatne prihode od izvoza struje.

Izazovi za energetski sektor zbog niskog nivoa Dunava

Iako Kozloduj trenutno nije ugrožen, ekstremno nizak vodostaj Dunava predstavlja ozbiljan izazov za energetski sektor, naročito za nuklearne elektrane koje koriste rečnu vodu za rashladne sisteme. U Rumuniji su nadležne službe pokrenule operaciju preusmeravanja dela toka Dunava ka starom rukavcu Bala, koristeći četiri barže napunjene kamenjem. Svaka barža biće potapana po tri do četiri sata, kako bi se kontrolisano povećao nivo vode ispred nuklearne elektrane Černavoda za nekoliko centimetara. Operacija se sprovodi uz maksimalne mere bezbednosti i pažljivo je tehnički analizirana. Prve dve barže postavljene su 500 metara od ulaza u rukavac, dok su druge dve uzvodno, pod uglom prema toku reke, čime se formiraju veštački pragovi za usmeravanje vode.

Pad nivoa Dunava i mere za skladištenje energije

Prema podacima Nacionalnog instituta za hidrologiju i vodoprivredu Rumunije, protok Dunava na ulazu u zemlju iznosi samo 1.400 kubnih metara u sekundi, što je novi istorijski minimum. Kod Černavode, nivo reke je dodatno opao za dva centimetra i sada iznosi minus 220 centimetara. Hidrolozi prognoziraju moguć dalji pad do minus 230 centimetara do 13. avgusta, uz dnevni pad od jednog do dva centimetra. Kao rezultat toga, energetski sistemi zemalja kroz koje Dunav protiče suočavaju se sa sve većim izazovima, ne samo za elektrane, već i za druge privredne aktivnosti vezane za reku. Bugarska je tokom prethodne godine uvela više od šest gigavata baterijskih sistema za skladištenje energije. Ovi sistemi pomažu tokom jutarnjih perioda najveće potrošnje i omogućavaju veću fleksibilnost mreže. Razvoj skladištenja energije, zajedno sa nuklearnim kapacitetima i regionalnim vezama, doprinosi stabilnosti snabdevanja i izvozu električne energije.

Implikacije za energetsku sigurnost regiona

Rekordno nizak Dunav potvrđuje da energetska sigurnost regiona zavisi i od hidroloških uslova, a ne samo od kapaciteta proizvodnje. Dugotrajne suše i visoke temperature povećavaju potrošnju električne energije, ali i otežavaju rad elektrana koje koriste rečnu vodu za hlađenje. Zbog toga će stanje Dunava narednih dana biti pod stalnim nadzorom energetskih i hidroloških službi u regionu. Dok Bugarska za sada ne očekuje probleme u Kozloduju, Rumunija je već započela intervencije kod Černavode kako bi obezbedila nekoliko centimetara dodatne vode za rad elektrane. Ovakve mere omogućavaju kontinuitet proizvodnje struje, ali pokazuju i ranjivost energetskih sistema u uslovima klimatskih promena.

Međunarodni tim analizirao 88 vrsta primata i 127 drugih životinja od 1970-2025, otkrivajući ekonomske posledice smanjenja staništa

Međunarodni tim naučnika objavio je istraživanje koje detaljno prikazuje 427 dokumentovanih slučajeva interakcija primata sa životinjama drugih vrsta. Analiza je pokrila period od sedamdesetih godina prošlog veka do 2025. godine i obuhvatila 88 vrsta primata i 127 drugih životinjskih vrsta. Rezultati pokazuju da su igre, međusobno čišćenje krzna, deljenje hrane i čak privremeno usvajanje mladunaca drugih vrsta češći nego što se ranije pretpostavljalo.

Najčešće zabeležene aktivnosti bile su igra i negovanje, ali takođe i nošenje mladunaca druge vrste i podela hrane. Kao rezultat, istraživači zaključuju da primati pokazuju visok nivo radoznalosti i tolerancije prema drugim životinjama. Ovi podaci postavljaju nove izazove za ekonomske analize u oblasti zaštite biodiverziteta, jer smanjenje prirodnih staništa utiče na povećanje interakcija između primata, domaćih životinja i ljudi.

Interakcije primata i ekonomske posledice smanjenja staništa

Jedan od najpoznatijih primera su japanski makakiji koji neguju jelene i voze se na njihovim leđima. Naučnici su dokumentovali i slučajeve u kojima langur mazi vevericu, bonobo pažljivo drži mladunče mungosa, dok gorila pokazuje brigu prema mladunčetu druge vrste. Ovakve interakcije, kako navode autori, često su rezultat smanjenja staništa, što povećava verovatnoću susreta sa domaćim vrstama i ljudima. To direktno utiče na ekonomske modele upravljanja zaštićenim područjima i planiranje budžeta za prevenciju prenosa bolesti sa životinja na ljude.

Mladi primati najčešće iniciraju igru sa drugim vrstama, dok odrasle ženke češće učestvuju u negovanju. Međutim, nisu sve interakcije prijateljske. Naučnici su zabeležili i slučajeve nasilnog odvajanja mladunaca od roditelja, kao i povrede ili uginuća. Zbog toga, upravljanje ovakvim ekosistemima zahteva dodatna sredstva za monitoring i edukaciju lokalnog stanovništva, što može povećati troškove za vlade i nevladine organizacije koje rade na zaštiti prirode.

Uticaj na javno zdravlje i buduća istraživanja

Povećan kontakt primata sa domaćim životinjama i ljudima nosi rizik od prenošenja zaraznih bolesti. Ovo ima značajne ekonomske implikacije, jer prevencija i kontrola zoonoza često zahtevaju dodatna ulaganja u javno zdravlje i veterinarsku infrastrukturu. Sa druge strane, bolje razumevanje međuvrsnih odnosa može pomoći u izradi strategija za smanjenje konflikata i očuvanje biodiverziteta, što je ključno za održivi razvoj.

Autori istraživanja naglašavaju da rezultati otvaraju prostor za nova multidisciplinarna istraživanja koja povezuju ekologiju, ekonomiju i javno zdravlje. Kako se trend smanjenja staništa nastavlja, očekuje se da će ekonomski efekti ovakvih interakcija postajati sve izraženiji, posebno u zemljama sa velikim populacijama primata i intenzivnom poljoprivredom.