Putnički saobraćaj na novoj brzoj pruzi očekuje se nakon 24. avgusta, uz završetak svih bezbednosnih provera i simulacija

Brza pruga Beograd-Budimpešta biće puštena u putnički saobraćaj na jesen, potvrdili su predstavnici Srbije i Mađarske nakon zajedničkog sastanka u Subotici. Ključni korak predstavlja završetak testiranja i simulacione vožnje nakon 24. avgusta, kada će se proveriti sve granične i carinske procedure duž brze pruge Beograd-Budimpešta.

Finalna faza radova i tehničke provere

Ova železnička infrastruktura, koja je već u funkciji za teretni saobraćaj, sada ulazi u završnu fazu priprema za prijem putničkih vozova. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević izjavila je da „ostaje još da se sprovedu potrebne testne probe, a da se nakon 24. avgusta obavi simulaciona vožnja od Beograda do Budimpešte, koja uključuje sve granične i carinske procedure”. Dodala je da je infrastruktura funkcionalna za teretni saobraćaj i da su preostali radovi vezani za bezbednost, posebno za DTC nivo 2 i usaglašavanje tehničkih detalja. Paralelno sa tehničkim testiranjima, železnička preduzeća Srbije i Mađarske rade na utvrđivanju voznog reda, što je ključni deo završnih priprema za puštanje putničkog saobraćaja.

Značaj povezivanja sa Evropskom unijom i regionalna saradnja

Ministarka Sofronijević istakla je zajednički interes Srbije i Mađarske za što bržu integraciju železničkog saobraćaja ka Evropskoj uniji, naglašavajući da je ovaj projekat strateški važan za region. „Očekujem da će puštanje u saobraćaj, kada budu ispunjeni svi bezbednosni i tehnički uslovi, biti realizovano na jesen”, rekla je Sofronijević. S druge strane, mađarski ministar za saobraćaj i javne radove David Vitezi naveo je da su kineski dobavljači završili radove na sistemu i pokrenuli testiranja na deonici Budimpešta–Kelebija. „Testiranja i kontrole biće završene u roku od dve nedelje, a ukoliko sve bude u redu, možemo uskoro očekivati pokretanje putničkog saobraćaja”, rekao je Vitezi.

Dalji razvoj transportne infrastrukture i izazovi

Na sastanku je posebno istaknuta potreba za kvalitetnom povezanošću Beograda i Budimpešte, uz nastavak saradnje u oblasti drumskog saobraćaja i modernizacije graničnih prelaza, posebno Herceg santo (Santovo). Vitezi je podsetio i na izazove vezane za istorijski nizak nivo Dunava u Mađarskoj, što je dovelo do energetske krize. Zbog toga je, kako je istakao, važno ulagati u železnički saobraćaj i unapređenje infrastrukture. Sastanku su prisustvovali i predstavnici carinskih i policijskih službi obe zemlje, kako bi se osigurala potpuna bezbednost i efikasnost u budućem radu brze pruge Beograd-Budimpešta.

Privatne kolekcije dostižu stotine hiljada evra, rast vrednosti umetnina i vina podstiče diverzifikaciju kapitala

Kolekcionarstvo u Srbiji postaje sve značajnija investiciona aktivnost, sa pojedinačnim umetničkim delima koja se prodaju i do 530.000 evra. Ključni ekonomski podatak jeste da vrednost privatnih kolekcija u zemlji danas može dostići stotine hiljada evra, što pokazuje rast interesovanja za alternativne investicije izvan tradicionalnih finansijskih instrumenata. Prema izjavama investicionih konsultanata, građani najviše ulažu u nekretnine, ali sve više traže i dugoročnu imovinu kojom mogu diverzifikovati kapital.

Rast vrednosti umetnina i alternative investicije

Investicioni konsultant Vladimir Vasić, izvršni direktor BBS Capital Investment Group, navodi da kolekcionari ulažu u umetnine, luksuzne satove, vina i oldtajmere. „Kolekcionari pokreće strast, a rast vrednosti dolazi kao prijatna posledica. Kada predmet uđe u tabelu i posmatra se kroz prinos i izlaznu strategiju, hobi postaje investicija“, ističe Vasić. On skreće pažnju da je zabluda da kolekcionarski predmeti uvek rastu na ceni, jer tržišta umetnina i luksuznih predmeta imaju sopstvene cikluse i ograničenu likvidnost. Kao primer navodi da je slika Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“ prodata za oko 530.000 evra, što je najskuplja slika jednog srpskog umetnika. Slika „Selo“ Save Šumanovića prvobitno je procenjena na 1.500 evra, ali je na aukciji dostigla 64.000 evra.

Kolekcionarstvo i ekonomski kontekst

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac objašnjava da se tržište umetnina u Srbiji po količini novca nalazi odmah iza naftne industrije. On ističe da aukcijske kuće u zemlji tek uzimaju zamah, dok kolekcionari najvrednija dela često kupuju na aukcijama u Beču i Budimpešti. Kusovac naglašava da postoje privatne kolekcije čija se vrednost meri hiljadama evra, a među poznatim kolekcionarima su uspešni poslovni ljudi. Deo čuvene zbirke Erika Šlomovića čuva se u porodici Obradović, dok kolekcija Zorana Popovića iz Arilja sadrži šest metara dugu sliku Dade Đurića. Zbirka Vase Mićića, nekadašnjeg direktora „Puteva Užice“, broji oko 300 dela najpoznatijih srpskih slikara. Deo ove zbirke nalazi se u hotelu „Palisad“ na Zlatiboru.

