Međunarodni tim analizirao 88 vrsta primata i 127 drugih životinja od 1970-2025, otkrivajući ekonomske posledice smanjenja staništa

Međunarodni tim naučnika objavio je istraživanje koje detaljno prikazuje 427 dokumentovanih slučajeva interakcija primata sa životinjama drugih vrsta. Analiza je pokrila period od sedamdesetih godina prošlog veka do 2025. godine i obuhvatila 88 vrsta primata i 127 drugih životinjskih vrsta. Rezultati pokazuju da su igre, međusobno čišćenje krzna, deljenje hrane i čak privremeno usvajanje mladunaca drugih vrsta češći nego što se ranije pretpostavljalo.

Najčešće zabeležene aktivnosti bile su igra i negovanje, ali takođe i nošenje mladunaca druge vrste i podela hrane. Kao rezultat, istraživači zaključuju da primati pokazuju visok nivo radoznalosti i tolerancije prema drugim životinjama. Ovi podaci postavljaju nove izazove za ekonomske analize u oblasti zaštite biodiverziteta, jer smanjenje prirodnih staništa utiče na povećanje interakcija između primata, domaćih životinja i ljudi.

Interakcije primata i ekonomske posledice smanjenja staništa

Jedan od najpoznatijih primera su japanski makakiji koji neguju jelene i voze se na njihovim leđima. Naučnici su dokumentovali i slučajeve u kojima langur mazi vevericu, bonobo pažljivo drži mladunče mungosa, dok gorila pokazuje brigu prema mladunčetu druge vrste. Ovakve interakcije, kako navode autori, često su rezultat smanjenja staništa, što povećava verovatnoću susreta sa domaćim vrstama i ljudima. To direktno utiče na ekonomske modele upravljanja zaštićenim područjima i planiranje budžeta za prevenciju prenosa bolesti sa životinja na ljude.

Mladi primati najčešće iniciraju igru sa drugim vrstama, dok odrasle ženke češće učestvuju u negovanju. Međutim, nisu sve interakcije prijateljske. Naučnici su zabeležili i slučajeve nasilnog odvajanja mladunaca od roditelja, kao i povrede ili uginuća. Zbog toga, upravljanje ovakvim ekosistemima zahteva dodatna sredstva za monitoring i edukaciju lokalnog stanovništva, što može povećati troškove za vlade i nevladine organizacije koje rade na zaštiti prirode.

Uticaj na javno zdravlje i buduća istraživanja

Povećan kontakt primata sa domaćim životinjama i ljudima nosi rizik od prenošenja zaraznih bolesti. Ovo ima značajne ekonomske implikacije, jer prevencija i kontrola zoonoza često zahtevaju dodatna ulaganja u javno zdravlje i veterinarsku infrastrukturu. Sa druge strane, bolje razumevanje međuvrsnih odnosa može pomoći u izradi strategija za smanjenje konflikata i očuvanje biodiverziteta, što je ključno za održivi razvoj.

Autori istraživanja naglašavaju da rezultati otvaraju prostor za nova multidisciplinarna istraživanja koja povezuju ekologiju, ekonomiju i javno zdravlje. Kako se trend smanjenja staništa nastavlja, očekuje se da će ekonomski efekti ovakvih interakcija postajati sve izraženiji, posebno u zemljama sa velikim populacijama primata i intenzivnom poljoprivredom.

Putnički saobraćaj na novoj brzoj pruzi očekuje se nakon 24. avgusta, uz završetak svih bezbednosnih provera i simulacija

Brza pruga Beograd-Budimpešta biće puštena u putnički saobraćaj na jesen, potvrdili su predstavnici Srbije i Mađarske nakon zajedničkog sastanka u Subotici. Ključni korak predstavlja završetak testiranja i simulacione vožnje nakon 24. avgusta, kada će se proveriti sve granične i carinske procedure duž brze pruge Beograd-Budimpešta.

Finalna faza radova i tehničke provere

Ova železnička infrastruktura, koja je već u funkciji za teretni saobraćaj, sada ulazi u završnu fazu priprema za prijem putničkih vozova. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević izjavila je da „ostaje još da se sprovedu potrebne testne probe, a da se nakon 24. avgusta obavi simulaciona vožnja od Beograda do Budimpešte, koja uključuje sve granične i carinske procedure”. Dodala je da je infrastruktura funkcionalna za teretni saobraćaj i da su preostali radovi vezani za bezbednost, posebno za DTC nivo 2 i usaglašavanje tehničkih detalja. Paralelno sa tehničkim testiranjima, železnička preduzeća Srbije i Mađarske rade na utvrđivanju voznog reda, što je ključni deo završnih priprema za puštanje putničkog saobraćaja.

Značaj povezivanja sa Evropskom unijom i regionalna saradnja

Ministarka Sofronijević istakla je zajednički interes Srbije i Mađarske za što bržu integraciju železničkog saobraćaja ka Evropskoj uniji, naglašavajući da je ovaj projekat strateški važan za region. „Očekujem da će puštanje u saobraćaj, kada budu ispunjeni svi bezbednosni i tehnički uslovi, biti realizovano na jesen”, rekla je Sofronijević. S druge strane, mađarski ministar za saobraćaj i javne radove David Vitezi naveo je da su kineski dobavljači završili radove na sistemu i pokrenuli testiranja na deonici Budimpešta–Kelebija. „Testiranja i kontrole biće završene u roku od dve nedelje, a ukoliko sve bude u redu, možemo uskoro očekivati pokretanje putničkog saobraćaja”, rekao je Vitezi.