Vina, oldtajmeri i industrijski dizajn kao investicije

Kolekcionarstvo u Srbiji obuhvata i retke boce vina, oldtajmere, satove, keramiku i reklamne table. Prema rečima procenitelja Jovana Mandića, pojedini primerci keramike Žolnaj, koji su se pre deset godina mogli kupiti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama u Budimpešti dostižu do 50.000 evra. Mandić navodi i primer emajlirane reklame iz autoindustrije, koja je korišćena kao krov na poljskom toaletu, a kasnije prodata za nekoliko hiljada evra. Vasić dodaje da limitirani modeli frižidera, nastali u saradnji modnih kuća i proizvođača bele tehnike, mogu premašiti cenu od 50.000 evra.

Vrednost kolekcionarskih vina i dugoročne strategije

Gradimir Vukašinović, direktor kompanije „Supernova“, procenjuje da u Srbiji postoji 30 do 50 ozbiljnih kolekcionara vina. Privatni podrumi mogu se porediti sa kolekcijama u razvijenim vinskim zemljama. Najređe boce, poput Domaine de la Romanée-Conti, dostižu više desetina hiljada evra po boci. Vukašinović ističe da vrednost premijum etiketa raste brže od štednje u banci i dodaje da pojedini investitori svake godine kupuju vina vredna nekoliko hiljada evra po boci, posmatrajući ih kao lični „penzioni fond“.

Kolekcionarstvo u Srbiji postaje prepoznatljivo kao način diversifikacije kapitala, ali i kao prilika za dugoročni rast vrednosti imovine. Ova tendencija prati globalne preporuke, prema kojima alternativne investicije treba da čine 10-15% ukupne imovine investitora.

Mađarska avio-kompanija povećala prihode na 1,5 milijardi evra, ali troškovi goriva porasli 39,4 odsto i uticali na rezultat

Viz er, mađarska niskobudžetna avio-kompanija, objavio je neto gubitak od 198,2 miliona evra u prvom fiskalnom kvartalu zaključno sa krajem juna. Ključni razlog su visoke cene goriva. Istovremeno, broj prevezenih putnika porastao je na 21,2 miliona, što je rast od 25,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ove podatke kompanija je navela u zvaničnom finansijskom izveštaju.

Prihodi rastu, ali troškovi goriva utiču na profitabilnost

Ukupni prihodi Viz er dostigli su 1,5 milijardi evra, što predstavlja rast od 5,5 odsto. Ipak, značajno povećanje troškova goriva od 39,4 odsto negativno je uticalo na konačan rezultat. U istom kvartalu prethodne godine kompanija je ostvarila neto dobit od 38,4 miliona evra. Osim toga, EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) prepolovila se na 147,4 miliona evra. EBITDA marža pala je sa 21 na 9,8 odsto. Dodatni pritisak na finansije doneli su veća amortizacija i negativne kursne razlike.

Tržišni kontekst i operativni izazovi

S obzirom na nestabilnost u avio-saobraćaju, kvartal je obeležila visoka volatilnost, pre svega zbog sukoba na Bliskom istoku i promena u obrascima rezervacija. Pored toga, kompanija je navela da je procenat realizacije letova dostigao 99,9 odsto, dok je tačnost polazaka poboljšana na 82,7 odsto. Popunjenost letova ostala je visoka, na 90,9 odsto. Međutim, Viz er se suočava i sa tehničkim izazovima. Tokom kvartala, 27 aviona Airbus iz flote je prizemljeno zbog vanrednog održavanja motora proizvođača Prat i Vitni. Kompanija planira da sve pogođene letelice vrati u saobraćaj do kraja 2027. godine.

Izjave rukovodstva i mere štednje

Generalni direktor Viz er-a Jozef Varadi izjavio je da je industrija bila izuzetno nestabilna zbog pomenutih faktora. „Preduzimamo veoma stroge mere za sve vrste rashoda, poput službenih putovanja i svega ostalog što smatramo nepotrebnim“, rekao je Varadi. On je naglasio da kompanija sprovodi rigorozne mere štednje kako bi se izborila sa izazovima koje donose visoki troškovi goriva i tehnički problemi.

Uticaj na tržište i širi sektor

Viz er potonuo u gubitak od 198 miliona evra zbog više faktora, uključujući rast cena goriva i vanredne troškove održavanja. S druge strane, rast broja putnika pokazuje da potražnja za niskobudžetnim letovima ostaje jaka. Ovakva kretanja ukazuju na izazove sa kojima se suočava ceo sektor niskobudžetnih avio-kompanija u Evropi. U narednom periodu, fokus će biti na optimizaciji troškova i vraćanju prizemljenih aviona u redovan saobraćaj.