Dalji razvoj transportne infrastrukture i izazovi

Na sastanku je posebno istaknuta potreba za kvalitetnom povezanošću Beograda i Budimpešte, uz nastavak saradnje u oblasti drumskog saobraćaja i modernizacije graničnih prelaza, posebno Herceg santo (Santovo). Vitezi je podsetio i na izazove vezane za istorijski nizak nivo Dunava u Mađarskoj, što je dovelo do energetske krize. Zbog toga je, kako je istakao, važno ulagati u železnički saobraćaj i unapređenje infrastrukture. Sastanku su prisustvovali i predstavnici carinskih i policijskih službi obe zemlje, kako bi se osigurala potpuna bezbednost i efikasnost u budućem radu brze pruge Beograd-Budimpešta.

Privatne kolekcije dostižu stotine hiljada evra, rast vrednosti umetnina i vina podstiče diverzifikaciju kapitala

Kolekcionarstvo u Srbiji postaje sve značajnija investiciona aktivnost, sa pojedinačnim umetničkim delima koja se prodaju i do 530.000 evra. Ključni ekonomski podatak jeste da vrednost privatnih kolekcija u zemlji danas može dostići stotine hiljada evra, što pokazuje rast interesovanja za alternativne investicije izvan tradicionalnih finansijskih instrumenata. Prema izjavama investicionih konsultanata, građani najviše ulažu u nekretnine, ali sve više traže i dugoročnu imovinu kojom mogu diverzifikovati kapital.

Rast vrednosti umetnina i alternative investicije

Investicioni konsultant Vladimir Vasić, izvršni direktor BBS Capital Investment Group, navodi da kolekcionari ulažu u umetnine, luksuzne satove, vina i oldtajmere. „Kolekcionari pokreće strast, a rast vrednosti dolazi kao prijatna posledica. Kada predmet uđe u tabelu i posmatra se kroz prinos i izlaznu strategiju, hobi postaje investicija“, ističe Vasić. On skreće pažnju da je zabluda da kolekcionarski predmeti uvek rastu na ceni, jer tržišta umetnina i luksuznih predmeta imaju sopstvene cikluse i ograničenu likvidnost. Kao primer navodi da je slika Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“ prodata za oko 530.000 evra, što je najskuplja slika jednog srpskog umetnika. Slika „Selo“ Save Šumanovića prvobitno je procenjena na 1.500 evra, ali je na aukciji dostigla 64.000 evra.

Kolekcionarstvo i ekonomski kontekst

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac objašnjava da se tržište umetnina u Srbiji po količini novca nalazi odmah iza naftne industrije. On ističe da aukcijske kuće u zemlji tek uzimaju zamah, dok kolekcionari najvrednija dela često kupuju na aukcijama u Beču i Budimpešti. Kusovac naglašava da postoje privatne kolekcije čija se vrednost meri hiljadama evra, a među poznatim kolekcionarima su uspešni poslovni ljudi. Deo čuvene zbirke Erika Šlomovića čuva se u porodici Obradović, dok kolekcija Zorana Popovića iz Arilja sadrži šest metara dugu sliku Dade Đurića. Zbirka Vase Mićića, nekadašnjeg direktora „Puteva Užice“, broji oko 300 dela najpoznatijih srpskih slikara. Deo ove zbirke nalazi se u hotelu „Palisad“ na Zlatiboru.

Vina, oldtajmeri i industrijski dizajn kao investicije

Kolekcionarstvo u Srbiji obuhvata i retke boce vina, oldtajmere, satove, keramiku i reklamne table. Prema rečima procenitelja Jovana Mandića, pojedini primerci keramike Žolnaj, koji su se pre deset godina mogli kupiti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama u Budimpešti dostižu do 50.000 evra. Mandić navodi i primer emajlirane reklame iz autoindustrije, koja je korišćena kao krov na poljskom toaletu, a kasnije prodata za nekoliko hiljada evra. Vasić dodaje da limitirani modeli frižidera, nastali u saradnji modnih kuća i proizvođača bele tehnike, mogu premašiti cenu od 50.000 evra.

Vrednost kolekcionarskih vina i dugoročne strategije

Gradimir Vukašinović, direktor kompanije „Supernova“, procenjuje da u Srbiji postoji 30 do 50 ozbiljnih kolekcionara vina. Privatni podrumi mogu se porediti sa kolekcijama u razvijenim vinskim zemljama. Najređe boce, poput Domaine de la Romanée-Conti, dostižu više desetina hiljada evra po boci. Vukašinović ističe da vrednost premijum etiketa raste brže od štednje u banci i dodaje da pojedini investitori svake godine kupuju vina vredna nekoliko hiljada evra po boci, posmatrajući ih kao lični „penzioni fond“.

Kolekcionarstvo u Srbiji postaje prepoznatljivo kao način diversifikacije kapitala, ali i kao prilika za dugoročni rast vrednosti imovine. Ova tendencija prati globalne preporuke, prema kojima alternativne investicije treba da čine 10-15% ukupne imovine investitora.